Naslovna » Bio Bašta » Organska Bašta » Kako do kvalitetnog komposta
Bio Bašta Organska Bašta

Kako do kvalitetnog komposta

Pravljenje komposta jednostavan je način zbrinjavanja kuhinjskog otpada i istovremeno pravljenja organskog gnojiva. Kompost se može dobiti na jednostavan način, prilikom kuvanja odvajaju se organski otpatci, kao što su kora od banane, ljuske od jaja, ljuske luka i slično u za to posebno namenjenu zatvorenu posudu. U kompost ne treba stavljati korenasto začinsko bilje, višegodišnje korove, niti ostatke hrane koji mogu privući insekte.

Saveti za izradu kvalitetnog komposta

Što su raznovrsniji sastojci to je kompost hranjiviji. Nakon što sastojci odstoje 3 do 4 meseca, nastaje sveži kompost, idealan za đubrenje leja s povrćem. Da bi kompost potpuno sazreo treba proći godinu dana kako bi poprimio jednake karakteristike kao sveža zemlja. Za kompost se upotrebljavaju zdravi organski sastojci, koji bi trebali istrunuti u roku od godine dana. Osim otpadaka od voća i povrća mogu se koristiti papirnati kuhinjski ubrusi ili čisti papir.

Za kompost je najbolje odabrati mesto koje je u polusenci, jer se kompost izložen suncu može osušiti. Ukoliko se na kompostu skupljaju mravi, kompost treba zaliti. Osim dodavanja vode, treba dodavati i kiseonik tako što se unutar komposta štapom probiju rupe sve do zemlje.

Nakon određenog vremena, kada kompost počne truliti, oko njega se mogu posaditi mirisne biljke. Zdrav bi kompost trebao mirisati kao sveža šumska zemlja. Postoji nekoliko vrsta komposta. Kako bi se potstaklo zrenje komposta s vemena na vreme treba dodati tečno đubrivo od maslačka ili koprive, a može se obogatiti krečom koralnih algi ili kamenim brašnom.

Četiri osnovna pravila za proces kompostiranja su:

  • usitnjavanje,
  • mešanje,
  • održavanje vlažnosti i prozračnosti i
  • pokrivanje.

Usitnjavanje

Sav organsko biološki materijal za pripremu komposta treba biti usitnjen na dužinu palca, kako bi mikroorganizmi, gljivice i bakterije imali što veću površinu na koju mogu delovati. Na taj način za vrlo kratko vreme postiže se pretvaranje organsko bioloških ostataka iz kuhinje, domaćinstva i vrta u kompost – humus, bez nepoželjnih propratnih pojava kao što su plesnivost, neugodan miris i insekti.

Mikroorganizmi „napadaju“ organske ostatke prvenstveno na mestima rezova – tzv. „ranama“. Dakle: što sitnije – to bolje. Komadići manjih dimenzija mogu se mnogo bolje izmešati.

Mešanje

Pre početka kompostiranja pripremiti:

  • mekane – vodenaste ostatke povrća i voća,
  • pokošene trave, lišća i drugih biljaka,
  • suve – tvrde, drvenaste komponente,
  • seckano drvo,
  • lišće,
  • slama

Tvrdi delovi osiguravaju kompostnoj hrpi neophodnu prozračnost i rastresitost. Meki i tvrdi delovi se uvek mešaju u približno jednakoj razmeri, kako bi se osiguralo dovoljno vazduha i hrane za mikroorganizme u kompostu i kako bi mogao započeti proces razgradnje.

Dobro složena, prozračna kompostna hrpa će se vrlo brzo zagrejati na 40-68 °C, što ubrzava raspadanje, a istovremeno i higijenizovanje komposta, tj. ubijaju se mnogi uzročnici bolesti i semena nekih korova. U vreme faze raspadanja, uz temperaturu od najmanje 60 °C, kompostnu hrpu potrebno je najmanje u tri navrata promiješati.

Održavanje vlažnosti i prozračnosti kompostne hrpe

Usitnjeno drvo osigurava kompostnoj hrpi potrebnu prozračnost i rastresitost, a mekani biljni otpad hranu za mikroorganizme, kao i vlagu. Ako je kompostna hrpa suva po potrebi dodati vodu. Masu treba neprestano održavati vlažnom – poput isceđenog sunđera. U vrućem letnjem periodu, poželjno je hrpu polivati vodom pomoću kante s ružom, ali ne više od 5-10 l/m³ odjednom. U jesenjem i prolećnom kišnom periodu češće kontrolisati vlažnost, hrpu preslagati uz dodatak suvog isitnjenog granja, lišća, slame ili suve trave. Ukoliko se formira grudva koju je moguće držati s dva prsta, kompost je dovoljno vlažan. Ako se kompost raspada onda je suv i treba ga nakvasiti vodom ili dodati svežeg, vlažnog materijala. Ako je plesnjiv ili ako curi voda prilikom stiska grudvice tada ima previše vode, treba dodati suve materije i izmešati.

Zaštita od vremenskih uticaja – pokrivanje

Kompostnu hrpu je neophodno zaštititi od sunčeve svetlosti i vremenskih uticaja prekrivačem ili poklopcem. Kada je komposter pun, potrebno je masu izvaditi i izmešati. Meša se vilama ili lopatom. Od mase se napravi hrpa na tlu koja se prekrije zemljom, slamom, senom, ćebetom ili sličnim materijalom. Nikako se pri tome ne bi smeo koristiti najlon, jer bi došlo do povećanja temperature, kao i povećanja vlage. Hrpa treba stajati 6 nedelja, nakon toga ponovo izmešati. Mešati je potrebno još nekoliko puta (bar jedanput). Kompost se može korisiti nakon 6 meseci, a potpuno je zreo nakon 10-12 meseci. Pravilno proizveden kompost poboljšava strukturu tla, hrani ga i leči. Kvalitetan će kompost imati brojne pozitivne učinke na tlo.

Kompost deluje na način da:

  • oživljava tlo
  • poboljšava plodnost tla
  • osigurava prozračno, rastresito i propusno vrtno tlo obogaćeno humusnim grudvicama koje sadrže hranjive materije i minerale potrebne biljkama
  • sprečava zbijanje i eroziju tla
  • poboljšava kvalitet i zdravlje biljaka

Dodavanjem komposta, osim snabdevanja hranivima, tlu se poboljšava struktura, sposobnost obrade i vodeno-vazdušni kapacitet. Povećava se sadržaj humusa i potstiče rad flore i faune tla.(Izvor: agroklub.com)