Jedini pravi lek za sve – Čestoslavica

Rodu pripada oko 300 vrsta, a kod nas ih raste 30. Postoje navodi da su sve vrste lekovite po čemu naziv roda potiče od latinskih reči vera unica medica što znači jedini pravi lek.

Lekovita čestoslavica, čestoslavica pozemljuša, verolina ili veronik pripada porodici trputaca (Scrophulariaceae).

Jedini pravi lek

Čestoslavica je bila poznata još u antičko doba. Pripisivali su joj čarobna i lekovita svojstva. O njenoj lekovitosti pisali su mnogi srednjevekovni lečnici. Smatrala se univerzalnim lekom. Korištena je kao jedna od najvrednijih lekovitih biljaka kod bolesti pluća, jetre, slezene, bubrega, mehura, želuca, glavobolje uzrokovane migrenom, nagomilavanja otrovnih materija u telu, kao čaj za grgljanje kod upale usne šupljine i grla te eksterno u olakšavanju hroničnih kožnih bolesti. U vreme haranja kuge spominje se kao spasonosni lek.

Višgodišnja biljka široke primene

Višegodišnja je biljka, ima uzdižuće, čvrste, cilindrične stabljike i lišće mat zelene boje s kratkim dlačicama. Naraste od 10 do 30 cm. Cvetovi su u gustim grozdovima dužine od oko 4 do 15 cm, dvospolni, oprašuju ih kukci kao što su pčele i muve.

Boja latica je plava do ljubičasta, ili bijela, s tankim prugama. Latica i cvetnih lapova je po četiri u pojedinačnoj cvetnoj glavici. Cveta od maja do jula. Lišće je jednostavno, obrnuto jajoliko, suženo na bazi, celovito, nasuprotno, nazubljenog ruba, na kratkim peteljkama, dužine oko 2,5 cm. Plod je oblika srca koje je okrenuto naopako, dužine od 3 do 4 cm, suh je i obično puca kada je zreo.

Raste po čistinama i šumama

Raste po Evropi i zapadnoj Aziji te na Kavkazu, u SAD-u je naturalizirana. Raste po čistinama, u brojnim šumama, na poljima, po livadama, uz putove i ceste, od nizina do gorskih krajeva. Raste kiselim, neutralnim i bazičnim, kamenito-peskovitim ili ilovastim i humoznim tlima. Preferira sunčana mesta s dobro dreniranim tlom.

Sveža biljka je blago aromatična no nakon sušenja gubi miris. Okus je topao, gorkast i pomalo opor.

Vreme branja je leto

Lišće se bere u leto i suši za dalju upotrebu. Donji delovi biljke sadrže samo neznatne količine lekovitih materija pa ih je najbolje odstraniti.

Stručnjaci smatraju da biljka nije dovoljno hemijski istražena. Čestoslavica sadrži mnoge lekovite materije. Sadrži tanine, gorke materije, glikozid aukubin, amigdalin, salikozid, nešto eteričnog ulja, saponine, flavonoide, organske kiseline, mineralne materije, tragove alkaloida i glukozid.

Čestoslavica je u narodnoj medicini omiljeno sredstvo protiv gotovo svih bolesti pa je nazivaju biljka za sve. Koristi se kao astingent (sredstvo koje uzrokuje stezanje mekanih tkiva u organizmu), diuretik, ekspektorans i stomahik. Vrlo je delotvorna u lečenju disajnih organa. Ona jača oslabljena pluća, leči bronhitis, smanjuje kašalj i nadražaj na kašalj, omekšava sluz, zaustavlja izbacivanje krvi iz pluća. Učinkovita je protiv dugotrajnog katara pluća. Neki smatraju da infuzija suve biljke koristi u slučajevima kašlja i katara, jer opskrbljuje telo velikom količinom vitamina i minerala.

Rad bubrega i žuči

Čestoslavica pospešuje proticanje žuči i rad bubrega. Čisti bubrege, mehur, jetru i slezenu, leči krvavo mokrenje, pojačava znojenje, koristi se protiv mokraćnog peska, pomaže kod reume, artritisa i gihta.

Ima antimikrobna svojstva i deluje kao antioksidans. Sredstvo je za čišćenje krvi, čisti krvne žile od naslaga holesterola, korisna je za olakšavanje napadaja vrućice u menopauzi. Nedavne studije su pokazale da čaj od čestoslavice može biti učinkovit preventivni tretman kod čira želuca.

Pomaže kod smetnji u želucu i crevima, delotvorna je protiv proliva i katara želuca i creva. Također, može se koristiti i kod biljnih melema za tretiranje kroničnih kožnih oboljenja. Njome se leče svrbež kože starijih ljudi, ekcemi, rane, čirevi, a uz to otklanja vrtoglavicu i leči nervoznu glavobolju.

Izvor: Časopis Hrvatske šume