Naslovna » Bio Bašta » Svet Gljiva » Šii take – Lentinula edodes
Bio Bašta Svet Gljiva

Šii take – Lentinula edodes

Lentinus edodes je latinsko ime pečurke, nadaleko poznate kao šii take (shii – hrast i take – pečurka). Tako je zovu u Japanu, dok je u Kini poznata kao ko-ko ili hoag-ko. Šii take je samonikla u Japanu, Kini i drugim azijskim zemljama sa umerenom klimom.Njena upotreba seže daleko u prošlost, kako u ishrani , tako i u lekovite svrhe. Japanci je zovu eliksirom života i koriste je svakodnevno u ishrani svežu, kao salatu ili kuvanu u jelima i čaju. U Japanu se od nje pravi šii take vino i šitake kola. Zbog svoje lekovitosti, 80-tih godina dvadesetog veka šii take je prihvaćena i u zvaničnoj medicini u Japanu. Istraživanjem njene lekovitosti bave se naučnici, ne samo na Orijentu, nego i u Americi i Evropi. Uz to, šii take je u svetu najviše uzgajana gljiva, odmah iza šampinjona.

Šii take sadrži proteine, lipide, ugljene hidrate, minerale, pre svega kalcijum, fosfor, gvožđe, bakar, magnezijum, cink, mangan i drugo. Sadrži vitamine B2 i C, kao i ergosterol, provitamin vitamina D. Micelijum sadrži 30 enzima i 10 aminokiselina, a zrela gljiva sve esencijalne aminokiseline u optimalnom odnosu.

Lekovitost ove gljive potiče pre svega od sadržaja polisaharida, među kojima je najdelotvorniji lentinan, to je dokazano u ispitivanjima kako na životinjama, tako i na ljudima. Pomaže kod tumora debelog creva, jetre, dojke i pluća. Ne deluje direktno na tumor, ali u organizmu stimuliše produkciju intrleukina 1 i 2, koji dalje, složenim hemijskim procesima stimulišu stvaranje makrofaga, prirodnih ćelija – ubica tumora. Do takvih zaključaka došao je profesor Goro Chihara, sa japanskog nacionalnog instituta za rak. On je posvetio veliki deo svojih istraživanja proučavanju lekovitosti ove gljive. U njegovim, ali i u radovima drugih stručnjaka, pominju se i druga dejstva na poboljšanje zdravlja.

Povećanje imuniteta organizma je drugi značajan kvalitet ove gljive. Ona stimuliše produkciju interferona u našem organizmu. Korišćenjem 9gr suve šitake dnevno, snižava se holesterol za 15% u roku od 7 dana. Takođe stimuliše stvaranje antitela na hepatitis B, a u kombinaciji sa drugim gljivama može da reguliše nivo triglicerida u jetri.

Antibakterijski i antivirusni efekat šii take ogleda se u sposobnosti lentinana da stimuliše imunitet domaćina na neke bakterije otporne na antibiotike. Deluje i kod prouzrokovača tuberkuloze Mycobacterium tuberculosis, koji je otporan na tuberkulostatike. Povećava otpornost na bakteriju Listeria monocitogenes, koju prenose krpelji, a može da ugrozi život. Antivirusni efekat je dokazala u lečenju herpes simplex-a, ali i kao pomoćno sredstvo kod lečenja HIV virusa u kombinaciji sa lekom AZT, zatim kod virusnog encefalitisa, adenovirusa tipa 12, gde učestvuju i drugi lekoviti sastojci ove gljive.

Kao preventiva i za poboljšanje stanja organizma, šii take je veoma značajna za jačanje imuniteta kod osoba koje su iscrpljene poslom, kod hroničnog zamora i groznice. Od micelija i cele gljive za kliničku upotrebu prave se farmaceutski preparati u obliku injekcija, tableta, sirupa i tonika. Uobičajena doza kao preventiva je 0,5 do 1gr suve gljive dnevno.

Šitake pripada grupi delikatesnih jestivih gljiva zbog svog egzotičnog mirisa i ukusa, ali kod nekih ljudi može izazvati alergiju, koja se povlači nakon prestanka konzumiranja gljive. Kod uzgajivača ove gljive mogu se pojaviti problemi sa kožom, kao i reakcije na spore, kada se uzgaja u zatvorenom prostoru. Šii take se uspešno uzgaja i u našoj zemlji i može se naći u prodavnicama zdrave hrane.

Ova gljiva je obavezna namirnica u makrobiotičkoj ishrani. Čaj od nje, prema japanskom makrobiotičaru Mičio Kušiju, priprema se na sledeći nacin: potopi se jedan šešir šitake gljive u dve šolje vode na jedan sat. Zatim se iseče i malo posoli, pa se kuva 20 minuta. Čaj se procedi i pije po pola kafene šoljice odjednom. Dršku ne treba odbaciti – nasečena se može dodati u jelo kao začin.