Naslovna » Blogovi » Misli Organic » Organska proizvodnja jagoda
Bio Bašta Blogovi Misli Organic Organska Bašta

Organska proizvodnja jagoda

 U organskoj poljoprivredi nizom preventivnih agrotehničkih mera postiže se očuvanje zdravlja biljaka zahvaljujući uspostavljanju , održavanju i unapređenju ekološke ravnoteže u agro-ekosistemu. Principi na kojima se zasniva organska poljoprivreda omogućavaju da se ona, u odnosu na konvencionalnu poljoprivredu, potpuno oslobodi zavisnosti od sintetičkih đubriva i pesticida, i da sve supstance koje se koriste budu prirodnog porekla.

Nekoliko fundamentalnih principa omogućava da se napred navedeno ostvari :

1. Rotacija useva  ili plodosmena je planska smena vrsta biljaka koje se gaje na jednoj parceli u dužem vremenskom periodu. Rotacija useva ima dve najvažnije uloge. Prva je da omogući održavanje i unapređenje plodnosti zemljišta, a druga da spreči povećanje brojnosti štetočina i značajniju pojavu bolesti. Najmanji interval u kome se na istoj parceli  jagoda može gajiti je tri godine.

2.  Očuvanje biodiverziteta tj. podrška i unapređenje bioloških ciklusa u proizvodnom sistemu I mikrobiolosko aktivno zemljiste

3. Zdravlje biljaka , razlaganje hranjivih materija usled povoljne mikrobioloske aktivnosti  zemljista I njihova dostupnost biljci omogucava optimalnu ishranu biljaka  kao i  njihovu sposobnost  da podnesu napad bolesti i štetočina kao i stresove iz spoljašnje sredine.

4. Otporne sorte, odabirom sorti koje pokazuju otpornost prema prouzrokovačima bolesti i štetočinama, smanjuje se ili potpuno eliminiše potreba primene dozvoljenih bioinsekticida i biofungicida, što doprinosi dugoročnoj stabilnosti I odrzivosti proizvodnje.

5.Kompostiranje , ima dve važne uloge: uspostavlja i održava plodnost odnosno nivo organske materije u zemljištu, a u toku procesa kompostiranja zahvaljujući toploti koja se stvara eliminišu se patogeni i seme korovskih biljaka.

Pre zasnivanja organske proizvodnje jagode treba predvideti sledeće preduslove:

  • Okolina zasada;
  • Organizacija i tehnologija gajenja u zasadu;
  • Faktori tehničke i marketinške podrške (skladištenje, hladnjača, transport, prodaja);
  • Tenička i stručna podrška: radna snaga, oprema i me-hanizacija, stručna-savetodavna služba.

Svi navedeni elementi su neophodni za uspešno gajenje jagode matodama organske proizvodnje. Organske zasade jagode treba podizati na farmama na kojima se odvija i stočarska proizvodnja kao i proizvodnja ratarskih i krmnih biljaka, kako bi se obezbedila dovoljna količina stajnjaka i rotacija useva. Proizvodnja se zasniva na zemljištu koje nije previše zakorovljeno jer će se u toku gajenja jagode broj korova povećati. Za gajenje jagoda potrebno je dosta radne snage, tako da se ova proizvodnja ne uklapa sa proizvodnjom povr-tarskih biljaka za koje je u sličnom periodu godine takođe potrebna radna snaga. Povrće se može gajiti u periodu od 2-3 godine kada se ne gaje jagode. U toku prelaznog perioda (konverzije) iz konvencio-nalne u organsku proizvodnju na zemljištu se može gajiti (2 godine) bela detelina u kombinaciji sa travama da bi se poboljšala plodnost zemljišta. Prelazak sa konvenconalne u organsku proizvodnju zahteva radikalne promene u pri-stupu farmera u odnosu na rotaciju useva. Mora postojati pauza od 3 do 4 godine između dva zasada jagode na istom zemljištu, što praktično znači da se na farmi efektivno sva-ke godine za gajenje jagode može koristiti samo oko 20% ukupne površine zemljišta. Kako je rotacija useva kom-pleksna, potrebno je da farmer ovlada novim veštinama vezano za gajenje većeg broja kultura kao i da poseduje ili iznajmljuje

Načela ishrane jagode u organskoj proizvodnji:

  • đubriti zemlju, a ne biljku!
  • zabranjena lako rastvorljiva đubriva

 Ciljevi:

  • povećanje/očuvanje organske mase u zemljištu
  • mobilisanje hranjivih materija
  • kontrola korova
  • sprečavanje erozije
  • pospešivanje bioraznovrsnosti

U kontroli pojave bolesti i štetočina u organskoj pro-izvodnji jagode mora se primenjivati sistem integralnih mera na širem području, a ne samo u zasadu jagode. S obzirom da je za primenu dozvoljeno samo nekoliko supstanci kao direktni metod zaštite, preventivne mere smatraju se prioritetnim. Rotacija useva, izbor sorti, zdrav sadni materjal, optimalna ishrana biljaka azotom i mere usmerene na održavanje životnog staništa su skup integralnih mera koje su izuzetno značajne u prevenciji pojave bolesti i štetočina. Potencijalno veoma štetne bolesti jagode su verti-ciliozno uvenuće i trulež korena. S obzirom da ne postoje adekvatne supstance, kao direktna mera zaštite od navedenih bolesti, mere vezane za način gajenja i preventivne mere su jedine koje mogu dati efekat zaštite. Zdrav sadni materijal, pregled biljaka i održavanje higijene u zasadu pomažu da se spreči širenje bolesti. Siva plesan je najraširenija bolest jagode i u merama zaštite ima posebno mesto, naročito u godinama sa kišnim periodima u toku cvetanja. Najvažnije bolesti jagode su: siva plesan, pepelnica, uvenuće biljaka, trulež korena, trulež korenovog vrata i stabla, antraknoza. Virusne bolesti jagode su takođe od posebne važnosti, ali se ovaj problem u organskoj proizvodnji rešava bezvirusnim sertifikovanim sadnim materijalom.  Siva plesan (prouzrokovač Botrytis cinerea) je jedna od destruktivnijih bolesti jagode, a naziv je dobila po sivoj miceliji koja prekriva plesnive plodove. Bolest nastaje zarazom cvetova preko tučka u perodu cvetanja, a odgovaraju joj visoka vlažnost vazduha, kišni periodi i temperatura od 15-20°С. Patogen prezimljava na uginulom biljnom tkivu. Rizik od zaraze se povećava ako su plodovi u kontaktu sa vlažnim zemljištem ili uginulim delovima biljke.  Preventivne mere u tehnologiji gajenja  SU : Uzgoj jagode na blago nagnutim provetrenim terenima i na foliji kako bi se omogućilo brzo sušenje biljaka posle padavina; redovno provetravanje plastenika kako bi se smanjila relativna vlažnost vazduha; optimalna rastojanja sadnje; uzgoj manje osetljivih sorti kao što su Pegasus i Honeoye u regionima sa izraženim problemima; pažljiva upotreba azota; suzbijanje korova u međurednom prostoru; izbegavanje orošavanja biljaka u periodu cvetanja i plodonošenja; zalivanje biljaka, u jutarnjim časovima odmah nakon berbe, kako bi se biljke brzo osušile od preterane vlažnosti; korišćenje sistema kap po kap; uklanjanje i uništavanje plesnivih plodova u toku berbe; čuvanje plodova, nakon berbe, u hladnim uslovima, da ne bi došlo do pojave bolesti; kosidba, uklanjanje iz zasada i kompostiranje lišća nakon berbe; gajenje u plastenicima smanjuje rizik od bolesti u kišnim uslovima, korišćenje specifičnih folija sa antigljivičnim osobinama.

Radi očuvanja svežine plodova, berbu jagoda treba započeti u što ranijim jutarnjim časovima. Tada su plodovi još hladni i time duže održivi. Ubrane jagode moraju se što pre odložiti na hladno, senovito mesto. Jagode se najčešće beru ručno, uz veliko angažovanje radne snage, a u slučajevima velikih zasada moguće je koristiti i mehanizaciju. Jagode za svežu upotrebu se beru direktno u posude u kojima će biti i prodavane, dok se one za preradu stavljaju u odvojene posude. Truli plodovi se moraju odstraniti sa parcele da bi se izbeglo eventualno širenje bolesti .

Ekonomski pokazatelji:  

Na tržištu organskog voća primećeno je povećanje tražnje ne samo za svežu potrošnju već i za preradu. U svetu je prisutno više načina za prodaju, kojima se farmeri u zavisnosti od količina koju proizvode prilagođavaju. Dobar deo organskog voća prodaje se u supermarketima (u državama EU i preko 40%), dok je drugi vid direktna prodaja. Supermarketi pružaju mogućnost prodaje potrošačima vrlo širokih slojeva društva, kao i prodaju velikih količina. Međutim, ovakva prodaja podrazumeva i jaku konkurenciju. Važan oblik prodaje je i prodaja na farmi, koja je u ekspanziji posebno u zemljama u kojima se organski sektor oslanja na turizam i pogodan je za male i srednje farme. Neke od prednosti ovakve prodaje su dobra cena (izbegavaju se posrednici), manji troškovi (prevoz) i komunikacija i povratne informacije od kupaca. Nedostaci ovakvog oblika prodaje su dodatno vreme, lične veštine, mala trajnost plodova jagode i opasnost da deo plodova propadne ako tražnja nije redovna. Ekonomika organske proizvodnje jagode zasniva se na pozitivnoj razlici između troškova i prihoda koji se ostvare. Prvi korak u ostvarivanju cilja, odnosno zarade, jeste poznavanje dugoročnih ili bar kratkoročnih mogućnosti tržišta, odnosno plasmana. Supermarketi zahtevaju velike količine proizvoda dobrog kvaliteta u što dužem periodu godine. Direktna prodaja postavlja pred farmera dodatne zahteve u smislu „kozmetike“ i pakovanja proizvoda i idealno je rešenje za proizvođače koji imaju manje površine. Prerada je takođe oblast u kojoj konstantno raste tražnja za organskim voćem, a posebno jagodastim (sokovi, jogurt, i hrana za bebe). U proizvodnji jagode na otvorenom, postižu se pri nosi od oko 16 t/ha, zavisno od faktora godine, klime i sorte. Ako je prosečno oko 80% prva klasa, na tržištu će se dobiti oko 11.200 EUR, a godišnja zarada će biti 4.200 EUR (tabela). Troškovi podizanja zasada u organskoj proizvodnji slični su troškovima u konvencionalnoj i zavise od sistema gajenja, gustine sadnje, vrste malča. Ako se analiziraju mere zaštite i ishrana biljaka troškovi organske proizvodnje su manji od troškova u konvencionalnoj proizvodnji. Najveći deo troškova u proizvodnji jagode, odnosi se na berbu, pakovanje, skladištenje i prodaju. Relativni nivo troškova zavisi od visine prinosa. Analiza prosečnih prilika u nekoliko godina data je u Tabeli 6 i pokazuje da je zarada po hektaru oko 4.200 EUR. Profitabilnost proizvodnje jagode treba posmatrati i u kontekstu rotacije useva koja doprinosi povećanju nivoa plodnosti zemljišta. Period konverzije u kom se prelazi iz konvencionalne u organsku proizvodnju predstavlja izvestan pad prihoda. U tom smislu u Srbiji postoje subvencije (bespovratna sredstva) Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede koje u 2011. god, za voćarsku prizvodnju iznose 64.800 din po hekatru. Za proizvođače koji već imaju sertifikat za organski proizvod podsticaj iznosi 54.000 din. po hektaru.

Tabela 6: Prosečna visina zarade sa 1 ha zasada jagode u organskoj proizvodnji

Pokazatelj Iznos (u EUR)

 Troškovi podizanja zasada (na foliji sa sistemom za zalivanje) 12.000

Amortizacija (1/3) 4.000

Prinos (kg/ha) 16.000

Cena po 1 kg 0,7 e

Godišnji bruto prihod 11.200

Godišnji troškovi proizvodnje 3.000 e

Ukupni godišnji troškovi (troškovi proizvodnje + amortizacija) 7.000

Zarada po 1 ha jagode 4.200 e

Zarada po 1 kg jagode 0,26 e

Ekonomske pokazatelje treba posmatrati sa dozom rezerve jer su iskazani podaci najniže vrednosti  što pokazuje da postoji prostor za uštedu tj.redukciju  raznih  vrsta  troškova u svim segmentima  proizvodnje  a samim tim i povećanje prihoda u ovakvoj vrsti proizvodnje.

Autor: Goran Antić   dipl. inženjer. agroekonomije