Naslovna » Lunarni Kalendar » Indijski kalendar je pun praznovanja
Lunarni Kalendar

Indijski kalendar je pun praznovanja

Indijska civilizacija je jedna od najstarijih na Istoku. Dostignuća indijske kulture imala su veliki uticaj, ne samo na kulturu susednih naroda, već i na evropsku.

Mnogi antički filosofi putovali su na Istok da bi porazgovarali sa indijskim mudracima i znamenitim naučnicima. Dostignuća Indijaca u oblasti književnosti, matematike, medicine, lingvistike i astronomije postali su dostojni svetske kulture. Indijski matematičari osnovali su dekadni brojni sistem sa korišćenjem nule, koji se primenjuje i danas. Poznati matematički termini „cifra“, „sinus“, „koren“ indijskog su porekla.

Nezavisno od evropskih naučnika indijski matematičar i astronom Arjabata (V – VI vek) pretpostavio je da se Zemlja obrće oko svoje ose.

Veliku ulogu u duhovnom životu Indijaca igrala je i danas igra religija. Pored mnogih savremenih religijskih pravaca vodeće mesto zauzima hinduizam.

U mnogonacionalnoj Indiji, gde su odvojene kneževine stolećima bile izolovane jedna od druge, koristili su se brojni kalendari: solarni, lunarni i lunarno-solarni. Interesantan je tradicionalni induski kalendar, koji se i do danas koristi u religiji.

Lunarnih 12 meseci induskog kalendara čine lunarnu godinu od 354 dana. Za njeno poravnanje sa solarnom godinom na svakih trideset meseci dodaje se još jedan, 13. mesec.

Početkom svakog meseca, u dane mladog meseca i punog meseca, određuju se datumi praznika, prema njima se određuje početak postova, odlaženje u hramove i domaći obredi. Tako, na primer, svaka noć u periodu mladog meseca određena je za poklonjenje Šivi. Broj induskih bogova i boginja, koji odgovaraju praznicima je veliki, zato ćemo se zadržati samo na najvažnijim.

Početak godine prema induskom kalendaru obično pada u vreme najtoplije sezone (april-maj), u mesecu vajšakva. Početak godine tradicionalno obeležavaju trgovci, koji poštuju boga Ganeši i kome žrtvuju knjigovodstvene knjige.

Posle ovog meseca sledi džjaištha (maj i jun) u kome ima malo praznika, zato što dospeva u vreme najveće vreline u godini. U mesecu ašarha (juni i juli) praznuje se najveći praznik u čast boga Džagašnatha. Statuu boga postavljaju na šareno ukrašena seoska kola i nose na kupanje, a zatim odlaze iz hrama u goste svojim srodnicima.

U mesecu šravane (juli i avgust), koji pada u vreme kiša, obeležavaju dan rođenja Krišne, jednog od ovaploćenja boga Višne. Praznuje se taj događaj osmog dana posle punog meseca, postom i prinošenjem svakakvih jela.

Dan rođenja drugog boga Ganeša praznuje se meseca bhadre (septembar i oktobar). Želeći da od Ganeša izmole bogatstvo i blagostanje, domaćice pripremaju za taj dan slatki veliki tanjir pirinča. Posle simbolične trpeze boga, jelo iz tanjira pojeli bi svi članovi porodice.

Jesenjeg meseca ašvin (septembar i oktobar) u južnim delovima Indije prinose se žrtve boginjama Lakšmi i Sarasvati. U severnim delovima Indije obeležava se praznik u čast boga Durgi. Figurice bogova napravljene od gline iz svete reke Ganga, u ogromnom broju postavljaju se na ulicama Kalkute za sveopšte razgledanje. Pored pravljenja boginja vrše se bogosluženja, a u hramovima žreci (bramani) prinose boginji hranu od onih koji su joj doneli poslednjeg dana praznika. Statuu boginje postavljaju na čamac i puštaju toku reke. U te dane đacima počinje jesenji raspust, u gradovima se odvijaju pesnički i plesni festivali, teatarske predstave. Rođaci i prijatelji idu u goste jedni drugima i izmenjuju pozdrave.

Induska jesen se okončava praznikom sabora bogate žetve pirinča, koji se praznuje u mesecu agrahajna (novembar i decembar) i mesec pauza (decembar i januar).

Dolazak proleća praznuje se u mesecu magh (januar i februar) i mesecu phalgun (februar i mart). U Bengaliji u tom periodu obeležava se praznik u čast boginji nauke i umetnosti Sarasvati. Učenici, odeveni u nove zelene kostime, donose svoje udžbenike, sveske i pera, kojima će se koristiti na ispitima na kraju godine, prinose statui boginje i molile je za pomoć.

U proleće se, takođe, posle punog meseca phalgun (februar i mart), obeležava praznik posvećen bogu ljubavi Kamu. Na severu zemlje taj praznik posvećen je Krišni. Statuicu, koja predstavlja boga, stavljaju na ljuljašku, otuda naziv tom prazniku „praznik ljuljaški“. Sledi zatim veseli tradicionalni praznik, svi žitelji Indije posipaju jedan drugog crvenim prahom i polivaju se obojenom vodom.

U mesecu čajtra (mart i april) slave boga Šivu, u čiju čast u mnogim selima udaraju u bubnjeve i oglašavaju se glasom pevca, igraju ritualne plesove.  (Izvor: danas.rs)

Teme indija