Naslovna » Bio Bašta » Biodinamička Bašta » Uticaj meseca na biljke
Biodinamička Bašta Lunarni Kalendar

Uticaj meseca na biljke

Ne sejte za vreme mladog meseca. U više poljoprivrednih listova naiđosmo na belešku, kojom se poljoprivrednici opominju, da ne seju ništa za vreme mladog meseca, jer je, vele ti listovi, iskusgvom posvedočeno, da semena, za vreme mladoga meseca usejana, rđav plod donose. Da mesec jako upliviše na rastenje bilja, o tome nema sumnje; to je već ispitano i dokazato.

[To se ne može smatrati kao ispravno jer nije niti ispitano niti dokazano. Ako su povoljni vremenski uslovi za setvu određene kulture, šteta bi bila gubiti vreme i ne sejati za vreme mladog meseca, jer bi se izgubilo dosta u vremenu, a što može da ima loše posledice na prinos. Danas je moderna agrotehnika znatno napredovala i primenom odgovarajućih mera nege i agrotehnike, uz povoljne uslove klime i zemljišta, može se ostvariti visoka proizvodnja određene kulture.]

Upliv meseca na bilje. Iz sledećeg videće se, da nije baš tako besmisleno, kao što se obično drži, ono kod nas nazvano »babsko gatanje« o sejanju semena u izvesne dane s pogledom na mesec. — Naukom je dokazano, da biljke pod uplivom sunčeve svetlosti razlažu u svom organizmu ugljenu kiselinu u njene sastavne delove; no tako se isto zasvedočilo da ovo isto biva i noću i pod uplivom mesečeve svetlosti — razume se srazmerno jačini mesečeve svetlosti prema sunčevoj. Bez izuzetka svi baštovani i šumari, na osnovu dugovremenog iskustva potvrćuju ovo na sledeći način: »biljke do kojih nam bujnosti nije stalo toliko koliko do obilnosti u plodu, kao što je grašak, pasulj, sočivo, krompir itd. valja sejati prva četiri dana poslednje četvrti, dakle kad su noći mračne, to jest, kad mesec pred zoru izlazi; a one biljke za koje hoćemo da nam brzo i bujno porastu, kao što je: kupus, salata, spanać, karfiol i drugo, valja sejati o mladini, dakle kad mesec već po zalasku sunca počne svetliti. Kad se dakle seme o mladini poseje, tada je ono s malo izuzetka, pod neprekidnim uslovom svetlosti — danju i noću: proces dnevne ishrane ne prekida se, nego se produžava i noću samo u manjoj meri; te s toga te biljke brže i bujnije rastu i ranije cvetaju. Ako li pak, u prvom slučaju, ne potrebujemo bujnu i ranu biljku, onda umanjavamo vreme dejstvovanja svetlosti, sejući biljku kad su noći mračne.

[Objašnjenje ovog pitanja treba povezati sa zahtevima biljaka za dužinom dana tj. osvetljavanja. Biljke dugog dana zahtevaju duže osvetljavanje za svoj porast i razviće u toku njihovog vegetacionog perioda, što je obratno kod biljaka kratkog dana.] Autor: V.Pelagić  (Izvor: nezavisnodomacinstvo.com)