Naslovna » Abeceda Ishrane » Veganska Ishrana » Vegan ja postaću
Abeceda Ishrane Veganska Ishrana

Vegan ja postaću

Biti vegetarijanac ili vegan više ne predstavlja „atrakciju“ kao nekad.

Zato postoji veliko interesovanje  koje su sličnosti i razlike između ovih opcija. U poslednje vreme je postalo popularno biti vegetarijanac ili vegan. S obzirom da se ovakav način ishrane često vezuje za zdrav život, odlučila sam da razjasnim osnovnu razliku izmedju vegetarijanaca i vegana, njihovu vezu sa zdravim životom i da li treba postati vegan.

Mnogi ljudi smatraju da su vegetarijanstvo i veganstvo isto, a zapravo postoji bitna razlika. Sve više i više ljudi donosiodluku da ne jede životinjske proizvode iz različitih razloga – zdravstvenih, etičkih ili zbog ekološke motivacije.

Vegetarijanstvo

Vegetarijanstvo je vrlo stari koncept, posebno za sledbenike hinduizma. Za hinduiste je tradicija ili ritual, izbegavanje upotrebe mesa u ishrani i počinje odmah od rođenja deteta i nastavlja se tokom čitavog života.

Najjednostavnije objašnjenje za vegetarijance je da ne jedu životinjsko meso. Vegetarijansko društvo definiše vegetarijanca na sledeći način: „vegetarijanac je neko ko konzumira žitarice, mahunarke, orašaste plodove, semenke, povrće, voće, pečurke  i drugu hranu koja nije na životinjskoj osnovi“.

Postoji nekoliko varijacija vegetarijanstva. Na primer, deo vegetarijanaca jede ribu, mleko, jaja, neki isključuju i ribu, a najstrožiji isključuju iz ishrane i mleko i jaja.

Veganstvo

Vegan je relativno nov koncept, koji je nastao kao vid protesta zbog maltretiranja životinja radi zadovoljavanja ljudskih potreba. Stoga je veganstvo pokret za društveno dobro i predstavlja revoluciju za društvo, za koju se većina ovih dana odlučuje.

Veganstvo nije dijeta, već način života. Definicija koju je Vegansko društvo dalo je: „Veganstvo je način života koji nastoji isključiti, koliko je to moguće i izvodljivo, sve oblike iskorišćavanja i okrutnosti prema životinjama, za hranu, odeću ili bilo koju drugu svrhu.“

Dakle vegerarijanstvo se često završi jednostavnim izostavljanjem životinjskog mesa iz ishrane i eventualno mleka i jaja, dok se veganstvo zalaže protiv zloupotrebe i iskorišćavanja životinja u svakom smislu.

Iz tog razloga, vegani ne samo da iz ishrane izostavljaju životinje i životnjske proizvoden (mleko, jaja…), već izbegavaju nošenje životinjskih proizvoda (na primer, kožu, vunu i svilu) i izbegavaju upotrebu proizvoda koji su testirani na životinjama, ili koji sadrže životinjske nusprodukte.

Na primer, vegan bi izbegao upotrebu ruža za usne koji sadrži pčelinji vosak. Takođe će izbeći da podržavaju upotrebu životinja u zabavi (na primer, u cirkusima).

Vegetarijanstvo ili veganstvo?

Za mnoge ljude vegetarijanstvo je korak na putu ka veganstvu. Prelazak se ne dešava uvek preko noći, a i mnogi vole da polako sprovode promene u svojoj ishrani i načinu života. Prelazak na veganski način života može biti lično ispunjenje, kao prirodni nastavak ljubavi prema životinjama.

Šta da jedem ako postanem vegan?

Ako razmišljaš da postaneš vegan, sigurno razmišljaš koju hranu treba eliminisati iz ishrane, poput mesa, mlečnih proizvoda i jaja. Ova hrana je bogat izvor vitamina i minerala koji su potrebni kod zdrave ishrane. Veganska ishrana je potpuno drugačija, ali važe ista pravila kao kod zdrave ishrane.

Isti principi zdrave ishrane koji se primjenjuju na ‘redovnu’ dijetu i dalje važe za vegansku ishranu – konzumiraj dnevno pet obroka zdravih namirnica, pij puno vode svaki dan i ograniči konzumiranje nezdravih namirnica. Umesto mesa vegani konzumiraju pečurke, mahunarke ili pasulj, a mleko menjaju na primer sojinim, bademovim ili kokosovim mlekom.

Vegani moraju da biraju hranu koja je hranljiva kao i mesne ili mlečne  prerađevine, da sadrži gvožđe, cink, vitamine grupe B i proteine. Preporučuje se da se novi vegani u potrazi za novim receptima povećaju količine hrane po obroku kako bi zadržali sitost. Potrebno je vreme da se organizam navikne na ishranu bez mesa i jaja, jer nam upravo ovi proteini održavaju sitost.

Na šta treba paziti prilikom kupovine hrane?

Planiranje obroka je odličan način da osiguraš  konzumiranje zdrave i uravnoteže ishrane. Zato preporučujem da napraviš listu za kupovinu. Tako ćeš izbeći nabavku „neželjinih namirnica“ i mogućnost „kršenja veganskih pravila ishrane“. U supermarketima je dostupan sve veći broj veganskih proizvoda jer se broj vegana povećavao.

Prehrambena industrija je na popularizaciju veganstva reagovala povećanjem asortimana proizvoda prilagođenih ovom načinu ishrane. Tako su sada  prehrambeni proizvodi za vegane posebno označeni i dostupni za kupovinu.  Vrlo je važno zapamtiti da, to što su namirnice namenjene za vegane, ne znači da su zdrave.

Prilikom kupovine obavezno pogledati deklaraciju, koliko proteina ima u hrani. Proizvodi sa manje od 1,5 g zasićenih masti na 100 g su najzdravija opcija. Velike količine dodatog šećera mogu se naći i u nekim upakovanim namirnicama. Biraj hranu sa 15 g šećera na 100 g ili manje.

Koje su zdravstvene koristi ako postanem vegan?

Moguće je voditi zdrav način života i istovremeno biti vegan. Postoji mnogo namirnica koje su izbačene iz veganske ishrane, a koje su jasno povezane sa razvojem hroničnih bolesti, preterane težine i gojaznosti. Izbalansirana veganska ishrana, usklađena sa drugim pravilima zdrave ishrane doprinosi smanjivanju negativnog dejstva hroničnih bolesti, kao i smanjenju prekomerne težine, može pomoći u smanjenju holesterola…

Veoma je važno da znaš da to što si vegan ne znači je dozvoljena konzumacija nezdravih namirnica kao na primer šećera, gaziranih sokova, itd.

Da li treba da razgovaram sa lekarom o odluci da postanem vegan?

Svako ko razmišlja da postane vegan i promeni način ishrane, trebalo bi da razgovara sa svojim lekarom ili dijetetičarem. Preporuka je, pre nego što se krene sa veganskom ishranom, da se se odradi test krvi  kako bi se odredio nivo gvožđa i B12. Ti rezultati treba da budu merilo kod svih budućih analiza, jer tri ili šest meseci kasnije treba ponovo testirati nivo gvožđa i B12 kako bi se proverilo njihovo kretanje.

Da li treba da uzimam vitamine i suplemente ako postanem vegan?

Ukoliko se odlučiš da postaneš vegan, nema potrebe da uzimaš bilo kakve suplemente. Iz dozvoljenih namirnica možeš da dobiješ sve potrebne sastojke. Dakle, važno je da porazgovarti sa dijetetičarem nutricionistom ili svojim lekarom, kako bi pomogli da sagledamo koje namirnice je neophodno unositi i obavezno proveriti krvnu sliku pre promene načina ishrane kako bi imali reper za buduće analize.

Razgovor sa lekarom i drugim zdravstvenim radnicima o opštem zdravlju i ishrani može da reši sve nedoumice. Naravno, i internet je preplavljen informacijama o veganima i preporukama za početnike, tako da se i tu možeš informisati.

Kome se ne preporučuje veganska ishrana?

Trudnice i dojilje

Neki hranjivi sastojci su potrebni u većim količinama tokom trudnoće i dojenja, tako da treba obratiti mnogo pažnje kako bi se osiguralo da trudnice i dojilje ispunjavaju ove nutritivne potrebe. Ne preporučuje se trudnicama da budu na veganskoj dijeti, osim ako već duže vreme nisu vegane i dobro poznaju svoje recepte i izvore hrane, i znaju da u svojoj ishrani mogu dobiti dovoljno gvožđa, cinka, proteina i drugih hranljivih sastojaka.  Svako se savetuje se da potražiš dodatnu lekarsku podršku i nutricionistički savet.

Deca

Iako se mnogi medicinski stručnjaci slažu da dobro isplanirana vegetarijanska ili veganska dijeta može biti zdrav način ishrane, generalno se ne preporučuje maloj deci. Ako razmišljaš o tome da dete preusmeriš na vegansku dijetu, a nisi siguran/a da dobija sve potrebne hranjive sastojke, ili ako imaš bilo kakvih pitanja o veganskoj ishrani, obrati se porodičnom lekaru, pedijatru ili registrovanom dijetetičaru.

Nadam se da sam uspela da razjasnim nedoumce u vezi veganstva i da ti pomognem da se odlučiš da li da postaneš vegan. Izvor: magazinzdravo.rs