Naslovna » Abeceda Ishrane » Veganska Ishrana » Na gozbi s veganima
Abeceda Ishrane Veganska Ishrana

Na gozbi s veganima

Sezona roštiljanja je započela, no sve je veći broj onih koji na roštilj i na tanjir stavljaju isključivo povrće. Veganski meni izgleda jednako ukusno kao i obični. Veganska zakuska je dobro posećena. Iz unutrašnjosti dortmundskog kulturnog centra „Taranta Babu“ dopire zveket jedaćeg pribora i posuđa koji se meša s glasovima očito dobro raspoloženih gostiju. Lepo je vreme, neki su izneli klupe na ulicu i uživaju u hrani i dobroj atmosferi.
No dok većina za dobro raspoloženje na taniru očekuje  komad mesa ili barem sira, posetiteljima „Taranta Babe“ namirnice životinjskog porekla nisu potrebne da bi im želudac bio pun a raspoloženje na visini. Radi se o, i u zemlji kobasica, sve mnogobrojnijoj skupini – veganima.

Još uvek egzotični

Iako publika u dortmundskom centru svojim izgledom, koji se najkraće rečeno može opisati kao alternativni, odgovara ustaljenoj predodžbi o populaciji koje se ne hrani ničim što je životinjskog porekla, bilo da se radi o mleku, jajima ili medu, poklonika ovog radikalnog oblika vegetarijanstva sve je više. Tome pridonose ne samo sve brojniji skandali vezani uz prehrambenu industriju nego i činjenica da je veganstvo ne samo način prehrane nego i životni stil. Vegani se drže zajedno, čine kompaktnu zajednicu no svesni su i toga da su za prosečnog građanina još uvijek egzotična pojava.

„Ja u društvu imam manje problema s činjenicom da sam homoseksualac nego s mojim veganskim načinom prehrane“, kaže Daniel, nastavnik na jednoj dortmundskoj srednjoj školi. No i on primjećuje da pojam veganstva polako prodire i u šire krugove, barem u većim gradovima. „Ima sve više ljudi koji znaju o čemu se radi. U pekarnici slastičarnici ili u supermarketu prodavači više ne gledaju u čudu kad ih pitam za veganske proizvode“, objašnjava Daniel. Prije 15 godina kada je ovaj dortmundski pedagog započeo s veganskim načinom življenja je situacija bila drugačija. No društvo se otvara i trenutno u Nemačkoj, kako tvrdi Vegansko društvo Nemačke, oko milion građana praktiikuje ovaj način ishrane i života.

I steak bez mesa može biti ukusan

Kim Kalkowsky, istetovirana od glave do pete, sa svojim je partnerom nedavno upravo u industrijskom Dortmundu otvorila prvi veganski supermarket u Nemačkoj u sklopu kojeg deluje i jedan kafić. Ovdje se može dobiti ne samo sir koji nije napravljen od mleka i kobasice koje ne sadrže meso nego i gumeni bomboni bez životnjske želatine. Zapravo police veganskog supermarketa sadrže sve što sadrže i police klasične prodavaonice s tom razlikom da je ovde sve biljnog podrijetla. U sezoni roštiljanja, kaže Kim, posebice su traženi veganski steakovi koji sadrže pšenične belančevine. „Ovaj steak sadrži i zobena vlakna tako da je i osećaj prilikom zagriza  jednak osećaju pri jedenju pravog mesa“, objašnjava Kim. Poslovna ideja je urodila plodom jer u dortmundski supermarket stižu mušterije iz čitave Nemačke. U međuvremenu Kim zapošljava 16 radnika i preko internetske trgovine nudi preko 1800 proizvoda. Posebnu prođu imaju proizvodi koji na ovaj ili onaj način imitiraju meso. „Mislim da je to zato jer se ljudi ne odriču mesa zato jer im ne prija nego zato što više ne žele jesti životinje“, objašnjava Kim ovaj fenomen.

No odluka da ishranom i načinom života barem donekle promijene katastrofalne pojave u procesu proizvodnje mesnih živežnih namirnica, mnogi vegani plaćaju dodatnim merama. U to spada i redoviti konzum dodataka prehrani, poput, životno potrebnog, vitamina B12 koji se u prirodi pojavljuje isključivo u namirnicama životinjskog porekla. „Pre dve godine sam bio u bolnici jer sam se osećao slabo i tada mi je ustanovljena slabokrvnost. Otada redovito uzimam vitamin B12“, kaže Daniel i istodobno zaključuje: „To je međutim cena koju rado plaćam kako i dalje mogao živeti kao vegan“.