Naslovna » Bio Bašta » Praktični Saveti » Kompostiranje u stanu (video)
Bio Bašta Praktični Saveti Video vesti

Kompostiranje u stanu (video)

U gradskim uslovima, prostorna ograničenja sužavaju mogućnosti lako primenjivih tehnika kompostiranja i predstavljaju veći izazov prilikom smišljanja vlastitog rešenja za odlaganje biootpada. Kroz lično iskustvo pokušaja zbrinjavanja kuhinjskog otpada na balkonu i u iznajmljenim stanovima, nastala je metoda „dodaj kako ideš“ – tehnika razgradnje organskih sastojaka unutar 30 dana što omogućava kontinuirano  dodavanje materijala u posudu zapremnine 40-60l na duži period.

Zbrinjavanjem vlastitog biootpada imamo mogućnost doprineti ukupnom smanjenju biomase na deponijama, rasterećenju sistema upravljanja otpadom te smanjenju emisije gasova koji nastaju na deponijima i prilikom transporta. Kod nas je preko 70% otpada koji se odlaže na deponijima biološki razgradiv. Od toga, više od 40% čine kuhinjski i vrtni biootpad. Konačno, osim direktne koristi smanjenja novčanih izdavanja za komunalije i kupovinu đubrivaiva za prihranu tla, preuzimanje odgovornosti za vlastiti otpad omogućava nam da na konkretan način lično doprinesemo očuvanju okoliša vraćanjem hranjivih materija u tlo kroz postupno stvaranje potentnog materijala za izgradnju visoko vrednog humusa. Kompostiranje je, dakle, prirodan proces razgradnje biomase i događa se svuda oko nas. Da bi smo ga pokrenuli nije nam potrebno enciklopedijsko znanje već imitacija prirodnih uslova razgradnje prilikom čega nastaju hranjivi organski spojevi koji poboljšavaju strukturu tla, pomažu zadržavanju vlage, prozračuju tlo, povećavaju mikrobiološku aktivnost tla i otpornost biljaka na štetočine i bolesti.

Kompostiranje je kao kuvanje – u osnovi je jednostavno, zabavno i lako. Međutim, postoje mnogobrojne varijante jednog te istog recepta, pa se način pripreme razlikuje od osobe do osobe. Razumevanje procesa, osnovnih sastojaka i smernica pomaže nam da prilagodimo proces ličnim navikama i potrebama te raspoloživim resursima.

Osnova dobre razgradnje je, svakako, pravilan odnos azotnog („zelenog“) i ugljeničnog („smeđeg“) materijala, prozračivanje i vlažnost. Najoptimalnijim „smeđim“ materijalom za gradske prilike pokazala se piljevina koju je, zbog visokog udela ugljenika, potrebno dodavati u razmeri 1:1 u odnosu na „zeleni“ materijal. Kako bi smo osigurali optimalne uslove za rad naših saveznika u ovom procesu – mikroorganizama koji aktiviraju kompost – potrebno je pratiti vlažnost. Kompost treba biti vlažan, ali ne pre mokar. Vlažnost proveravamo tako da na stisak šake materijal ostaje kompaktan te iz njega ne curi višak vode. Ako se cedi – to znači da treba dodati više suvog, „smeđeg“ materijala i prozračiti (prokopati, aerirati). Ako je presuvo, materijal u ruci će se rasipati i u tom slučaju treba dodati malo vode.

Apsolutna je predrasuda da kompost smrdi! Trebamo znati da je kompostiranje aerobni proces i da se neugodni mirisi stvaraju u nedostatku kiseonika jer dolazi do truljenja, a sam kiseonik potstiče „kuvanje“, odnosno rast i razvoj korisnih mikroorganizama. U slučaju da se pojave neugodni mirisi, potrebno je samo malo prozračiti sadržaj tj. promešati sastojke. S vremenom i praksom razvija se osećaj za optimalne uslove i razmere materijala – baš kao i u kuvanju, sve radimo „odokativno“.

Sastojci:

ugljenični (C) i azotni (N) materijal, kiseonik (O2) i vlaga. Sastojke pomešamo i pazimo na temperaturu.

Proces kompostiranja u posudi:

– FAZA 0: posuda zapremnine 40-60l s poklopcem i rupama (Ø ~ 4mm) na razmaku od 5-10cm u svim smerovima,

– FAZA 1: na dno posude stavljamo cca 5-10 cm suvih grančica za drenažu, u slučaju preterane vlage, a koji će ujedno poslužiti i kao džep za bolju cirkulaciju vazduha,

– FAZA 2: tanki sloj kartona i cca 5-10 cm suvog lišća poslužiće da sastojci koje dodajemo kasnije ne popune sloj suvih grančica,

– FAZA 3: dodajemo tanki sloj zemlje, debljine ~ 2,5 cm i/ili aktivatore kao što su balega, ostaci nezrelog komposta, koncentrat mikroorganizama,

– FAZA 4: naizmenično dodajemo organski otpad pomešan s ugljeničnim materijalom u razmeri 1:2 uz povremeno mešanje, lopaticom ili varljačom, zbog prozračivanja.

I to je to!

Nakon što smo „uspostavili“ svoj pogon za razgradnju, možemo početi naizmenično dodavati organski („zeleni“) otpad i „smeđi“, ugljenikom bogati materijal (s vremenom ćemo razviti osećaj količine).Tanki sloj zemlje i/ili balege, nezrelog komposta i sl., deluje kao aktivator jer sadrži mikroorganizme koji će potstaći proces razgradnje te ćemo prvih 5-10 dana pustiti da se razvije temperatura od 30°C (na dodir će materijal biti topao) pre nego počnemo mešati sastojke svakih 2-4 dana prilikom dodavanja novih sastojaka.

Aktivatori pospešuju i ubrzavaju proces razgradnje. To su obično konjska ili kravlja balega, kokošiji izmet i sl., a koje u manjoj količini možemo dodati u posudu. No u gradskim uslovima ponekad je teško nabaviti te resurse pa se možemo poslužiti izmetom malih kućnih ljubimaca biljojeda, čiji izmet ne sadrži patogene bakterije, kao i kafom ili svežim urinom koji su bogati azotom i potstiču izgaranje.

Ako dodatno želimo ubrzati razgradnju i obogatiti finalni proizvod možemo dodati i koncentrat lokalnih autohtonih mikroorgazinama koje smo prethodno razmnožili tako što smo napunili 1/3 manje posude sa skuvanom žitaricom (npr. pirinač), pokrili je gazom i poluraspadnutim šumskim lišćem te pustili da odstoji 5-10 dana na 30°C. U posudi će se razviti sunđerasti koncentrat raznolikih mikroorganizama (npr. gljiva i bakterija) koji doprinose bržoj razdradnji ugljenika iz „smeđih“ materija, a konačno obogačuju biologiju tla.

Šta da a šta ne:

Kompostirati se može biljni otpad iz kuhinje, vrta, voćnjaka, parka. „Zeleni“ materijali bogati azotom su: ostaci voća i povrća, talog kafe, ostaci čaja (i vrećice), suvi začini, ljuske od jaja, pokošena trava (paziti da nije u fazi semenjenja), ostaci biljaka (paziti da nisu bolesne), uvelo cveće, dlake.

Ugljenikom bogat „smeđi“ materijal dodajemo kao: piljevinu, hoblovinu, suvo lišće, papir (iako ga je naravno bolje reciklirati!) te usitnjeni karton (razgrađuje se oko 2 meseca) i eventualno slamu, seno, drvenu sečku (zbog dužeg vremena raspadanja).

U kompost ne stavljamo kuvanu hranu, masti, ulja, prerađevine, meso, ribu i kosti jer zahtevaju drugačije organizme za preradu i puno duže vreme razgradnje, ali i zato što privlače neželjene goste, pogotovo u gradskim uslovima. U kompost isto tako ne bacamo maramice koje koristimo kada smo prehlađeni, pelene, uloške, novinski papir i časopise ili sav ostali otpad koji možemo zasebno razvrstati i ponovno iskoristiti!

Kako se u kompost stalno dodaje novi materijal, da bi se izdvojio zreli kompost koji je nastao u međuvremenu, potrebno je ili prosejati materijal (ostavimo ga malo da se prosuši zbog lakšeg prosejavanja) ili pustimo da se materijal u kanti do kraja dekompostira još neke 3-4 nedelje (uz povremenu praćenje uslova) pre nego ga upotrebimo. Kvalitetan i izbalansiran kompost ćemo dobiti ako dobro izmešamo što više različitog i što više usitnjenog (na „veličinu palca“) materijala, a možemo ga koristiti za uzgoj biljaka na balkonu, u vrtu, u vikendici ili pokloniti nekom gradskom baštovanu. U krajnjem slučaju, možemo zrelu smesu vratiti u prirodu – odakle je i potekla!

Cvijeta Biščević

(Izvor: zelena-akcija.hr)