Rimski kalendar je najsavremeniji

Savremeni kalendar je, u stvari, u osnovi bio sazdan u drevnom Rimu, i sama reč „kalendar“ je nastala iz latinskog od reči „kalendarium“, što znači bukvalno prevedeno „duga knjiga“, u prvom danu meseca – kalende – dužnici su u Rimu plaćali procenat na dugovanje.

Nazivi meseca u našem kalendaru uzeti su takođe iz rimskog kalendara.

Prvobitno su Rimljani, kao i Grci, određivali vreme prema lunarnoj godini. U staro vreme (do VII veka stare ere) rimska godina se sastojala od deset meseci i počinjala je u proleće, u martu, koji je dobio ime po bogu Marsu. Nazivi sledeća tri meseca došli su od latinskih reči: aprilis – „pojava mladog rastinja“, majus – „klijanje“, junius – „cvetanje“.

Od petog do desetog meseca, meseci su dobili ime prema redu kako slede: quintilis (5.), sextilis (6.), september (7.), october (8.), november (9.) i december (10.). Poznije je mesec maj posvećen boginji Majii, juni – Junoni.

Četiri meseca (mart, maj, juni, i oktobar) sastojali su se od 31. dana, ostali od 30. Na taj način stara rimska godina trajala je 304 dana: 6×30+4×31=304.

Prema legendi stari rimski car Numa Pompilije, koji je vladao posle Romula, sproveo je mnogo reformi, želeći da umekša tvrdoću rimskog naroda i da ga učini krotkim i pravičnim, kako je to zapisano u staroj istoriji. Jedna od Numinih reformi bila je sređivanje rimskog kalendara.

U kalendaru su se javila još dva meseca: januar, nazvan u čast boga otkrića i početka Janusa i februar – prema imenu boga podzemnog carstva, Februarius.

Sada se godina sastojala od 12 meseci. Sedam meseci je imalo po 29 dana, četiri po 31, a jedan mesec 28 dana. U rimskom kalendaru interesantan je i broj dana u mesecu. Rimljani su verovali u blagotvorno dejstvo neparnih brojeva. O tome govori i, na primer, broj dana u mesecima, a takođe i ta činjenica, što su dani praznika padali u neparne dane. Tako se praznik šuma praznovao 19. i 21. jula, a praznik utvara – 9, 11. i 13. maja. Prema tome broj dana unutar meseca vodio se od 1. dana svakog meseca, koji se nazivao kako smo već spomenuli, kalendi, 5. (u kratkim mesecima) ili 7. (u dugim) – none i 13. ili 15. – ide. Izbor ta tri dana nije bio slučajan, svaki od njih je odgovarao početku nove mesečeve faze.

Broj dana vodili su od i do kalenda, nona i ida. Dani koji su prethodili kalendama, nonama i idama, nazivali su se kanuni. Tako se dan 1. januara nazivao „januarskim kalendom“, 2. januar – „4. dan ispred januarskih nona“, 3 – „3. dan januarskim nonama“, 4. – kanun januarske none“, 5. – „januarskim nonom“.

Prihvatanje broja dana u sadašnjem kalendaru unutar meseca – od prvog do poslednjeg datuma – pojavilo se u rimskom kalendaru u VI veku nove ere.

Trajanje rimske godine sastojalo se od 355 dana, skoro se slagalo sa trajanjem lunarne godine. Rimljani su početak svakog meseca takođe određivali prema pojavi mladog meseca. Ali trajanje solarne godine, kako smo već pomenuli, bilo je duže. Prema tome kalendar rimske godine odstupao je, da tako kažemo, od sadašnjeg za 10 -11 dana. Vremenom je to dovelo do toga da mnogi rimski praznici nisu padali u toku godine u svoje tradicionalno vreme, pa je posle izvesnog vremena praznik žetve padao u zimu. (Izvor: danas.rs)