Naslovna » Lunarni Kalendar » Tajne sezonskog kalendara
Lunarni Kalendar

Tajne sezonskog kalendara

Istovremeno sa opisanim kalendarom u Kini je postojao sezonski kalendar, u osnovi koga leži vreme kretanja Sunca. Prema tom kalendaru seljaci su određivali datume seljačkih domaćinskih radova.

U sezonskom kalendaru, nevezanom za deobu na mesece, izračunavale su se 24 sezone, nazvane prema različitim pojavama u prirodi: „početak proleća“, „buđenje insekata“, „vedro i svetlo“, „mlevenje brašna“, „mala pripeka“, „velika pripeka“, „bele rose“, „padanje inja“ itd.

Sezonski kalendar određivao je i praznike, koji su bili prisutni kod svakoga naroda. Glavni praznik, kao i kod mnogih naroda, bio je Nova godina. Astronomska godina je počinjala sa zimskim solsticijem, kada se Sunce nalazilo na 15 stepeni zodijakalnog Strelca. Početak građanske Nove godine, koji se do danas široko primenjuje u Kini, padao je nužno na dan prve pojave Meseca. Posle toga kada bi Sunce ušlo u znak Vodolije, to jest, prema gregorijanskom kalendaru, ne pre 21. januara i ne poznije od 19 februara. Ukoliko bi taj dan bio na odlasku zime, svi su se radovi morali ubrzati: dolazak toplote, simbolišući obnavljanje prirode i života. U vreme prazničnih dana vešali su se talismani, da bi se odagnale nečiste sile, na vratima i u sobama vešali su se simboli blagostanja i sreće. Igrama i fenjerima, zvučnim veseljem obeležavali su taj praznik.

Dolazak proleća i setve propraćali su se obredima poštovanja predaka. Sve porodice su se upućivale na grobove rođaka, posle čega se prelazilo na veselu trpezu. U te dane na ulicama, dignutim tepisima i fenjerima, žitelji grada i sela nosili su veliki kip vola. Zemljoradnici sa motikama i lopatama pratili su noseću statuu, a na kraju povorke bili su komedijaši.

Letnji praznici, koji su padali ispred letnjeg solsticija, označavali su sredinu godine. Glavni momenat je bilo nadmetanje čamcima na kojima su bili napravljeni zmajevi. Ipak, to pravljenje zmajeva pratilo je čitav praznik i izražavalo želju ljudi da umilostive zemaljskog vladara – zmaja.

Ako bi prolećni praznici počinjali ujutru, a najvažniji deo praznika dolazi u podne, onda bi simbolično vreme jesenjeg praznika padalo u podne. To je bilo simbolično vreme jesenjeg praznika, a vreme zabave bilo je, naravno, veče.

U svečanim obredima glavnu ulogu igrale su žene: jesen se izjednačavala sa smrću, a to znači sa znakom inj. U te dane bilo je prihvaćeno prinošenje žrtava umrlima. U sredini jeseni bilo je uobičajeno vešanje fenjera, uživanje u mesečini, pečenje lepinjice – simbol meseca, a i običavale su se noćne šetnje. Kinezi su u odgovarajuće vreme kalendarskih praznika ukrašavali i svoje domove, ukrasima u obliku božura i lotosa, leti – slikama, trkali se čamcima u obliku zmajeva, u jesen je čovek dobrog ukusa vešao slike, na kojima se moglo videti naročito lepo oslikano drveće i cveće, a uoči Nove godine – slike nebeskog vladara u kočijama.

Svi tradicionalni praznici u Kini su se obeležavali prema lunarnom kalendaru. Izložićemo neke od njih.

Petnaestog dana prve pojave Meseca određen je bio Praznik fenjera. U toku nekoliko dana mali i veliki fenjeri, vešani su na drveće i žbunove, osvetljavali su ulice i kuće, i izgleda da je čitava Kina bila obasjana vatrom. Verovatno, tragovi toga verovanja leže daleko u prošlosti, kada se čovek klanjao vatri, zamirući pred njom istovremeno od užasa i zahvalnosti.

U 23. dan druge pojave Meseca u Kini se obeležavao praznik pokojnika. U tu noć uobičajeno je bilo posećivati grobove i propratiti to odgovarajućim obredima.

U jednom od srećnih dana druge pojave Meseca – a Kinezi su verovali u postojanje srećnih i nesrećnih dana – trebalo je osvetiti oranje. Posle trodnevnog posta i prinošenja žrtvi car je pravio plugom prve tri brazde.

U prvom danu osmog Meseca praznovao se praznik žetve. U srećne dane osmog Meseca praznovao se i dan pravljenja svile. Posle prinošenja žrtve bogu – pokrovitelju svilene bube – car je svojeručno sakupljao lišće sa dudovog drveća.

U četvrti dan jedanaestog meseca praznovao se dan rođenja Konfučija. „Kulturna revolucija u Kini predala je zaboravu taj praznik, ali sada je ponovo hram posvećen Konfučiju postao na kraju avgusta mesto praznovanja svake godine. U vreme praznovanja žitelji tog mesta, odeveni u kostime epohe Konfučija, izvodili bi stare igre i pesme, proslavljajući Učitelja podnebeskog sveta.

U četvrti dan dvanaestog meseca proslavljao se dan Kulin-ip – pokrovitelj žena. U osmom danu tog istog meseca – praznovao se dan otvaranja sezone carskog lova. (Izvor: danas.rs)

Teme tajna