Naslovna » Bio Bašta » Kompostiranje – mali vodič za početnike
Bio Bašta Praktični Saveti

Kompostiranje – mali vodič za početnike

 

 

 

 

 

 

Ako nemamo vrta?

Ako je vrt vrlo malen te nemamo mesta za kompostiranje u hrpama ili u spremnicima koje smo sami načinili, rešenje je u specijalnoj posudi – komposteru. Ako nemamo vrt, takav komposter možemo držati na balkonu ili u garaži. .

KAKO KOMPOSTIRATI?

Ako imamo vrt i odlučimo se za najjednostavniju i najjeftiniju metodu, tj. kompostiranje u hrpi, iz praktičnih razloga dobro je predvideti mesto za dve hrpe te mesto za odlaganje suhog, drvenastog vrtnog otpada. Površina koju će zauzeti kompostište ovisi o veličini vrta i okućnice, a minimalna potrebna površina iznosi 3-4m2 . U nastavku dajemo primer kompostiranja organskog otpada u domaćinstvu s malim vrtom.

Na jednom mestu skupljamo zalihe suvog, drvenastog otpada iz vrta (lišće, suvo pruće, usitnjeno granje, grančice) i drugi slični suvi otpad (piljevina, iverje…). Taj otpad usitnimo i ostavimo da nam je uvek pri ruci za mešanje s kuhinjskim otpadom. Tako regulišemo vlažnost i poboljšavmo strukturu otpada namenjenog kompostiranju (na slici je za tu svrhu predviđen spremnik 1).

Na mestu određenom za kompostne hrpe stavimo podlogu od krupnijeg materijala (usitnjeno granje, grančice, iverje).

Prva hrpa je privremena hrpa

 

 

 

 

 

 

3                          2                         1

(2): na nju stavljamo otpad kako nastaje u kuhinji i vrtu (svakodnevno ili nekoliko puta nedeljno). Pritom ga uvek mešamo sa suvim, drvenastim vrtnim otpadom, pospemo s malo gašenog kreča ili kamene prašine ili pokrijemo tankim slojem zemlje kako bi se neutralizirali mirisi i sprečilo skupljanje mušica. Hrpu povremeno rastresemo vilama. Kad sakupimo dovoljno materijala, a najkasnije nakon 3 meseca, ovako prikupljeni organski otpad prebacimo na drugo mesto, tj. načinimo konačnu kompostnu hrpu (3) koju ostavimo da dozreva. Pritom proverimo vlažnost materijala, pobrinemo se za prozračnost, hrpu pokrijemo (opširnije upute o uspešnom kompostiranju nalaze se u nastavku). Kompostiranje teče dalje tako da otpad iz kuhinje i vrta nastavimo odlagati na opisani način, na istom mestu (privremena hrpa 2). Najkasnije poslije tri meseca materijal s ove hrpe prebacimo na hrpu koja dozreva (3). Poželjno je prethodno rastresti materijal na hrpi 3, a tek onda na njega položiti novi materijal s hrpe 2 i to tako da ih međusobno ne mešamo. Hrpu pokrijemo i ostavimo da dozreva. Opisani način kompostiranja pogodan je za domaćinstva s malim vrtom.U domaćinstvima s prostranim vrtom i okućnicom, velike količine organskog otpada omogućuju da se odmah složi konačna slobodnostojeća hrpa, a novonastali biootpad slaže se uz postojeću hrpu tako da se ona produžuje ili se načini nova kompostna hrpa.Način na koji ćemo kompostirati biomaterijal ovisi, dakle, o veličini vrta i domaćinstva, o količini organskog otpada, o površini koju imamo na raspolaganju za kompostište, itd.

 

 

 

 

 

 

Ovisno o uvetima kompostiranja (vlaga, sastav mešavine otpada, temperatura), nakon 6 – 12 meseci iz organskog otpada nastalo je prirodno gnojivo bogato hranjivim tvarima – kompost.

ŠTO KOMPOSTIRATI?

Kompostirati se može sve što potiče iz prirode i što preradom nije izgubilo prirodne osobine. Međutim, i tu postoje iznimke. Naime, neki se prirodni otpaci mogu bez problema kompostirati, drugi su manje poželjni, a ima i takvih kojima na kompostištu u vrtu uopšte nije mjesto.

KOMPOSTIRATI SE SMEJU:

  • -otpaci iz vrta: pokošena trava, lišće, uvelo cveće, korov, -stara zemlja iz -lonaca za cveće, usitnjeno granje,
  • -kuhinjski otpaci: sirovi ostaci povrća, kora krompira, ostaci -voća, kore agruma (usitnjene), talog kafe, ostaci čaja, ljuske -jaja,
  • -ostalo: životinjska dlaka, perje, male količine papira, pepeo -drvenog ugljena ili drva,
  • -neki organski otpaci teško se razgrađuju pa se na -kompostište ne preporučuje stavljati velike količine takvih -otpadaka. Tu spadaju: čepovi od plute, ljuske oraha, češeri, -kosti .

KOMPOSTIRATI SE NE SMEJU:

  • -otpaci iz vrta: osemenjeni korovi, lišće oraha, bolesne biljke,
  • -kuhinjski otpaci: otpaci kuhanih jela (privlače pacove), meso, -kosti…
  • -ostalo: velike količine novinskog papira, časopisa u boji, -pelene, pseći i -mačji izmet, izmet uopšte, ostaci duvana, -sadržaj vrećica iz usisivača, -pepeo kamenog i mrkog -uglja te uglja za gril (zbog sadržaja teških metala)…
  • -Na kompostište nikako ne smemo stavljati otpatke koji sadrže -hemikalije, -npr. stare lekove, ulja, plastičnu ambalažu, -bojeno-i impregnirano drvo, stiropor…

OD BIOotpada DO KOMPOSTA. KAKO ?

KOMPOSTIRANJE ZAPOČINJE VEĆ U KUHINJI

Ako organski otpad pripremimo za kompostiranje već u kuhinji, štedimo mnogo vremena na kompostištu. Zato skupljamo samo otpatke koji se mogu kompostirati.Nadalje, što organske otpatke bolje usitnimo, brže će teći procesi razgradnje. Naime, mikroorganizmi tako dobijaju veću površinu za svoju aktivnost. Zato:

  • -sve otpatke usitnimo,
  • -ljuske jaja zgnječimo,
  • -mokre otpatke ostavimo da se ociede,
  • -tekuće otpatke (ostatkesupa, umaka i sl.) ne stavljamo na -kompost. Kako bismo izbegli stvaranje neugodnog mirisa u -kuhinji, posudu u kojoj skupljamo kuhinjski otpad ne -pokrivamo,
  • -posudu s organskim otpadom ne držimo na suncu,
  • -posudu praznimo što češće, najbolje dnevno.

PO UZORU NA PRIRODU?

KAKO?

kako osigurati dobre uvete za kompostiranje

Razgradnja organskog otpada odvija se uz pomoć mikroorganizama uz pri-sustvo kiseonika.

Na uspešnu razgradnju organskog otpada i na kakvoću konačnog proizvoda utiču:

  • – sastav kompostnog materijala
  • – optimalna vlažnost kompostne hrpe
  • – prozračnost kompostne hrpe
  • – temperatura u kompostnoj hrpi
  • – usitnjenost materijala za kompostiranje

SASTAV KOMPOSNOG MATERIJALA

Kompostirati se mogu svi organski ostaci iz kuhinje, vrta, travnjaka, voćnjaka…Ostatke iz kuhinje prikupljamo u plastičnoj posudi. Posudu praznimo što češće, najbolje dnevno, a najmanje 2-3 puta tjedno. Biljne ostatke iz vrta odlažemo u blizini mesta gde ćemo postaviti kompostnu hrpu ili komposter. Pokošenu travu raširimo u tankom sloju da se prosuši. Granje, drvenaste ostatke i suho lišće složimo odvojeno. Granje treba usitniti. Na taj način organski otpaci iz vrta uvek su pri ruci kad ih trebamo mešati s kuhinjskim biootpadom. Da bi mikroorganizmi u optimalnom roku razgradili organski otpad, moraju imati hranjive tvari, vodu i kiseonik u povoljnom omeru. Jednostavno pravilo glasi: zeleni, mekani biootpad bogatiji jevazduhom i hranjiv je, a suhi drvenasti ili slamnati sadrži više ugljendioksida i nije hranjiv.

Biootpad bogat DUŠIKOM: kuhinjski biootpad (ostaci voća i povrća, čaja, talog kafe…), vrtni biootpad (pokošena i prosušena trava, korov, ostaci biljaka i cveća …) Biootpad bogat UGLJIKOM: lišće, granje (usitnjeno), slama, piljevina, iglice crnogorice…

Iskustvo pokazuje da mešavina kompostnog materijala ima povoljne osobine ako se izmeša oko dve trećine vlažnog, zelenog, hranjivog materijala i jednu trećina smeđeg, suhog,i manje hranjivog.-

organski otpad            osobine

drvenasti otpad iz vrta, npr. usitnjeno granje drveća i grmlja , prućenije hranjiv, suv, omogućuje bolju strukturu kompostne mešavine

zeleni, sveži biomaterijal iz vrta, npr. pokošena trava,ostaci biljaka i cveća..hranjiv, srednje do vrlo vlažan

kuhinjski biootpad, npr. ostaci povrća, kora voća..hranjiv, vrlo vlažan do mokarlišće drveća, slama  nije hranjiv, suh pluto, ljuske oraha, češeri        nije hranjiv, suh, teško razgradiv, omogućuje strukturiranje kompostne mešavine

Vlažnost

Optimalna vlažnost veoma je važna za razgradnju biomaterijala. Ako kompostna hrpa sadrži previše vlage, dolazi do trulenja. Premalo vlage, pak, zaustavlja procese razgradnje i pogoduje stvaranju plesni. Stoga valja pripaziti na slijedeće:

na mestu koje smo odabrali za kompostište ne smije se skupljati voda. Bilo bi dobro da je tlo na kojem namjeravamo smjestiti kompostnu hrpu blago nagnuto.

podloga mora biti vodopropusna, donji sloj kompostne hrpe (debljine oko 20 cm) trebao bi se sastojati od drvenastog krupnijeg materijala (komadići granja, grančica, pruća, iverje), suvi materijal za kompostiranje treba navlažiti, a vlažni miješati sa suhim. u letnim mjesecima kompost će trebati povremeno vlažiti, a zimi zaštititi od prevelike vlage, mesto za kompostnu hrpu trebalo bi biti zaštićeno od vetrova i jakog sunca. Drveće ili grmlje pružaju prirodnu zaštitu od isušivanja ali i prevelikog vlaženja. Kompostnu hrpu možemo zaštititi i materijalom koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, npr. tankim slojem zemlje, slojem suve trave, lišća, sena, vrećama od jute, starim tepihom ili kartonom. vlažnost kompostne hrpe možemo proveriti na sledeći način: iz dubine -hrpe treba uzeti nešto kompostnog materijala. Kompostni materijal mora biti vlažan poput isceđene spužve. Drugim rečima, kad ga stisnemo u šaku, iz njega ne smije cediti voda, a nakon otvaranja šake, materijal se ne rasipa nego ostaje u grumenu.

Prozračnost kompostne hrpe

Dobra prozračnost pridonosi boljem zagrevanju i bržoj razgradnji organskog materijala. Kompostište ne sme imati nepropusnu podlogu (beton, cigla, asfalt, drvo…), a kompostnu hrpu slaže se tako da se najpre stavi sloj krupnijeg materijala, npr. granja i grančica. Tako se osigurava protok vazduha i u samom temelju hrpe. Ako za kompostiranje koristimo spremnik (npr. drveni sanduk ili staru metalnu bačvu i sl.), on mora imati otvore za vazduh. Neophodnu prozračnost i rastresitost kompostne hrpe osiguravamo mešanjem krupnijeg i sitnijeg, drvenastog i mekog (kuhinjskog) te suvog i vlažnog materijala.

Rastresanje kompostne hrpe također pridonosi boljoj prozračnosti. Ako smo skupljali raznovrsni biomaterijal i hrpu načinili pazeći na uravnoteženo mešanje materijala, preokretanje nije nužno, ali je korisno. Hrpu preokrenemo posle tri meseca, ili najkasnije kad primjetimo da se vidno slegla. Prilikom preokretanja pazimo da materijal koji je bio na dnu hrpe dođe na vrh, a onaj s rubova hrpe u sredinu i obrnuto. Tako ćemo sav materijal temeljno izmešati i prozračiti, a usput ga po potrebi možemo i navlažiti. Ako otpatke odlažemo kako nastaju (privremena kompostna hrpa), rastresanje se mora obaviti češće, tj. najmanje jedanput mesečno.

Temperatura

U dobro složenoj i vlažnoj kompostnoj hrpi vrlo brzo dolazi do aktivnosti mikroorganizama pri čemu se kompost zagreva. U sredini hrpe temperatura može dosegnuti 50 – 70°C. Zagrevanje komposta važno je jer se tako uništavaju seme korova, uzročnici bolesti, štetočine, itd. Jedan od čimbenika koji utiče na temperaturu je i volumen kompostiranog materijala: da bi se podržao proces zagrevanja, hrpa mora biti visoka barem 80 -100 cm, te barem toliko široka i dugačka. U kućanstvima s malim brojem članova i malom okućnicom teško je prikupiti dovoljno raznovrsnog materijala da bi se odjednom moglo načiniti hrpu optimalnih dimenzija. Češće je slučaj da imamo “rastuću” kompostnu hrpu, na koju svakog dana ili nekoliko puta nedeljno stavljamo male količine kuhinjskog i drugog biootpada. Važno je da se i ovde držimo pravila o mešanju kuhinjskog (zelenog, vlažnog) i vrtnog (suvog, drvenastog) otpada. Naime, ako na hrpu bacamo samo kuhinjski otpad, ne možemo očekivati dobre rezultate. Važno je također da češće rastresemo, proverimo vlažnost i, naravno, pokrijemo. Kompostiranje manjih količina organskog materijala ne omogućuje razvoj optimalnih temperatura jer se takve hrpe lakše hlade. Ostali procesi razgradnje u maloj hrpi (uz optimalnu vlažnost i prozračnost) odvijaju se na sličan način kao kao i u velikoj. .

Usitnjavanje materijala

Materijal za kompostiranje treba usitniti, što više, to bolje. Naime, mikroorganizmi lakše obrađuju meterijal na ranjenim, tj. otvorenim mestima. Osim toga, sitniji materijal lakše se meša i preokreće što pridonosi ubrzanju procesa razgradnje. Stoga kuhinjski biootpad usitnimo već u kuhinji (npr. ljuske jaja treba zgniječiti, koru voća i povrća izrezati ili usitniti u male komadiće, itd.). Otpad iz vrta ( lišće, granje, biljke…) usitnimo makazama ili sekiricom na duljinu od oko 5 cm ili još sitnije. U domaćinstvima s velikom okućnicom i velikim količinama zelenog otpada (granje i sl.) posao usitnjavanja uvelike olakšava motorna seckalica.

Pokrivanje kompostne hrpe

Mikroorganizmi u kompostu su živa bića prilagođena životu u tlu te stoga osetljiva na svjetlo. Zato kompost pokrivanjem štitimo od svetla, ali i od preterane vlage u zimskim mesecima i letnjeg isušivanja.

Kompostnu hrpu moramo zaštititi materijalom koji propušta vazduh, a zadržava vlagu, npr. tankim slojem zemlje, slojem suve trave, lišća, siena, vrećama od jute, kartonom ili pak specijalnom pokrivkom koju se može nabaviti u trgovini.

 

 

 

 

 

 

PRIRODNI OTPAD vraćen PRIRODI

KADA? kada je kompost zreo?

Ovisno o vrsti i količini kompostiranog materijala te uvetima kompostiranja, u roku od šest meseci do godinu dana od biorazgradivog otpada nastao je kompost. Zreo kompost ujednačenog je izgleda; grumenast, tamnosmeđe do crne boje, miriše na šumsku zemlju. U njemu ne prepoznajemo više početni biomaterijal, osim ponekih teže razgradivih delova, poput koštica voća, ljuski oraha, komadića drva….

Nezreo kompost nema tamnu boju, kiselkastog je mirisa ili miriše na gljive. U njemu se mogu naći ostaci lako razgradivih tvari poput lišća, ostataka povrća i sl. Takav kompost mora još neko vrijeme odležati.

Najbolje je da ga preokrenemo i ostavimo da dozreva.

TEST ZRELOSTI

Da bismo bili sasvim sigurni je li kompost dozreo, možemo napraviti jednostavan test. U plitku zdelicu stavimo malo komposta. Zasemo seme koje brzo klija, npr. seme salate. Zdelicu ostavimo na svetlom mestu. Pazimo na vlažnost (najbolje je vlažiti raspršivačem). Nakon nekoliko dana seme će niknuti. Biljke bi trebale niknuti ravnomerno i biti sveže, zelene, pravilnog rasta. Ako seme u kompostu nije isklijalo ili su biljčice kržljave, kompost nije zreo i morat će još neko vrijeme otstajati.

PRIMENA KOMPOST

Zreo kompost poboljšava strukturu i mikrobiološku aktivnost tla, stoga može poslužiti kao gnojivo ili kao sredstvo za poboljšanje kvalitete tla. U proleće ili pre sadnje ili u razdoblju rasta i razvijanja biljaka, kompost pospemo po tlu i po mogućnosti lagano izmešamo s površinskim slojem zemlje. Kompost ne smemo duboko zakopati jer ga time gušimo. Ako ga koristimo za uzgoj lončanica i balkonskog cveća, moramo ga u podjednakoj količini miješati sa zemljom iz vrta ili s lanjskom zemljom iz lonaca.

Tokom cele godine možemo u lonce dodavati malo komposta.

Količina komposta u povrtlarstvu ovisi o vrsti povrća. Različite kulture imaju različite potrebe za hranjivi tvarima.

Velika potrošnja

(kupus, cvjetača, rajčica, krastavci, celer, poriluk, krumpir…)

4-6 l komposta na 1 m2

Srednja potrošnja

(koraba, špinat, salata, repa, rotkva, šargarepa, cvekla, češnjak, luk…)

2-4 l komposta na 1 m2

Mala potrošnja

(grašak, pasulj, bob, začinsko bilje, ljekovito bilje…)

1-2 l komposta na 1 m2

IMA LI PROBLEMA?

Na kompostištu se skupljaju insekti

Mušice i drugi “posetioci” komposta imaju dobar njuh. Voćne mušice npr. privlači miris voćne kiseline koja nastaje u prezrelom voću, a također i u otstajalim biootpacima u kojima dolazi do vrenja.

Ako su vremenski uveti dobri, tj. ako je vreme toplo i nema vetra, mušice se veoma brzo razmnožavaju.

Što učiniti?

Ako je moguće, biootpad valja staviti na kompostište dok je još svež. Zakopa se lagano u već postojeću hrpu, pospe s nešto gašenog kreča ili kamene prašine ili pokrije tankim slojem zemlje ili zrelim kompostom. Na kompost ne stavljamo ostatke kuhanih jela, meso, kosti…

Kompostna hrpa se ne zagreva

U kompostnoj hrpi temperatura raste zbog aktivnosti mikroorganizama.

Mikroorganizmima je potrebna sveža hrana koja se sastoje od dobre mešavine različitih kompostnih materijala. Osim toga, potrebna im je voda i kiseonik. Ako kompostiramo npr. male količine zelenog otpada kojeg mešamo s mnogo vrtne zemlje ili s mnogo drvenastog materijala, mikroorganizmi neće imati dovoljno sveže hrane, pa će njihova aktivnost biti smanjena. Također, ako na kompostište stavljamo male količine biomaterijala, ne može se razviti optimalna toplota, jer mala hrpa nema sposobnost izoliranja i brzo se hladi. Razlog slabog zagrijavanja može biti i u nepridržavanju pravila slaganja kompostne hrpe.

Što učiniti?

Zagrevanje kompostne hrpe može se potstaknuti rastresanjem i preokretanjem kompostiranog materijala. Kad rastresemo postojeću hrpu, umešamo sveži biomaterijal. Povoljno će delovati dodavanje svežih otpadaka iz kuhinje ili pokošene trave. Male hrpe je dobro izolirati (pokriti i zaštititi) da se toplota ne gubi, a pritom se uvek mora paziti da je osiguran protok vazduha tj. prozračnost kompostne hrpe. Toplina je važna, ali kompostni materijal razgrađuje se, doduše nešto sporije, i na nižim temperaturama. Važno je da je kompostna hrpa vlažna i prozračna kako bi mikroorganizmi imali dobre uvete za život.

Kompostna hrpa zaudara

Kompost zaudara ako kompostni materijal trune. To se obično događa kad je kompostna hrpa prevlažna. U takvim uvetima razvijaju se mikroorganizmi kojima za život nije potreban kiseonik, a kao posledica njihove aktivnosti u kompostu nastaje neugodan miris. Često se neugodan miris javlja ako na kompostište ne stavljamo sveži biootpad nego već napola izgnjijali.

ŠTO UČINITI?

Na kompost stavljamo po mogućnosti sveži organski otpad i pobrinemo se da je kompostna hrpa uvek dobro prozračna: vilama izmešamo sadržaj hrpe. Ako je previše vlažna, prevrnemo je i dodamo suvog materijala. Ponovno brzo sleganje hrpe i sljepljivanje materijala sprečit ćemo dodavanjem krupnijeg drvenastog materijala (iseckano granje, grančice, iverje…).

Biootpad se ne razgrađuje

Biootpad se razgrađuje delovanjem mikroorganizama, a oni su aktivni samo ako imaju povoljne uvete za život: dovoljno vazduha, vode i hrane, sve u povoljnom omeru. Stoga treba proveriti je li kompost prevlažan ili možda presuv. Kakav je omer različitog biomaterijala? Možda smo odložili previše drvenastog, a malo zelenog materijala. Jesmo li materijal dovoljno usitnili? Ili možda očekujemo nemoguće, npr. da se kora drveća ili debelo granje razgrade u kratkom vremenu?

ŠTO UČINITI?

Treba razmisliti da li je mikroorganizmima ponuđeno dovoljno hrane (kakav je odnos materijala bogatog dušikom i onog bogatog ugljikom?) i je li materijal dovoljno usitnjen. Usitnjavanjem biootpada pospješuje se njegova razgradnja. Treba osigurati optimalnu vlažnost. U tu svrhu zaštitimo kompostnu hrpu od isušivanja (smestimo je na zaštićeno mesto, pokrijemo je), a ako je suha, dodamo vode. Hrpa ne smije biti ni prevlažna.

Kompost je mokar

Ako je kompost previše mokar razmislimo o sledećem:

jesmo li odložili previše mokrog biootpada (npr. kuhinjski otpaci, pokošena trava), a malo suvog drvenastog materijala (npr. iseckano granje , grančice, suvo lišće, iverje…)?

Jesmo li kompostnu hrpu ostavili nepokrivenu na kiši?

Ako kompostiramo u komposteru, možda je čvrsto zatvoren ili su otvori na stenkama začepljeni te voda ne može ishlapiti, nego se kondenzuje.

ŠTO UČINITI?

Treba preokrenuti hrpu i dodati suvog i krupnijeg drvenastog materijala (suvo lišće, iseckano granje, grančice). Tako u hrpi nastaju pore koje omogućuju protok vazduha. Kompostnu hrpu treba zaštititi od kiše.

Pregled najvažnijih PRAVILA za uspješno kompostiranje

Materijal za kompostiranje nikad ne stavljamo u rupu u tlu jer će zbog nedostatka kiseonika doći do trulenja i neugodnog mirisa.

Kompost ne smeštamo na kamenu, betonsku ili neku drugu nepropusnu podlogu. Kompostna hrpa mora biti u izravnom dodiru s tlom kako bi mikroorganizmi iz tla imali nesmetan pristup kompostištu. Na taj način osiguravamo također oticanje suvišne vode i prozračnost hrpe.

Na mestu na kojem ćemo postaviti hrpu najpre položimo sloj krupnijeg materijala, npr. granja i grančica, pruća, iverja…debljine oko 20 cm. Zatim nastavimo s odlaganjem pripremljenog biootpada.

Pokošenu travu na hrpu stavljamo u vrlo tankom sloju zbog opasnosti od trulenja. Prethodno je ostavimo da se prosuši.

Organski otpad usitnimo i mešamo, a svaki odloženi sloj možemo posuti vrtnom zemljom ili gotovim kompostom.

To će pospešiti procese razgradnje kompostnog materijala.

Otpatke koji bi mogli privući životinje ne stavljamo na kompost : meso, kosti, ostatke kuhanih jela…

Mikroorganizmima je potrebna vlaga. Kompost održavamo umereno vlažnim.

Previše vlage je štetno. U takvim uvetima mikroorganizmima nedostaje kiseonika i oni ugibaju.

Kompostnu hrpu pokrijemo. Tako podržavamo zagrevanje i sprečavamo gubitak vlage ili pak preterano vlaženje u zimskom razdoblju.

Komopostnu hrpu povremeno rastresemo ili preokrenemo.

1 Komentar

Šta misliš o ovoj temi? Napiši komentar ...

  • Bog nam dade a mi malo koristimo,molim dobronamerne ljude da se udruže radi omasovljenja jako korisne aktivnosti u proizvodnji organske hrane., jer je to naša budućnost,spas od od prpasti..Želim da se prikljućim pa molim dobronamerne za kontekt preko mog E.mail-a korenatac@gmail.com