Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Priprema komposta
Bio Bašta Organska Bašta

Priprema komposta

Pri savremenoj i intenzivnoj biljnoj proizvodnji, preradi, kao i u svakom domaćinstvu ili gazdinstvu, kao nusproizvod dobija se i ostaje velika količina organske materije koja se najćešće odlaže – baca na deponije ili čak pali. Ovi biljni ostaci i drugi organski materijal nisu smeće, nego vredna sirovina za proizvodnju kvalitetnog organskog đubriva komposta. Kompostiranje je biološki proces potpunog razlaganja organske materije posredstvom mikroorganizama. Krajnji produkt te aerobne razgradnje jeste dobijanje kvalitetnog organskog đubriva za bašte, za supstrate za gajenje rasada povrća, cveća, kao i prirodan organski malč. Pošto je u kompostu proces razlaganja – humifikacije doveden do kraja, može bez bojazni da dođe u direktan kontakt sa semenom ili sadnim materijalom.

U kompostiranju postoje tri osnovna pravila kojih se treba pridržavati : usitnjavanje, mešanje i vlaženje. Ali pre svega treba voditi računa da materijal koji se kompostira mora biti zdrav (ne koristiti delove zaraženih biljaka, seme korova), jer kompost tada predstavlja izvor oboljenja, korova i štetočina. Sav organski materijal koji želimo da se kompostira mora biti usitnjen otprilike veličine palca, da se razlaganje ubrza i rad mikroorganizma olakša. Za razlaganje je potreban vazduh, kompost ne treba sabijati, nego nekoliko puta u toku procesa promešat celu kompostnu gomilu. Time će materijal koji se nalazio na periferiji gomile i sa strane dospeti u središte, gde je temperatura viša i razgradnja najbrža. Za pravilno kompostiranje potrebno je održavati optimalnu vlažnost (kao isceđeni sunđer). Usled nedostatka vlažnosti dolazi do prekomerne mineralizacije organskog materijala i opada kvalitet komposta, dok prekomerna vlažnost dovodi do kišeljenja i anaerobnog razlaganja.

Kompost treba zaštititi od direktnih sunčevih zraka, padavine i vetra. U tu svrhu kompost se pokriva prirodnim materijalom zemljom, sloj oko 10 cm, ili veštačkim materijalima za pokrivanje, ali tako da se omogući nesmetana cirkulacija vazduha. Kompostiranje je gotovo za 6 – 12 meseci, tj. kada se organska materija potpuno razloži. Kvalitetan kompost je jednoličan, mrvičast, tamnosmeđe boje, neutralne pH vrednosti, mirisa šumske zemlje. U kompostu je važan i odnos ugljenika i azota. Optimalan odnos C/N je 25:1. Kod visokog C/N odnosa sadržaj azota je nizak, kompost je žutomrke boje, suv, kabast, dok kod niskog odnosa sadržaj azota je visok, čak štetan, zelenkaste boje i vlažan. Kompostiranjem se vraća deo organske materije u prirodan tok kruženja materije u prirodi i čuva čovekova okolina uopšte. (Izvor: zdravasrbija.com)