Letnja rezidba voćaka

Iskusni proizvođaći voća znaju kako. Pomozite svom voćnjaku: rezidbom se postiže ravnoteža između porasta i rodnosti voćke i sprečava trošenje hranljivih materija!

Zelena rezidba je dopuna prethodne rezidbe na zrelo (zimska rezidba). U odnosu na stadijum razvoja voćke, razlikuju se – rezidba mladih stabala u toku formiranja uzgojnog oblika i rezidba starijih stabala u punoj rodnosti.

Prilikom zelene rezidbe jabučastih i koštičavih vrsta i sorti voćaka, najviše se primenjuje – povijanje, savijanje, pinciranje, potpuno uklanjanje, delimična defloracija. Zelena rezidba se obavlja u toku letnjih meseci (juni, juli), obično savijanjem izbojaka iz tekuće vegetacije (posebno bujnih i suvišnih izbojaka).

Povijanjem se ubrzava početak plodonošenja, a povijene grane i jednogodišnji mladari redovno rađaju. Mladare i buduće skeletne grane treba povijati tako da zauzmu skoro horizontalan položaj kako bi se hranljive materije (azot, ugljeni hidrati, fitohormoni) ravnomerno rasporedile duž grana i grančica.

Na ovaj način se uspostavlja ravnoteža između porasta i rodnosti. Rodnost se u ovom slučaju povećava zbog toga što se određen broj bočnih vegetativnih pupoljaka transformiše u generativne – cvetne pupoljke. Oni nakon cvetanja i oplodnje daju određenu količinu plodova, što nije slučaj kod potpuno vertikalnih položaja letorasta i grana, koji ponekad uopšte nemaju rod.

Savijanjem jednogodišnjih vertikalnih mladara u fazi formiranja uzgojnog oblika, dobija se kvalitetna rodna kruna. Savijeni mladari se vezuju kanapom, rafijom, specijalnim štipaljkama. Štipaljke se lako postavljaju na željeno mesto, a mogu se upotrebljavati više godina. Savijeni mladari se u toku naredne redovne zimsko-prolećne rezidbe potpuno uklanjaju do osnove. novosti,rs