Naslovna » Bio Bašta » Koliko paradajza i salate može da se odgaji u povrtnjaku na balkonu
Bio Bašta Urbana Bašta

Koliko paradajza i salate može da se odgaji u povrtnjaku na balkonu

Deluje neuobičajno. Povtnjak na balkonu delovaće lepo, a uz to imaćete i koristi od njega.

Na krovovima, balkonima, terasama i između zgrada, niču pravi mali parkovi prepuni drveća, žbunja i cveća, ako je prostor iole veći, tu su čak i mini-travnjaci.

Urbano baštovanstvo više nije puki trend, to je pravi pokret koji se kao požar širi svetskim metropolama, oplemenjujući, gde god je to moguće, sumorno okruženje okovano betonom, staklom i čelikom.

Sve više stambenih zgrada projektuje se tako da, osim zajedničkog bazena, teretane ili teniskog terena ima i nešto što se zove “agrihood”, površinu na kojoj će komšije udruženim snagama uzgajati omiljene biljke i, što je jednako važno, zbližavati se i razvijati osećaj pripadnosti.

Umesto petunija vreže krastavca

Poslednjih godina, urbani baštovani sve više se okreću sadnji voća – jagoda, kupina, malina, ribizli, čak i vinove loze, ali još veći hit su povrtnjaci koji su prosto preplavili krovove i terase visokih betonskih solitera, iza čijih ograda, umesto petunija i muškatli, proviruju peruške mladog luka i vreže krastavaca, graška i pasulja.

Mini-prostor – maksi prinos

A da ovo nije samo pomodarstvo, dokazuju egzaktne činjenice: dobro negovana mala bašta od 11 kvadrata godišnje može da proizvede čak 200 plodova paradajza, dok se za dva meseca ubira neverovatnih 36 glavica zelene salate i 100 glavica luka, oko tri kilograma graška, bar pet kila krastavaca, a tu su i tikvice, blitva, spanać, šargarepa

Višestruka dobit od mini bašte na terasi

Glavna prednost mini-bašte na terasi jeste to što se cele sezone konzumira sveže povrće iz sopstvene bašte, koje, naravno, nije tretirano herbicidima i pesticidima. Uz to, većina ovih biljaka vrlo je dekorativna (krastavci i tikvice, na primer, imaju veoma lepe cvetove, o atraktivnim listovima zelene salate da ne govorimo), pa se ne gubi ni na estetici, naprotiv.

Zadovoljstvo zbog uspešnog uzgajanja i berbe posebna je priča, a ne treba zanemariti ni finansijski efekat jer organski plodovi nisu nimalo jeftini.

Povrtnjak na balkonu – uradi sam

Proizvođači vrtlarske opreme i vlasnici rasadnika u razvijenim zemljama shvatili su da je urbano baštovanstvo vrlo profitabilna delatnost i tržište je prosto preplavljeno alatkama, posudama, sistemima za navodnjavanje i hibridima pogodnim za sadnju u takvim uslovima.

“Ful” oprema nije jeftina, ali većina urbanih baštovana opredeljuje se za varijantu “sam svoj majstor”, pa su ulaganja minimalna.

Šta vam je potrebno da gajite povrće na terasi

Odlučili ste, dakle, da se upustite u uzgajanje mini-povrtnjaka… Za početak, morate povesti računa o tome koliko sunca možete obezbediti biljkama i dobro proučiti potrebe za svetlošću za svaku vrstu koju želite da posadite.

Imajte na umu da balkon koji je veći deo dana u senci nije pogodan za gajenje većine povrtarskih kultura i u tom slučaju ćete morati da se opredelite za začinske trave i zelenolisno povrće – rukolu, salatu, blitvu ili spanać. Potom napravite grubu skicu prema kojoj ćete rasporediti saksije, i to ne samo po podlozi, već i po zidovima i ogradi.

Kakve posude odabrati za povrće na terasi

Opterećenje je vrlo važna stavka pa nije naodmet konsultovati se sa stručnjakom. U svakom slučaju, bolji izbor su plastične saksije, ne samo zato što su lakše od onih od terakote, već i stoga što zadržavaju vlagu. Kao “leje” mogu poslužiti i posude od stiropora, palete, dublje drvene gajbe, kofe, vangle, veći lonci, sanduci…

Bitno je samo da su odgovarajuće dubine (35-40 cm) i da im na dnu izbušite rupe za drenažu. Na zidove se mogu okačiti plastične cevi ili polipropilenske vrećice sa zemljom na kojima su izbušene rupe za biljke – takve vertikalne baštice naročito su popularne u Skandinaviji i Holandiji.

Kakva zemlja je najbolja za povrće na terasi

Preporučuje se univerzalna baštenska zemlja, plodna, bogata hranljivim materijama, koja se sipa na sloj šljunka ili usitnjene terakote, radi bolje drenaže. Vodite računa o tome da će se zalihe nutrijenata brzo iscrpeti i da biljke treba redovno prihranjivati kompostom ili peletiranim organskim đubrivom.

Koje povrće treba saditi na terasi

U mini-bašti nema nikakvih ograničenja: mogu se uzgajati praktično sve vrste povrća, osim lubenica i bundeva, čiji plodovi zauzimaju previše prostora. Na tržištu se može pronaći širok izbor semena i rasada patuljastih vrsta povrća, namenjenih upravo uzgajanju na malim površinama. To, naravno, ne znači da ne treba saditi “obične” sorte, koje vrlo lepo uspevaju i u saksijama.

Kada zalivati povrće na terasi

Održavanje vlažnosti supstrata glavna je stavka u nezi mini-povrtnjaka, a obaveza je veća ukoliko je terasa natkrivena. Biljke se moraju svakodnevno snabdevati vodom, pa nije zgoreg razmisliti o sistemu za navodnjavanje, koji se može napraviti i u kućnoj radinosti.

Kako povrće na terasi reaguje na zagađenje u vazduhu

Sasvim je jasno da zagađen gradski vazduh, što pre svega podrazumeva izduvne gasove, može kontaminirati zemlju u saksijama s povrćem, ali za ovaj problem postoji rešenje u vidu posipanja površine supstrata malčom koji će u velikoj meri sprečiti prodiranje štetnih materija u dubinu.

Urbana bašta može biti i na krovu

Mnogi soliteri imaju ravan krov, idealan za podizanje bašte, ali u tom slučaju potrebna vam je dozvola stanara zgrade, koje, naravno, možete pozvati da vam se pridruže. Postupak je isti kao i kada sadite povrće na balkonu, s tim što morate voditi računa o naletima vetra koji je na toj visini mnogo jači nego na terasi.

Trebalo bi da znate da je vetrobran mnogo efikasniji kada skreće nego kada zaustavlja vazdušno strujanje, pa ćete biljke najbolje zaštititi postavljanjem improvizovane rešetke. Podrazumeva se da ćete povrću s visokim stabljikama obezbediti potporu. Izvor: lepaisrecna.rs