jedinstveni-vitamin-bez-kojeg-nase-telo-ne-moze-vazan-a-zanemaren

Jedinstveni vitamin bez kojeg naše telo ne može, važan, a zanemaren

Najčešće ga povezujemo sa suncem jer ga naše telo u najvećim količinama i dobija od sunčevih zraka, ali priča oko vitamina D3 mnogo je složenija. Mnogi od nas ne znaju koliko je taj vitamin zapravo važan, a procenjuje se kako više od milijardu ljudi širom sveta ima niske koncentracije vitamina D.

Vitamin D smatramo najstarijim prohormonom, čije je blagotvorno delovanje jednako važno za sve oblike života na Zemlji. Ovaj esencijalni nutrijent jedinstven je po tome što ga naš organizam, za razliku od ostalih vitamina, može sintetizovati putem kože i uz pomoć UVB zračenja. Potreban nam je za apsorpciju kalcijuma iz creva kako bismo u detinjstvu izgradili čvrste kosti, au kasnijoj životnoj dobi očuvali čvrstoću i zdravlje kostiju.

Iako se vitamin D najčešće povezuje s održavanjem zdravlja koštano – mišićnog sistema, pokazalo se da njegova biološka svojstva sežu mnogo dalje. Tako se sve više otkriva njegova važnost u modulaciji rasta ćelija, u funkciji nerava, mišića i mozga, riziku od nekih neuroloških bolesti, smanjenju rizika od mnogih hroničnih bolesti, zaštiti od upalnih zbivanja, kao i uopšteno smanjenju smrtnosti.

Osim toga, pokazalo se da uzimanje vitamina D u obliku dodataka ishrani može biti korisno kod autoimunih i onkoloških bolesti, multiple skleroze, dijabetesa, hipertenzije, upalnih bolesti creva te za starije osobe zbog smanjenja rizika od padova.

Najvažniji izvor vitamina D zasigurno je njegova sinteza u koži pod uticajem sunčevog svetla. Zanimljivo je kako se u ljudi i ostalih sisara stvara u obliku vitamina D3 (kolekalciferola), au biljnim izvorima prisutan je u obliku vitamina D2 (ergokalciferola).

Najbogatiji su izvor vitamina D3 u hrani ulja jetre bakalara i drugih masnih riba. Takođe, u grupu namirnica bogatih vitaminom D3 ubrajaju se riba (tuna, sardina, skuša, bakalar, haringa, losos), plodovi mora, gljive shitake, goveđa jetra i žumance jajeta.

Procenjuje se kako više od milijardu ljudi širom sveta ima niske koncentracije vitamina D, zbog čega možemo govoriti o „pandemiji“ hipovitaminoze D.

Rizične su grupe za nedostatak vitamina D:

  • odrasli i deca koji se nedovoljno izlažu suncu, uključujući i učestalu upotrebu krema za sunčanje sa visokim zaštitnim faktorom (upotreba sredstava za zaštitu od sunca sa zaštitim faktorom 30 smanjuje sintezu vitamina D za više od 95%)
  • odrasli i deca tamne puti (osobe tamne puti moraju se izlagati suncu 3 do 5 puta duže da bi proizvele jednaku količinu vitamina D kao i svjetloputa osobe)
  • odrasli i deca koji boluju od hroničnih bolesti (uključujući hronične bolesti jetre,creva i bubrega)
  • odrasli i deca na terapiji određenim lekovima poput antiepileptika i glukokortikoida
  • starije osobe (zbog nedovoljnog izlaganja suncu i smanjene sposobnosti stvaranja vitamina D u koži)
  • gojazne osobe (zbog povišenog udela masnog tkiva gojazne osobe imaju na raspolaganju manje količine slobodnog vitamina D)

– trudnice i dojilje (zbog povećanih potreba u tom periodu života)

„KRALJEVSKI“ TRIO – KALCIJUM, MAGNEZIJUM i VITAMIN D3

Manjak vitamina D moguće je odrediti merenjem koncentracije 25 OH vitamina D u krvi. Smatra se da koncentracija 25 OH vitamina D niža od 75 nmol / L upućuje na manjak odnosno hipovitaminozu D, dok koncentracije niže od 50 nmol / L upućuju na nedostatak vitamina D. Važno je napomenuti kako se određivanje koncentracije vitamina D ne preporučuje zdravoj populaciji koja nije u riziku od nedostatka vitamina D.

S druge pak strane, do suviška vitamina D ne može doći zbog prekomernog izlaganja suncu, već zbog preteranog unosa preko dodataka ishrani. Do hipervitaminoze D može doći nakon unosa 50.000-100,000 IJ vitamina D dnevno tokom barem mesec dana, te se dodaje da vitamin D svakako preporučuje uzimati kao dodatak ishrani. Magnezijum deluje kao aktivator hormona koji je odgovoran za regulaciju nivoa kalcijuma u ​​kostima i krvi, a za stvaranje tog hormona neophodan je upravo vitamin D.

Zbog izuzetne važnosti za zdravlje koštanog sistema u razvoju i prevencije nastanka rahitisa, preporuka je da sva odojčad prima 400 IJ vitamina D dnevno, a od prve do osme godine života preporučena dnevna doza iznosi čak 600 IJ Kod zdravih odraslih osoba preporučuje se preventivna primena vitamina D u dnevnoj dozi od 600 IJ za odrasle osobe (18 do 70 godina) te 800 IJ za starije osobe (starije od 70 godina ). Kod osoba koji pripadaju rizičnim grupama za nedostatak vitamina D preporučuje se preventivna primena u dnevnoj dozi od 1500 do 2000 IJ

Osobe koje započinju sa terapijom glukokortikoida u trajanju od 3 i više meseci savetuje se svakodnevno uzimati 1200-1500 mg kalcijuma i 800 – 1000 IJ vitamina D. Ženama u postmenopauzi koje pate od osteoporoze preporučuje se primena 800 – 2000 IJ vitamina D i ukupno 1000 – 1200 mg kalcijuma iz hrane i dodataka ishrani.

Uzimate li uz vitamin D3 i magnezijum i kalcijum, dobićete „kraljevsku“ kombinaciju vitamina i minerala koji se savršeno nadopunjuju.

Kombinacija tih 3 nutrijenata preporučuje se za održavanje normalne funkcije kostiju, a njihove uloge u održavanju koštanog sistema međusobno su isprepletene. Tako magnezijum deluje kao aktivator hormona koji je odgovoran za regulaciju nivoa kalcijuma u ​​kostima i krvi, a za stvaranje tog hormona neophodan je upravo vitamin D.

Takođe, magnezijum zajedno sa kalcijumom ima i ulogu u strukturi kostiju – otprilike 60 posto ukupne količine magnezijuma u ​​organizmu nalazi se u kostima, gde on čini sastavni deo površine hidroksiapatita, temeljnog sastojka koštanog tkiva. Izvor: zadovoljna.dnevnik.hr