Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Koji stajnjak treba koristiti za kompostiranje
Bio Bašta Organska Bašta

Koji stajnjak treba koristiti za kompostiranje

Ovo pitanje se često postavlja, mada je besmisleno: kao da postoji mogućnost izbora. Treba koristiti onaj, koji imamo. Glavno je da je organskog porekla, prema tome, treba ga uvažavati. Najglavnije je da znamo kako s njim da najefikasnije manipulišemo.

Cilj ovog teksta je da upozna široke mase zemljoradnika, baštovana i ostalih sa tajnama dobijanja visokih prinosa na bazi postizanja NAJVAŽNIJIH za sva vremena Zakona Prirode. Namerno podvlačim „najvažnijih“, zato što je u prirodi bezbroj zakona. Svi su oni potrebni i važni, potrebno je na njih obratiti pažnju, a vi nemate vremena, niti pripremno znanje za njihovo proučavanje. Vi treba da sa najmanjim troškovima dobijete najveće prinose. Zbog toga se potrudite da shvatite ovo najglavnije i potkrepite znanja putem dobijanja kvalitetnog đubriva od domaćih otpadaka uz pomoć kompostne gomile. A zatim ga raširite po lejicama i na njivama.

Za pripremu raznovrsnog komposta se praktično sve koristi, sve što je organsko, što se može nakupiti u uslovima seoskog domaćinstva ili vikendice: stajnjak, fekalije, treset, kuhinjski otpaci, lišće povrća, ostalo lišće i dr.

Iz onoga što smo ranije rekli, vi ste verovatno shvatili, da treba obavezno uneti u kompostnu masu slamu ili seno. Možete ih, iz praktičnih razloga, i isitniti. U masu je korisno dodati glinu i prašinu sa druma. Sve ovlažiti i stavljati na pripremljenu drenažnu podlogu. Ostalo se radi onako, kako smo opisali ranije, prilikom objašnjavanja procesa, koji se vrše u gomili. Da li je kompost zreo određujemo prema rastresitosti mase i prema lakoći razbijanja unesenih biljnih materijala.

Opet, pitanje, koliko treba stajnjaka?

Sa tim pitanjem su uporni oni, koji ne žele da proniknu u suštinu procesa. A kod takve upornosti, ja odustajem od konkretizovanja. Jer, svi vi živite u različitim uslovima, i geografskim, i klimatskim, te nemate mogućnosti, da, kao u apoteci, uzmete ovo i ono i izmerite koliko toga i onoga. Zbog toga se ne smeju davati univerzalni recepti za svakog. Moramo da shvatimo osnovno, i na bazi tog shvatanja sami da kontrolišemo procese.

A osnovno je u tome, da domaći crnični kompost, kao i crnicu, u prirodnim uslovima, proizvodi zemljišno živo biće. A pregnoj (humus) je ono, što ostane posle biohemijskog pretvaranja telašaca tog uginulog zemljišnog živog bića. Zbog toga je u stajnjaku vredan ne sam stajnjak kao organski produkt, koji je prošao preko životinja (mada je i to vredno), već, uglavnom, kao svojevrsna „potkvasa“ od neophodnih bakterija i neiskorišćena od strane životinja hrana (40% i više), koja postaje hrana bakterijama. I ako nemate mogućnosti da nabavite stajnjak, on se lako može zameniti smesom fekalija i opalog lišća. Čak i bez fekalija, opalo lišće (osim hrastovog) daje sve što je neophodno za pokretanje procesa fermentacije. Šta više, ovu funkciju može da izvrši i dobra baštenska zemlja od aerobnog sloja (od 5-15 cm).

Ali, ipak, neka otstupanja moramo učiniti. Da li ćete praviti kompost sa stajnjakom ili bez njega, u njega moramo dodati slame ili sena najmanje 25-30%, celuloze u vidu slame, papira, piljevine, treseta i dr. Neracionalno je korišćenje stajnjaka za „potkvasu“, koji je odležao više od dve godine posle prirodne fermentacije. U njemu uopšte nema proteina i vitamina. Jednostavno, bakterije nemaju tamo šta da jedu. Takav stajnjak treba „oživeti“ dodatnim unošenjem EM-kulture bakterija i napuniti ga slamom ili senom.

Nije poželjno korišćenje izmeta gajenih u domaćinstvu ptica, zbog njegove ogromne kiselosti, ovde se mora izvršiti dodatna fermentacija uz temperaturu do 90 stepeni celzijusa. Ovčije đubre takođe nije za novajlije. Njemu je potrebno dodatno pranje u toku nekoliko dana kišom ili polivanjem. Svinjsko đubre može biti veoma dobra komponenta kompostne mase, ali potrebna mu je duga, za individualne potrebe, obrada i fermentacija.

Sve ostalo možemo slobodno uzimati i koristiti. Probajte, ali uvek imajte na umu da ne radite sa bezosećajnom masom, već sa malim, pa čak i nevidljivim živim bićima. Njima nevidljivima za život je potrebno isto: i hrana, i vitamini, i čist vazduh, i voda, i toplo stanište. (Izvor: zdravasrbija.com)