Naslovna » Bio Bašta » Vrednost pčela u EU 22 milijarde eura
Bio Bašta Pčelarstvo A-Š

Vrednost pčela u EU 22 milijarde eura

Evropski parlament u Bruxellesu ove je nedelje kao velika košnica jer je u toku 6. Evropska nedelja pčela i oprašivanja koji tradicionalno okuplja zastupnike u Evropskom parlamentu, predstavnike Evropske komisije i institucija, pčelare, poljoprivrednike, naučnike, veterinare, nevladine organizacije i zainteresovanu javnost.

U okviru ove nedelje, hrvatska zastupnica u Evropskom parlamentu Marijana Petir od 26. do 28. juna predstavila je hrvatske pčelare i njihove proizvode, kao i prvi hrvatski parfem od meda autora Dejana Levačića.

Pčelari iz raznih krajeva Hrvatske su zajedno s predstavnicima Hrvatskoga pčelarskoga saveza na poziv Marijane Petir sudelovali na konferenciji, forumima i radionicama koje organizuje radna grupa za pčelarstvo i zdravlje pčela koja deluje u sklopu Intergrupe Evropskog parlamenta za klimatske promene, biološku raznolikost i održivi razvoj u kojoj je Petir članica.

Pad proizvodnje meda u EU

Predsedajući Forumom poljoprivrednika i pčelara u suorganizaciji najvećeg evropskog udruženja poljoprivrednika COPA-COGECA Petir je rekla kako pčelari upozoravaju na smanjenje broja pčelinjih zajednica i na pad proizvodnje meda u EU kao i na povećanje uvoza meda. EU je drugi najveći izvoznik, ali i drugi najveći uvoznik meda. „Situacija je alarmantna jer u razmeni stajališta sa stručnjacima dobila sam informaciju da nam u Evropi nedostaje čak 13 miliona pčelinjih zajednica“, naglasila je Petir.

Ona je zato na Odboru za poljoprivredu i ruralni razvoj Evropskog parlamenta tražila da se rizik za pčele svede na minimum te da se uvedu evropske potpore za pčelinje zajednice zbog oprašivanja i njihovog doprinosa očuvanju bioraznolikosti što je Evropska komisija obećala prihvatiti.

Obvezno označavanje zemlje porekla proizvodnje meda

Petir je napomenula kako se ne smeju zaboraviti niti potrebe onih koji se brinu o pčelama, a to su pčelari. „Prošle sam godine, zajedno s 10 kolega iz redova Evropskih pučana, od Evropske komisije zatražila uvođenje obveznog označavanja zemlje poreklaa proizvodnje meda kako bi se prevarama s medom, kojima svedočimo, stalo na kraj. Istraživanje Evropske komisije pokazalo je da je 1/3 meda koji dolazi na EU tržište krivotvoren i da kvaliteta ne odgovara deklaracijama stoga treba preduzeti konkretne mere kako bi se vratilo poverenje potrošača u med kao najzdraviji proizvod“, naglasila je Petir.

Tajnica Hrvatskoga pčelarskoga saveza Ankica Dušević u svom se izlaganju osvrnula na gorući problem klimatskih promena i njihov uticaj na pčele jer će se prema procenama IPCC-a prosečne globalne temperature tokom 21. Veka povećati između 1,1 i 6,4 stupnjeva. Dušević je pritom naglasila važnost edukacije pčelara i prilgadbe tehnologije pčelarenja.

Vrednost oprašivanja u EU 22 milijarde eura godišnje

Ona je predstavila istraživanje Poljoprivrednoga fakulteta u Osijeku prema kojem se čak 67% prinosa meda u košnici dobiva u proleće, a ostatak prinosa tokom leta, no sve češće dolazi do njegova izostanka zbog vrlo visokih temperatura i nedostatka padavina.

Drugoga je dana Petir predsedala panelom na kojem je naglašena važnost suradnje između različitih dionika s područja nauke, tehnike, zdravstva, okoline, kulture i privrede.

Upozorenje

Ona je upozorila kako je radi „recentne pojave smanjenja broja pčelinjih zajednica posvuda u svetu, a posebice na području Evropske unije, kao i smanjivanja staništa pogodih za pčele i pčelarstvo, a znajući pri tome nemerljiv doprinos pčela oprašivanju i sigurnosti opskrbe hranom, potrebno podsticati preduzimanje onih koraka koji su usmereni na otkrivanje prvih uzroka tih pojava, ali i razmotriti sve opcije koje bi započete procese morali preokrenuti na dobro te dovesti do jačanja i povećanja broja pčelinjih zajednica“, rekla je Petir.

Ekonomska vrednost

Podsetila je kako je ekonomska vrednost proizvodnje hrane iz životinjskih peludnih kultura u EU procijenjena na 22 milijarde eura godišnje i da taj doprinos pčela treba vrednovati, a pčelinje zajednice zaštiti.

Upozorila je da uz probleme radi kojih dolazi do smanjenja pčelinjih zajednica, poput štetočina i bolesti, upotreba pesticida, uništavanja staništa uključujući gubitak poluprirodnih travnjaka te izvora hranjivih materija, raznolikosti i kvalitete u prirodi, lošu praksu uzgoja pčela te nedostatak genetske raznolikosti pčela i otpornosti na bolesti tu su i nove pretnje koje uključuju invazivne štetočine i patogene, te uticaj klimatskih promena.

Istodobno, sve je više dokaza da se i populacije divljih oprašivača, poput bumbara, snažno smanjuju, te nas to treba zabrinuti. Petir smatra kako je upravo doprinos nauke od presudne važnosti u pronalaženju odgovora na brojna pitanja i provođenje učinkovitih mera. Izvor: https://www.agroklub.com/pcelarstvo/