Male tajne velikih majstora biovrtlarenja

Životna aktivnost biljaka odvija se pod uticajem spoljne sredine, pod kojom se podrazumevaju klima, litološka podloga i tlo kao abiotski faktor, te životinje i čovek kao biotski faktori.

Ekološki faktori su u prirodi dinamični, promenljivi i uzajamno povezani. Za razliku od prirodnih ekosistema, čovek neprekidno utiče na biljne zajednice uzgojnih biljaka koje koristi za podmirenje svojih potreba, kao i na zemljište, menjajući ih i prilagođavajući ih svojoj potrebi.

Orezivanje korena

Ako se voćke previše granaju, u podnožju debla odseku se jedan ili dva velika korena. Tako nadziremo njihov rast i bolje kontrolišemo razvoj, a mladice će poterati cvetne pupoljke.

Kako ukloniti buđ sa krtola i lukovica?

Plesan koja napada gomolje i lukovice, javlja se zbog viška vlage u zemlji. Kako bi se iskorenila, na zaražena mesta posipa se biljni ugalj u prahu. Ako zaraženo korenje ima tendenciju truljenja, ugalj se može pomešati sa zemljom iz saksija.

Premaz za drveće

Na deblima se često javljaju rane koje se mogu inficirati ili privući razne parazite. Da rez ili ogrebotina ne bi narušili zdravlje drveta, napravi se premaz od meke ilovače , životinjskog đubriva i peska, u jednakoj razmeri i njime premažu grane, debla i pupoljci. Ako je drveće puno, smesa se može pripremiti od 80% peska i 20% životinjskog đubriva. Ovaj je premaz dobro koristiti u jesen, nakon opadanja lišća, krajem zime ili početkom proleća.

Kako nanu zaštititi od hladnoće?

Da bi se listovi nane zaštitili od zime, treba je prekriti drvenom piljevinom, tako mraz na nju neće puno uticati. U slučaju da snažan vetar odnese piljevinu s biljke, treba ponoviti postupak.

Kako se rešiti gusenice praziluka?

Postoje različita sredstva protiv ovog parazita koji se razvija iz jaja koja leti jedna vrsta leptira polaže u listove praziluka. Praziluk ćemo zaštititi tako što biljku na nekoliko dana izložimo suncu i zatim je presadimo. Po želji je možemo odseći ispod mesta koje su napale gusenice jer će praziluk vrlo brzo ponovo narasti. Može se zaliti i rastvorom crnog sapuna. Ako se zajedno uzgajaju praziluk i šargarepa, te će se dve vrste međusobno štititi od parazita koji ih napadaju.

Kako delotvorno prorediti šargarepu tokom uzgoja?

Kada se seje šargarepa, doda se jedna četvrtina semenja rotkvice . Rotkvice rastu mnogo brže i njihovo će branje poslužiti za proređivanje i osloboditi nas iscrpljujućeg i dosadnog posla.

Osnaživanje baštenskih biljaka

Biljke najviše osnažuje sunčeva svetlost. Ako biljke sporo rastu i listovi jako venu, potrebno je osigurati da bašta bude dovoljno osunčana. S druge strane, važno je imati na umu da zadržavanjem biljnog soka u određenim delovima biljke ona postaje snažnija, tako da orezivanje ili naginjanje nekih grana može biti od velike pomoći. Ako je neka grana znatno oslabila, zahtevaće puno češće orezivanje od susednih grana. Orezivanje iznad pupoljaka omogućiće zaustavljanje biljnog soka i sprečiti njegovo oticanje.

Kako se rešiti krompirove zlatice?

Najbolji način je među krompir posejati kamilicu . Izlučevine korena kamilice odbijaju zlatice i sprečavaju polaganje jajašca na listove krompira.

Zamena za sintetički proizvedene hormone rasta

Na tržištu možemo pronaći veliki broj proizvoda na bazi veštačkih hormona koji uspešno podstiču rast reznica. No, kao što pretpostavljamo, primena sintetičkih proizvoda suprostavlja se duhu organske proizvodnje. Ništa nas ne sprečava da koristimo te preparate, iako postoje neki drugi poput guana u prahu ili fermentisanog soka od koprive , koji daju odlične rezultate. Postupak je vrlo jednostavan: dovoljno je umočiti kraj reznice u tečnost od koprive i zatim u guano u prahu. Nakon toga se reznica posadi i zalije malom količinom tečnosti od koprive.

Zaštita od hrušta

Njegova larva Grčica katkad uništava gredice sa salatom i jagodama. Rešavamo ih se tako što srušimo odrasle primerke sa drveća i zamotamo ostatke u prljavu vunenu tkaninu.

Zamke za golaće i puževe sa kućicom

Golaći i ostali puževi noćne su životinje pa nije lako otkriti njihovu prisutnost u vrtu. Ako ne sprečimo njihov dolazak, možemo ih hvatati rukama i baciti daleko van vrta. Dovoljno je pronaći mesto koje pustoše i osvetliti ga. Nije ih teško otkriti kako puze oko biljaka i starih zidova. Ako ne volite noćne izlete u vrt, možete upotrebiti pivske zamke. Dubok tanjir napunjen pivom postaviti u zemlju tako da mu ivica bude u nivou sa tlom. Sledećeg dana pokupiti uhvaćene puževe i odneti ih iz vrta. Ako je najezda puževa neuobičajeno velika, može se postaviti kora limuna ili grejpfruta na tlo tako da je kosi deo okrenut prema zemlji. Ubrzo ćete videti kako se okupljaju ispod nje da se zaštite od svetla. Potrebno ih je samo sakupiti i ukloniti iz vrta.

Kako se rešiti napada gusenica

Pošast gusenica je jedna od najvećih opasnosti sa kojom se susreće biovrtlar. Njihovo je delovanje pogubno jer mala količina larvi može uništiti biljku za nešto duže od jedne noći. Preventivni postupci nisu uvek delotvorni te je potrebna stalna briga. Kada vidimo prve uništene listove moramo se rešiti gusenica. Ako je napad sporadičan, uklanjamo ih rukama, ako je masovan treba pribeći posebnim sredstvima. Nisu sve gusenice štetne. Neke se vrlo brzo pretvaraju u leptire tako da ih možemo lako kontrolisati, šteta koju čine je minimalna.

Orezivanje

Poput svih živih bića, i biljke se neprestano menjaju i rastu. Orezivanje omogućava kontrolu i usmeravanje njihovog rasta: utiče na cvetanje i rađanje plodova (velik broj drveća i žbunja dobro reaguje nakon niskog orezivanja), omogućava uravnoteženje strukture orezivanjem slabih stabljika i grana i proređivanjem gusto razgranatih biljaka; smanjuje opasnost od narušavanja zdravlja biljke jer se proređuje sredina radi boljeg osvetljavanja i provetravanja i uklanjaju se osušene i uginule grane kako se ne bi pojavile bolesti i zaraze. Isprepletene su grane najopasnije jer mogu prouzrokovati rane koje su opasne za zdravlje biljke.

Nadziranje korova

Raznovrsni korov može se držati pod kontrolom bez primene hemijskih sredstava. Ako je trava visoka, treba uhvatiti stabljiku što bliže tlu i isčupati biljku jednim potezom, zajedno sa korenom. Biljke snažnog korenja treba odrezati nožem i na odrezano mesto posuti malo kuhinjske soli kako bi smo sprečili njen ponovni rast. To je delotvoran postupak pri održavanju delova vrta na kojima biljke rastu između popločanih mesta.

Baštenske gliste

Svaki biovrtlar i poljoprivrednik ceni gliste. Što ima više glista, tlo postaje prozračnije i stvara se sve više humusa koji obogaćuje tlo.

Kako izbeći mrave u kompostu

Tokom razgradnje komposta, biokompostište jako privlači mrave zbog proizvodnje velike količine hranljivih materija i toplote. Kako bi smo izbegli nastanjivanje mrava u kompostu, potrebno je posaditi dragoljub i nekoliko žbunja lavande e . Ta je kombinacija dobra prirodna zaštita.

Kako zaštititi jagode od puževa

Puževi su najveći neprijatelji jagoda. Da bi smo sprečili njihovo pustošenje, jagode treba posaditi na malč od slame ili drvene strugotine. Puževi ne podnose njihovu hrapavost i oštre ivice. Da bi zaštita bila potpuna, jagode moraju biti što čistije, tlo stalno vlažno, a humus redovno obnavljan.

Kako izbeći nematode

Nematode su mikroskopske, prozirne životinjice nalik glistama, veličine nekoliko milimetara koje napadaju mnoge baštenske biljke kao što su gomoljike, jagode ili ribizle. Mogu se uništi raznim proizvodima koji istovremeno jako uništavaju zaražene biljke i tlo. Često se sade određene vrste koje teraju nematode, kao što su kadofica i hibridi helenija te gailardije.

Rastvor od zelenog sapuna protiv lisnih vaši

Otopi se 150-300 g zelenog sapuna u 10 litara tople vode. Pre nego što se potpuno ohladi, poliju se zaražena mesta.

Na nama je da eksperimentišemo i donosimo vlastite zaključke. (Izvor: agroklub.com)