Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Šta i kako sa kompostom
Bio Bašta Organska Bašta

Šta i kako sa kompostom

Dobijeni kompost, posle kompostiranja, možemo direkno upotrebiti, t.j. unositi ga kao biološki aktivnu supstancu u plastenike, u leje, na njive. Posipamo ga po površini i odmah se ubacuje u aerobni sloj.

Količina?

U Zapadnoj Evropi, gde su odavno prešli na organsku zemljoradnju, svake godine nanose kompost u sloju 3-8 cm. Norma unošenja se koleba između 50-70 kg na 10 m2. Kod ovakvih količina nisu potrebna nikakva mineralna đubriva. Zemljoradnici Evropljani kažu: „Nema tako velike količine komposta koja bi mogla naškoditi biljkama. Ne mogu se prenahraniti kompostom“.

A kako je kod nas?

Sa našim režimom ekonomije, utuvljivanim u glavu od detinjstva. Što više komposta, to je bolje. Pri tom, s jeseni je dobro naneti što više organike u zemlju, da bi imale čime da se hrane bakterije, koje tu nanesemo sa kompostom. Kompost se očuva do proleća dobro pokriven slamom ili tresetom.

Pri gajenju rasada baštenskih kultura kompost se dodaje jedan deo komposta na tri dela treseta ili zemlje. Ovakvom smesom punimo posude, sandučiće, kutije. Rasađivanje rasada na stalno mesto treba vršiti, prirodno, zajedno sa njegovom zemljom i pri tom dodavati u svaku jamicu najmanje 200 g kompostnog humusa.

Prilikom sađenja krompira u svaku kućicu treba usuti najmanje pregršt našeg komposta ( 0,5-0,8 kg), i pokriti ga ne debelim slojem zemlje (oko 2 cm). Ovo zbog toga da ne bi živa bića pojela krompir pre pojave stabla i korenja. Živo korenje je zaštićeno od bakterija, ali može da strada od pregrevanja od one toplote, koja se oslobađa daljim gnjiljenjem organike.

Pod zelenim kulturama (mirođija, peršun, salata i sl.) kompost se posipa po lejicama i plitko prekopa (5-8 cm), t.j, unosi se u aerobni sloj.

Prilikom sadnje voća, žbunja, kompost se stavlja najmanje 2-3 kg u svaku jamu, izmeša se sa zemljom zbog gornjeg aerobnog sloja.U periodu vegetacije biljaka možemo dosuti ispod korenja po 100 g ispod povrtarskih biljaka i cveća i po 1-2 kg ispod voćki i žbunja. Pri tom se humus mora grabuljama pomešati sa zemljom, t.j. uneti ga u aerobni sloj i politi. Prilikom nanošenja, ne stavljati ga jednostavno u zemlju, već u zonu korenskog sistema biljaka, t.j. u sloj zemlje od 5-15 cm. A još bolje je ako ne nanesete na celu parcelu, već pod buduće biljke, da bi korenski sistem dobio dodatnu hranu. Takvo nanošenje je najbolje sa svih strana. Biće potrebno manje organike, ako se unosi u kućice a ne razbacuje. I, što je najvažnije, đubrivo će biti hrana biljkama, a ne korovu.

Kompost obezbeđuje biljkama mogućnost intezivnog hranjenja, što praktično znači, mogućnost ubrzanog rasta. Kod ovih biljaka je uvek bolje razvijen korenski sistem, lišće je značajno većih dimenzija, blistavo je i ima sve ono što omogućuje ostvarenje većih prinosa. Da zaključimo, svaki kilogram ubačenog komposta omogućuje veći prinos od 3 do 8 kg i više.

Stop! Kakvo je to razbacivanje?… Trgovine se raduju, preračunale se – rasplakale se. Malo mi je tri kilograma, reći će neki čitalac.

Hajde da izračunamo. Za kompost smo upotrebili, istinu da kažemo, otpatke. Rad je tvoj. Sa svakog metra kvadratnog gomile odjednom smo dobili 300-400 kg kompostnog humusa. Ako je gomila bila, naprimer, na 6 metara kvadratnih površine, vi ste dobili otprilike 2 tone komposta. A tih dve hiljade kilograma omogućuje vam dodatni prinos, minimum, prema računici, 2000 x 3 = 6000 kg, t.j., 6 tona. A maksimalno, 2000 x 8 = 16000 kg, t.j., 16 tona. Dalje, preračunajte sa prodajnom cenom proizvedenog proizvoda…

Malo vam je?! Vrlo dobro! Dobijte više. Bogatite se iskustvom. Eksperimentišite. I zapamtite da je proizvodnja sopstvenog đubriva, njegova upotreba, je samo jedan način. A u zemljoradnji se ne sme robovati samo jednom načinu. Tim pre, uz razumnu agrotehniku, koja poštuje zahteve Zakona Prirode u svim etapama života biljke. Važno je sve: i priprema zemlje, i sejanje, odnosno sađenje, i briga, i sorta i mnogo drugog. (Izvor:zdravasrbija.com)