Protiv korova se bori živa zemlja, a ne baštovan sa motikom

Mikroorganizmi u kompostu koje smo naneli na ranije protreseno zemljište ploskorezom, aktivno jedu porezano korenje korova i mnogobrojne njihove izdanke. Viša temperatura leja i prisustvo hranljivih rastvora u njima, provociraju još u jesen nicanje semena korova u lejama. Dospevši pod jesenje mrazeve, ovaj korov biva uništen, ne uspevši da se osemeni. Tako se leje oslobađaju korova, bez posebnih načina borbe, bez fizičkih napora, bez nabavke i upotrebe raznih herbicida. Iskorenjenjem korova iz bašti povećavamo rodnost kultura.

Međutim, hajde da se malo zamislimo, da li su sve biljke, koje nisu „kulturne“, „korov“ i štetne za našu baštu? Uzmimo za primer maslačak. Da se oslobodimo od njega potpuno, nemoguće je. On doleće u baštu sa svih strana, odakle dune vetar. Ovaj „korov“ je, do vremena raspuštanja svojih kišobrana, sasvim koristan u bašti – on oslobađa fintocide, koji štite neke kulture od štetočina i bolesti. A maslačak koji cveta u leji krompira, obavezno ostavite, on će oterati veliki broj krompirovih zlatica. Zbog toga je korisno imati maslačak u bašti, a pred samo puštanje kišobrančića, treba ga podrezati ploskorezom i neizostavno odneti u kompostnu gomilu – proces fermentacije organike u gomili odvijaće se mnogo brže.

Vrlo je korisna u kompostnoj gomili i stonoga. Ona je dobra za pripremu rastvora za polivanje sa đubrenjem leja, zajedno sa drugim korovom, u bačvi sa vodom. Sama stonoga malo hrane uzima od kultura, ali je treba skloniti pre osemenjavanja, da je suviše mnogo ne bude u bašti.

Neizostavni pratilac skoro svih bašti je kopriva. Mnogi pokušavaju da se od nje izbave, ali i mnogi pristaju na njeno prisusutvo, dodajući je ishrani životinja. Ali kopriva, između ostalog, izdvajanjem fintocida (fitoncidi od gr. fitov-biljka, caedo-ubijam) sprečavaju ili ubijaju neke bakterije i najjednostavnije gljivice, stvaraju prirodni imunitet kod biljaka.

Leteći fintocidi belog i crnog luka, rena, crvene paprike, bora, uništavaju proste bakterije i niže gljivice, pa čak i mnoge insekte veoma brzo, za nekoliko minuta-sekundi, štiti biljke u bašti od nekih štetočina i bolesti. Vrlo su korisni u kompostnoj gomili pošto ubrzavaju proces fermentacije organike. Oni su veoma korisni pri spravljanju travnih ekstrakata za polivanje i prihranjivanje baštenskih leja.

Neće biti naodmet u lejama ni hajdučka trava i lekovita kamilica, njih bi čak trebalo specijalno posejati po uglovima bašte. Miris ovih biljaka tera mnoge štetočine, a prah iz njihove cvati, unesen u kompostnu gomilu ubrzava fermentaciju organike. Osim toga, čaj od ovih trava vrlo je koristan za čovekovo zdravlje.

Moramo biti oprezni i prema drugim „korovima“, upoznati ih iz kataloga biljaka i shvatiti njihovu štetu ili korist u bašti. Smatra se da zemlja nikada i nigde ne sme biti pusta. Bolje je, na primer, da prolazi između leja budu zasejani travama, nego da budu goli. Gole staze se pregrevaju pod direknim sunčevim zracima, isparava iz njih vlaga, vukući je iz leja, leje se isušuju i pregrevaju. Mnoge kulture loše podnose pregrejane leje. Na primer, krtole krompira prestaju da rastu, ako je temperatura zemljišta iznad 18-20 stepeni. Baš zbog toga se krompir seje sa orjentacijom redova sever-jug. Pritom, zemljište leja, kod poludnevnog položaja sunca, u najtoplijem delu dana, nalazi se u hladu lišća i ne pregreva se. (Izvor: zdravasrbija.com)