Pistaći regulišu šećer

Ove semenke izuzetno su bogate kalijumom, kalcijumom, vitaminima C, A, i E, kao i folatima. Pistaći, ta omiljena dekoracija mnogih, naročito istočnjačkih, poslastica, su semenke malih stabala, poreklom iz južnog Turkestana, a vec četiri milenijuma se gaje u celom Sredozemnom basenu. Ima ih više vrsta, a stabla im se dele na muška i ženska (kao kod kivija). Osim što štiti arterije, snižavajući nivo lošeg holesterola, ova grickalica, koju je najbolje da jedete bez soli, pomaže i u probavnim procesima i idealna je za dijabetičare i one koji to ne žele da postanu. Nova saznanja mogla bi pistaće da uvrste na dnevni meni dijabetičara (dijabetes tip 2) jer učestvuje u kontroli nivoa šećera u krvi ujedno pružajući osećaj sitosti posle obroka. „Naša studija je otkrila da strategije kao što su kombinovanje pistaća s obrokom smanjuju šećer u krvi posle jela, što rezultira manjim rizikom od razvijanja dijabetesa tipa 2 i koronarnih bolesti“, rekao je dr Kiril Kendlel. .Pistaći, naime, u 100 grama sadrže 107 miligrama kalcijuma (važnog za gradnju kostiju i zuba), 121 miligram magnezijuma, 490 miligrama fosfora i čak 1.025 miligrama kalijuma (bitnog za čišćenje organizma), dok natrijuma ima zanemarljivo malo. Uz to, ima i mikroelemenata: gvožđa, cinka, bakra, mangana, selena, kao i vitamina C (pet miligrama), kao i folata, važnih za njegovu apsorpciju, zatim vitamina A (28 mikrograma), E (4,6 mikrograma) i brojnih aminokiselina. No, mora se reci i da su izuzetno kalorični – 557 kcal, odnosno 2.332 kJ u 100 grama, pošto su i izuzetno masni (44,4 miligrama masti), ali i bogati ugljenim hidratima (27,97 miligrama), no sadrže i belančevine (20,61 miligrama) i dijetalna vlakna (10,3 miligrama).