Naslovna » Abeceda Ishrane » Šta je najbolje jesti i piti u svako doba dana
Abeceda Ishrane Zdravi sto godina

Šta je najbolje jesti i piti u svako doba dana

Nije važno samo šta jedete, nego i kada to jedete. „Hrana diktira sve, od raspoloženja i nivoa energije do kvaliteta spavanja“, kaže nutricionista Marsi Anderson. Dakle, ako želite ujutru da se opskrbite energijom, zatim da smirite apetit za ručkom i osigurate miran san večerom, pametan izbor hrane će vam to omogućiti. Ne treba da jedete sve navedeno od onoga što sledi – samo izaberite ono što vam odgovara.

7:00 sati (cilj: osećaj sitosti)

Da li ste gladni kada se probudite? Dobro! To je znak da je vaš metabolizam proradio. Doručak nemojte preskakati, jer je upravo doručak povezan s boljim metabolizmom i zdravljem. Jedite u roku od sat vremena nakon buđenja i težite ravnoteži složenih ugljenih hidrata, masnoća i proteina, što će pomoći boljoj kontroli apetita tokom jutra.

9:00 sati (cilj: usresrediti se na posao)

Verovatno ste već navikli da pokrenete organizam jutarnjom kafom, koja će vam pomoći da se koncentrišete. Istraživanja su pokazala da su do tri šoljice kafe dnevno jako zdrave. Za sličan rezultat uz manje kofeina, izaberite zeleni čaj. Njegovi antioksidansi pomažu proizvodnji moždanih ćelija, poboljšanju pamćenja i učenja.

11:00 sati (cilj: izbeći kalorične izazove)

Da, doručak će vas zasititi, ali normalno je osetiti glad nakon 3 ili 4 sata. Pre nego što podlegnete izazovima u obliku kolačića ili krofni, kakvi vas mame na svakom koraku, preduhitrite želju pre nego što dođete u iskušenje. Popijte jogurt koji će svojim proteinima smanjiti želju. Nakon toga, ako krofna baš izgleda neodoljivo, uzmite polovinu.

13:00 sati (cilj: smanjite stres)

Ako vam je jutro bilo ispunjeno zadacima koji u vama izazivaju stres, pojedite salatu od spanaća, tikvica i kinoe. Povrće će vas podmiriti vitaminom B6, koji pomaže stvaranju neurotransmitera za stabilizaciju raspoloženja i funkcionisanju živčanog sastava. Kinoa, potpuni protein, bogata je magnezijumom, što opušta krvne sudove i mišiće.

15:30 sati (cilj: prebrodite popodnevni pad energije)

Možda ćete posegnuti za kafom ili nečim slatkim kako biste otklonili popodnevni umor, ali kofein vam može odmoći kod kasnijeg odlaska u krevet, dok vam šećer može dovesti do još većeg pada energije zbog čega ćete se osećati još umornije. S druge strane, energiju će vam opskrbiti orašasti plodovi ili njihova kombinacija s voćem. Plus je i što je umerena konzumacija oraha povezana sa smanjenjem telesne težine i obima struka.

17:00 sati (cilj: spremite se za vežbanje)

Ako idete da vežbate nakon posla pobrinite se da adekvatno nahranite mišiće. Odlučite se za lako svarljive ugljene hidrate, koji će vas opskrbiti energijom, a neće biti teški za želudac. Razmislite o frapeu s mlekom, jogurtom i bobičastim voćem.

19:00 sati (cilj: kontrolisati težinu večerom)

Nakon večere verovatno ćete se manje kretati, posebno u vreme zimskih meseci. Iako je najbolji način da potrošite kalorije šetnja posle obroka, to možete pospešiti i dodavanjem čilija u obrok. On će vam ubrzati metabolizam i pomoći kod kontrole apetita. Još jedna ideja za kontrolu težine – kuvajte s biljem i začinima. U hranu stavite manje masnoća i začinite je – tako će vam biti isto ukusna, a unećete daleko više kalorija. Zato istresite malo paprike, origana i belog luka u prahu.