Obogaćivanje zemljišta humusom

Humus nastaje u procesu humifikacije organskih materija i vrlo je komplikovane hemijske građe. Humifikacija u prirodi traje dugo vremena i u tlu ostaje mali deo korisnog materijala. Humifikacija je mera kojom se nadoknađuje nedostajuća količina organske materije u zemljištu:

  • Unošenjem organskih đubriva u zemljište (stajnjak, kompost, treset, glistenjak)
  • Zelenišnim đubrenjem (setva semena lupine, stočnog graška, grahorice, lucerke i sl.). Zelena masa se zaorava u fazi cvetanja.

Unošenjem organske materije se:

  • Povećava se sadržaj hranjivih materija
  • Poboljšavaju se fizičke i biološke osobine zemljišta

Zemljišta bogata humusom su po pravilu plodnija. Za popravku sadržaja humusa za 1 % na dubini od 0-40 cm, neophodno je pri meliorativnom đubrenju uneti oko 50 t stajnjaka po 1 ha u naredne 3-4 godine.Ovu količinu stajnjaka može zameniti 3 – 4 puta manja količina treseta, komposta ili nekoliko puta manja količina glistenjaka i drugih organskih đubriva.

  • Ne unositi svež stajnjak, stajnjak treba da je zreo (dobro zgoreo). Stajnjak star 3-4 meseca smatra se za poluzgoreli stajnjak, a 6-8 meseci zgoreli ili zreo stajnjak. Vrednost odmah zaoranog stajnjaka, posle rasturanja je 100% , vrednost stajnjaka zaoranog 6 sati posle rasturanja je 80%, vrednost stajnjaka zaoranog 24 sata posle rasturanja je 70%, vrednost stajnjaka zaoranog 4 dana posle rasturanja je 50%.
  • Stajnjak je prvenstveno azotno i kalijumovo đubrivo, sadržaj fosfora mu je znatno niži. Iz stajnjaka se najbrže oslobađa kalijum, zatim azot, dok fosfor sporije prelazi u pristupačan oblik.
  • Stajnjak ima produženo dejstvo (postepeno oslobađanje hraniva). Na teškim zemljištima dejstvo stajnjaka u proseku traje 4-5 godina,na ilovačama 3-4, a na lakim zemljištima 2-3 godine.

Magdalena Todorović dipl.ing. (Izvor: zdravasrbija.com)

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *