So

“Profesor Kinton (Rene Quinton – 1866-1925, francuski fiziolog, naročito poznat po svom delu “Morska voda, organska sredina” 1904), profesor na Sorboni, izveo je teoriju po kojoj sva živa bića vode poreklo iz mora. Napisao je vrlo interesantnu knjigu “Morska voda”, a njegovu teoriju prihvatili su naučnici iz celog sveta. Knjiga se prodavala veoma dobro, a njegov institut u Parizu, kao i laboratorija i klinika na Atlantiku, čuveni su. Sastavio je kovanicu “talasoterapija” i preporučio upotrebu soli.

Zbog toga sam vrlo iznenađen zaključkom do koga sam došao da strah od soli, mada uopšte nije zasnovan na bilo kom naučnom podatku, vlada modernom medicinom. Najvažnija funkcija našeg tela počiva na dobroj ravnoteži, između natrijuma i kalijuma u krvi, a naročito u mozgu. Štaviše, čovek je izgradio civilizaciju zahvaljujući otkrićima vatre i soli koji su cenjeni kao najdragocenije dobro svakodnevnog života još od početka istorije. Plaćalo se solju, a Isus je rekao da mi treba da budemo so za zemlju. Ako vam u krvi nedostaje soli, patite od kiselosti krvi.

Probajte da jedete malo soli uz našu makrobiotičku kuhinju tokom deset dana, ili samo tokom jednog dana: vide ćete da ona ne predstavlja nikakvu opasnost, već da, naprotiv, donosi poboljšanje ako je uzimate u razumnim količinama”. (Osava)

Umerena količina soli, delujući kao izvor energije, pomaže organizmu u njegovim aktivnostima, jača bubrege, srce i jetru, poboljšava cirkulaciju i pomaže radu hormonalnog sistema. Previše ili premalo soli umanjuje čovekovu vitalnost.

Zbog te gluposti da je so štetna bolesnici nam, ako ste primetili, posle nekoliko dana provedenih u bolnici, izlaze bledi i slabi, često u gorem stanju nego kada su došli u bolnicu. U osnovi problem je u bolničkoj ustaljenoj ishrani: zbog neznanja i ekonomisanja, bolesnici najčešće dobijaju za obroke prečišćeni pirinač (beli), beli hleb, mleko, čajeve, džemove, krompir, rezance od belog brašna i salate. Sve sam jin do jina. Kada još tome pridodate odsustvo soli dobijate takvo kilavo stanje pacijenata. Naravno, i rodbina i prijatelji prilikom posete daju svoj doprinos daljem uništavanju bolesnika tako što donose sokove, voće (i to najviše južno i tropsko, kao da je sramota doneti jabuke) i razne slatkiše. Hvala Bogu, to se sve radi iz najbolje namere: “Put prema paklu, popločan je najboljim namerama!” Šta se onda dešava? Sav taj jin čini krv kiselom i skoro neupotrebljivom. Šećeri koji su uneti u krv u prevelikim količinama sprečavaju zarastanje rana nastalih operacijama i mogu izazvati dodatno krvarenje (spoljno i unutrašnje). Krompir i naročito banane sadrže ogromne količine kalijuma koji otežava i usporava normalan rad srca i oduzima telu gvožđe, i tako uzrokuje anemiju. Ako u organizmu postoji rak, on se ubrzano uvećava. Slabe takođe i bubrezi i tako nestaje vitalna energija i onemogućuje se čišćenje toksina iz krvi. Zbog tolikog jina se jako često javlja i zatvor, pa tako dobijamo i dodatne količine toksina i truljenje hrane u telu.

Videli smo posledice manjka soli, a sada šta se dešava kada unosimo previše soli:

Organizam osobe koja unosi velike količine hrane životinjskog porekla, ne zahteva mnogo soli, jer meso i životinjski proizvodi u sebi sadrže veliku količinu natrijuma. Unošenje velike količine hrane životinjskog porekla po porođaju uzrokuje “stezanja” unutar tela koja ometaju normalno pražnjenje. Takva hrana stvara veliku količinu sluzi koja, ako se zadrži u organizmu, može uzrokovati posle-porođajne probleme. U drevnom Japanu 7 dana po rođenju deteta majci se daje samo biljna hrana. Ako osoba jin tipa jede puno soli u nastojanju da postane jang, njeno telo će postajati sve kruće, bubrezi će se “skupiti” i neće dobro obavljati svoju funkciju, a i njen mentalni sklop će postati krut.

Unošenje velikih količina soli koči lečenje sledećih bolesti: akutnog nefritisa, pleuritisa, zapaljenja pluća i drugih plućnih problema, konjuktivitisa, zapaljenja  srednjeg uha, zapaljenja sinusa, krajnika, kože, boginja, hepatitisa (žutice), zapaljenja slepog creva, cistitisa, gonoreje (triper), akutne groznice (povišena temperatura) i infektivnih oboljenja kao što su boginje, dizenterija, tifusna groznica, gastritis, grip i veliki kašalj. Npr., ako neko ima visoku temperaturu i unosi suviše soli, temperatura će potrajati. (Izvor: makrobiotika.rs)