Zaštita vrta na prirodan način

Pre nego što posegnete za hemijskim sredstvima zaštite vrta, savetujem Vam da najpre preispitate sve prirodne načine koji stoje na raspolaganju. Dobro je da već i prilikom izgradnje i projektovanja vrta mislite na njegovu zaštitu.
To znači da je dobro da bašta ima tačno određene granice. Te granice možete lepo omeđiti prirodnim kamenjem i uz to kamenje zasaditi biljke koje nametnici ne vole. Poznato je da na mestima gde rastu kadifice (tagetes sp.) i neven (Calendula officinalis) u tlu nema zemljišnih štetočina, ni gljivica. Jer koren kadifice izlučuje fitotoksine koji su otrovni za parazitske gljivice, ali i za crve koji uništavaju koren. Neven koji je poznat po svojim lekovitim svojstvima, izlučuje sok koji pomaže tlu pri oslobađanju od štetnih materija. Te biljke valja saditi u proleće na mestima gde se primeti da je koren izgrižen ili raspucao.

Vrlo je dekorativno ako uz kameni rub vrta zasadite lavandu i ruzmarin. Osim izvanrednog estetskog dojma, postigli ste i zaštitu od puževa. Kamenjem, ruzmarinom i lavandom postavili ste barijeru koju puževi ne vole. Puževe odbijaju i neke biljke kao što su dragoljub (Tropeolum majus), žalfija (Salvia officinalis), timijan (Timus serpilum), ricinus (Ricinus communis) pa te biljke valja saditi uz rub gredice.

Dakle, prilikom izgradnje vrta, pomno birajte šta sadite uz ivicu!

Najčešći parazit kog vidimo su lisne vaši. Lisne vaši najlakše ćemo odbiti od biljaka ako u blizini posadimo lavandu (Lavandula angustifolia) ili čubar (Saturea hortensis). Možemo ih odstraniti sa biljaka mlazom vode. To treba raditi ujutro kako bi se biljke što pre osušile. Ako to ne pomogne, može se upotrebiti neko od prirodnih sredstava.

Za suzbijanje mnogih biljnih bolesti mogu poslužiti biljni preparati koje možete napraviti sami. Da bismo pripremili neki od biljnih preparata za suzbijanje bolesti, trebamo biljke koje možemo zasaditi u bašti kao ukras ili ih jednostavno naći na zapuštenim parcelama. Ako biljke koje trebamo nemamo u svežem stanju, poslužiće i osušene. Važno je da biljke koje ćemo sušiti, a trebamo njihove listove, poberemo pre cvetanja. Za pripremu ovih sredstava koriste se: kopriva (Urtica dioica), preslica (Ekuisetum arvense), gavez (Simpgitum officinale), pelin (Artemisia absintium) i druge.

Kopriva-sredstvo za uništavanje nametnika u bašti:

kopriva se koristi i za uništavanje štetočina u bašti. Veću količinu kopriva staviti u posudu sa vodom zapremine oko 300 litara (možemo uzeti i manju količinu vode) i pustiti koprive kroz duže vreme da puštaju sok. S takvom koprivinim vodom stalno zalivati svoje biljke koje se na taj način štite od parazita bez primene hemijskih sredstava. S tim sprečavamo crvljivost čak i u korenju! S takvom tečnošću prskajte i voćke.

Đubrivo od kopriva

Radi se na sličan način kao i sredstvo za prskanje. Plastičnu ili drvenu posudu (nikako ne metalnu) napunimo do pola s koprivom, a do vrha nalijemo vodu. Posudu prekrijemo mrežicom i dva puta dnevno promešamo. Kada se tečnost počne peniti, dodamo šaku kamenog brašna kako bismo neutralizovali neprijatan miris. Kada se rastvor prestane peniti, đubrivo je gotovo. Koristi se za polivanje u odnosu 1:10 (1 litra đubrivo razredi se s 10 litara vode).

Pripravak od pelina

Koristi se protiv lisnih vaši, grinja i rđa. Preparat se priprema na sledeći način: 300 grama svežih listova (30 grama suvih) potopi se u 10 litara vode i ostavi da stoji 2-3 dana, tada se procedi i nerazređenim preparatom prskamo biljke. (Izvor: zdravasrbija.com)