Malčiranje

Prednosti nastiranja tla su vrlo velike. Površina tla ne smije ostati gola, na njoj uvijek treba biti sloj stelje ili malč (mulch). Stelja se sastoji od neke materija biljnog porekla – to može biti slama, seno, sveže pokošena trava, lišće, iseckana kukuruzovina.
Iskustva pokazuju da se najbolji rezultati postižu svežom travom i senom. Stelja se stavlja na površinu tla u sloju debelom od 5 do 10 cm. Cela površina tla treba biti pokrivena, iz nje samo proviruju biljke koje uzgajamo. Kako stelja polako trune, tako se vilama stalno dodaje novi sloj stelje. Truljenjem organske materije stvara se fini kompost – najbolje prirodno biljno đubrivo. A nastaje samo, bez prethodnog kompostiranja i kasnijeg dodavanja tlu. Ovde se kompost stvara na mestu gde je potreban, štedeći naše vreme i snagu.

Nastiranjem se u tlu zadržava vlaga i gotovo ga uopšte nije potrebno zalivati, čak ni leti u sušno vreme. Ovo posebno vredi ako kao stelju koristimo sveže pokošenu travu, koja sadrži puno vode. Na površini tla ne stvara se pokorica, pa nije potrebno prorahljivanje, niti plitko okopavanje. Tlo nije podložno eroziji, čak ako se povrtnjak nalazi na obronku. Tlo je ispod stelje prozračno, ima u njemu dovoljno kiseonika za potrebe biljaka. Temperatura tla ispod stelje je ujednačena, nema ni jakog hlađenja u hladnom razdoblju, niti pregrejavanja tokom leta. To pogoduje mikrobiološkoj aktivnosti u tlu. Tlo dobiva dobru strukturu, bogato je hranjivima, jer se nagomilavaju truljenjem stelje. Takva su tla plodna i daju obilje krupnih plodova, što je bezbroj puta dokazano u praksi. Na dobru strukturu tla deluju i gujavice, najbolji prerađivači tla, koji u njima ima obilje. Na nastrtom tlu ne nastaju korovi. Ako se koja korovska biljka i pojavi, lako ju je iščupati iz rahlog tla, ili se prekrije novim slojem stelje i na taj način ugine. U ovakvom vrtu nema mukotrpnog plevljenja i obrade tla. U ovakav se vrt dolazi samo s vilama za razastiranje stelje ili po obilni urod. Tu nema ni blata, pa su gredice uvek uredne i dostupne.

Važno je još naglasiti da se u vrtu sa steljom brzo uspostavi prirodna ravnoteža i nema biljnih bolesti i štetočina, ili se javljaju samo u neznatnom broju. To je dokazano u velikom broju primera; no, naučnici još uvek nemaju pouzdan odgovor na to. O tome svedoče i knjige, uglavnom iz USA, jer je kod njih ovakav uzgoj najrašireniji. Osim toga imaju veliko iskustvo u prošla tri desetljeća. Kod nas takva iskustva tek započinju.