Učimo od „najboljeg“

Priroda je najbolji učitelj, vrlo brzo nam pokaže gde smo poremetili ravnotežu. Samo treba posmatrati i učiti. Etika koju nas priroda uči je davanje, što je takođe i ženski princip. Priroda svo vreme daje i to obilato. Ženski princip pita „kako“, a muški „koliko“. Materijalnog ima količinski puno, ljudski svet je u sadašnjem trenutku bogatiji nego ikad pre. Ali, pitanje je kvalitet tog materijalnog i način života koji većina ljudi živi na ovoj planeti.

Prestali smo uzgajati „stare“ sorte koje takođe daju koliko nam treba, i prešli na gajenje sorti koje daju brži i sigurniji profit. Stare sorte jedva da zahtevaju održavanje i ulaganje, a nove su obično takve da mi više služimo njima nego one nama. Troši se puno da bi se dobilo isto toliko koliko se dobije organskim uzgojem. Ovo je svet kvantiteta a ne kvaliteta, barem što se tiče hrane i namirnica koje unosimo u svoje telo.

Naučili smo da jedemo hranu koja nije kvalitetna pa nam je potrebno više. Istovremeno uzgojem hrane na način koji se primenjuje u poslednjih stotinak godina ubrzano uništavamo zemlju i plašimo se vestima da nas ima previše, a hrane premalo. Organskim uzgojem se dobija jednaka količina, boravimo u našim vrtovima i voćnjacima, površine su manje i imamo dovoljno roda. Uvek postoji višak koji možemo, ako ništa drugo – pokloniti.

Organizovanjem ljudi koji se žele baviti takvim načinom života ojačavamo grupu istomišljenika, podržavamo jedni druge u životu i bliži smo prirodi. Bez obzira koliko se čovek oseća superirornim prema prirodi, on je deo nje, pa je život u skladu s njenim zakonitostima – sasvim prirodna stvar.

(Izvor: permacooltura.net)