Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Lisnate salate
Bio Bašta Organska Bašta

Lisnate salate

Hladno vreme idealno je za uzgoj povrtnih vrsta kratke vegetacije. Ukoliko one nisu zahtevne prema visokim temperaturama, a obogaćuju ponudu vrednih sastojaka sadržanih u povrću – izbor je odličan.

„Obična“ salata

U pravu salatu spada vrsta Lactuca sativa (lat.), glavočika (por.Cichoriaceae) zajedno sa drugim vrstama salata – endivijom (Cichorium endivia) i radičem (Cichorium intybus).

Nekoliko je varijeteta zelene salate vrste Lactuca sativa:

var. capitata – glavičasta

Kod nas su najpoznatije zelene salate. Glavičasta salata stvara glavicu tako da rastu najpre spoljni listovi i preklapaju se,a nakon toga nastavljaju rasti novi unutar glavice. Dele se na „puterice“ i „kristalke“. Puterica (slika levo) je glavatica vrlo nežnih i sočnih listova, ovalnog oblika sa glavicama težine do 500g. Kristalka (slika desno) ima veću rozetu robusnih naboranih listova sa izraženijim žilama, hrskava je, ali i krhka salata. Glavice su zbijene i neki kultivari teže i do 1kg .

var. romana subvar. longifolia – rimska ili cos salata

Ima velike hrskave kovrdžave listove oštrog okusa. Tvrđih je, izduženih listova koji su zeleni uglavnom, ali postoje i crveni kultivari.

var. acephala – lisnata

Lisnata za rezanje, nevezanih je listova poput čuperka. Vrlo je nežna, slatka i blagog okusa. Na slici je jedan omiljeni tip za potrošače salate tzv. crveni hrastov list.

var.crispa – tip između kristalki i lisnate salate, neki je zovu i polukristalka

Dobro poznat batavija tip salate. Uglavnom za letnju proizvodnju. Velikih je rozeta i najotpornija na procvetavanje. Kod nas je zadnjih desetak godina vrlo omiljena među proizvođačima zbog ujednačenih rozeta pa se „prodaje na komade“. Levo na slici je batavija otvorenog tipa rasta tzv. đentile, a desno poluotvorenog rasta.

Endivija i radič

Endivija i radič su srodne vrste zelenoj salati. U kontinentalnom delu raširen je uzgoj za jesenju proizvodnju sa setvom sredinom jula do početka avgusta i dolaze od septembra do decembra. Ostala proizvodnja je rizična jer usled temperatura > 20°S brzo procvetavaju. Za razliku od vrste Lactucae sativa sadrže intibin koja im daje gorkast okus.

Cichorium endivia – endivija dolazi na tržište u 2 varijeteta:

– var.latifolium – eskariol endivija ima široku rozetu glatkih listova sa izraženom središnjom

– var.crispum – frizijska, kovrdžava endivija sa gustom rozetom naboranih, nazubljenih duboko urezanih listova

Cichorium intybus – radič

Jedna od podela radiča je na tipove za pospešivanje – witloof tip i one koji se ne pospešuju – glavati i lisnati radič.

Pospešivanje korena radiča za razvoj mladih vegetativnih izboja koji se jedu je rašireno u Belgiji, Francuskoj i Nemačkoj i odvija se u mračnim i toplim prostorima nakon vađenja korena od novembra. Za takav radič čiji koren je promera 3-5 cm se koriste poznate nam sorte Red Verona i Treviso .

Ne pospješuju se glavati italijanski kultivari Palla rossa, Castelfranco, Cesare i sl.

„Baby leaf“ salate

Polako se na tržištu širi i nekoliko vrsta salata iz domaće proizvodnje u zaštićenom prostoru, a nisu iz porodice glavočika. U „Baby leaf“ se ubrajaju i brzorastuće sitnolisne sorte salate koje su oplemenjivači stvorili od endivije, rimske salate, batavije i dr. vrsta salate. Bere se mlado lišće ili odjednom ili se sukcesivno reže.

Matovilac lat.Valleriana locusta (slika levo) i rikola ili riga lat.Eruca sativa i spanać (Spinaceae oleracea) redovno se seju u gredice kod nekih povrtara kad „skinu plodovito povrće“.

Za prodaju se pakuje jedna ili nekoliko vrsta svežih listova salata u mešavine tzv. „fresh cut“ proizvod.

Od ostalih kultiviranih vrsta lisnatog povrća zanimljive su sitnolisna kres salata ili grbica – lat. Lepidium sativum, potočarka – lat. Nasturtium officinale i mizuna – lat . Brassica rapa var. nipposinica.

Uz mlado lišće spanaća za salatu se može koristiti sveže mlado lišće cvekle, blitve i vrtne lobode (sve te vrste su iz porodice lobodnjača – lat.Polygonaceae).

O divljim vrstama koje se kod nas koriste za svežu salatu ovde neće biti puno napisano. Ljudi koji ih skupljaju u prirodi znaju za njihove blagodati, a u svetu se neke vrste kultivišu. Tu spadaju vrste koje ubrajamo u korovske: maslačak, kiselica, loboda, štir, mišjakinja, trputac. (Izvor: zdravasrbija.com)