Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Svojstva organskog komposta
Bio Bašta Organska Bašta

Svojstva organskog komposta

Biljna organika u kompostnim gomilama postaje kompost onda kada bude mestimično prerađena (pojedena) od strane zemljišnih bakterija, mikroba, gljivica, raznih crva i glisti i druge zemljišne populacije. U procesu takve prerade, još u kompostnim gomilama, iščezavaju amonijak i slobodni azot koji su štetni i za biljke i za mikroorganizme, i kompost, uznesen na baštenske leje, postaje koristan i za biljke i za zemljišnu živu sredinu.

On ne oduzima biljkama vlagu; on je izvor obogaćivanja zemljišnih rastvora organskim hemijskim elementima. Vrednost komposta je u tome što on daje biljkama izbalansirani sadržaj neophodnih hemijskih elemenata (pa on je i proizveden od otpadaka biljaka, koje u sebi sadrže samo one hemijske elemente koji su neophodni za rast i rod); on sadrži gotov humus (garant zemljišne plodnosti), već gotove rastvore organskih hemijskih elemenata i živu zemljišnu sredinu (koja će nastaviti da živi u lejama i neprestano popunjavati zemljišne rastvore minerala hemijskih elemenata) i deo ne potpuno razložene organike (koja će biti hrana zemljišnim organizmima već u lejama).

A šta je bilo sa azotom, fosforom i kalijumom, koji su neophodni biljkama, kako tvrdi korporativna agrohemijska nauka, vrlo zabrinuta ako dođe do masovnog odustajanja baštovana od upotrebe hemijskih mineralnih đubriva?

Priroda je vrlo mudra. Ona je uredila tako da skoro svi zemljišni mikroorganizmi imaju na sebi ili na svojim čaurama hitinski (gr. χιτώνα – oklop, haljina, odeća) oklop. Posle ugibanja ili izlaska iz te čaure, taj oklop je snabdevač fosforom i kalijumom i komposta i zemljišta leja. I što je više u zemljištu i u kompostu živih zemljišnih organizama, više će u njoj biti hitina, što zanači – kalijuma i fosfora. A pošto u prirodi postoji simbioza živih zemljišnih organizama i biljaka, količina tih hemijskih elemenata u zemlji je uvek izbalansirana, ako baštovan sam nasilno taj balans ne poremeti.

Da, amonijak i slobodni azot su iščezli iz kompostne gomile. Kakva radost zbog toga nastaje među pristalicama agrohemijske zemljoradnje! Pa to znači da baštovani odmah moraju za novčanike i u kupovinu azotnih đubriva! Ali, njihova radost je preuranjena: radom živih organizama u kompostnoj gomili azot iz vazduha (a njega je u atmosferi više od 70%, što znači da se i biljke, i životinje, i sam čovek bukvalno kupaju u azotu) se veže za prirodne ostatke tih organizama i preko njih sa tečnim zemljišnim rastvorima, iz kojih biljke uzimaju hranu. I što je više tih živih organizama u zemljištu, više je u zemljišnim rastvorima azota.

Priroda nam na taj način govori da je potpuno nepotrebno unositi u zemlju hemijska mineralna đubriva. Neka ih jedu oni koji ih i proizvode. (Izvor: zdravasrbija.com)