Naslovna » Bio Bašta » Heljda – Fagopyrum esculentum
Bio Bašta Organska Bašta

Heljda – Fagopyrum esculentum

Heljda, lat. Fagopyrum esculentum je jednogodišnja biljka koja pripada porodici Polygonaceae i potiče iz Azije. Najviše se uzgaja i koristi u Aziji i Rusiji, a tradicionalno se je uzgajala i u severnoj Hrvatskoj – Međimurju i Hrvatskom Zagorju. Još se naziva hajdina, hajda, ajda, eljda ili jelda. Iako se često naziva žitaricom to nije točno: žitarice su biljke iz obitelji trava čije zrnje (seme) koristimo za prehranu. Heljda kako je gore spomenuto spada u drugu obitelj – obitelj dvornika, a njezin plod je – oraščić. Oraščić je trokutasti i tvrdi i da bi dobili zrnje za prehranu – prvo ju treba oljuštiti. Možemo ju eventualno radi sastava i primene nazvati krušaricom. Može se uzgajati kao glavna kultura, ali radi kratke vegetacije uglavnom se je sejala kao postrna kultura, nakon žetve ječma početkom leta. Radi brze i guste vegetacije može se posejati i kao predkultura pa iskoristiti za zelenu gnojidbu. Niče jako brzo, već nakon 5 dana. Heljda je vrsta koja se lako uzgaja bez ikakvih herbicida i pesticida – ima veliku nadzemnu masu i brzo zaslanja tlo pa ako je dovoljno gusto posejana nema problema s korovima, a nema ozbiljnijih nametnika. Vole je jesti srne, pa računajte na gubitke ukoliko je sadite blizu šumaraka i puteva kojima se kreće divljač. Može narasti u visinu i do 1,5 metara – ali postoji više sorti od kojih su neke više a neke niže. Stabljika joj tokom rasta poprima crvenkastu boju, a listovi su joj srcoliki. Vrlo se uspešno i sama zasijava pa posvud niče ako ste je jednom uzgajali.

Dobra je i za pčelinju pašu – pčele vole njene cvetove, ali ih obilaze samo prepodne i različito posećuju razne vrste heljde. Med od heljde je izuzetno cenjen, a košnice kraj parcele s heljdom pomažu i kod boljeg uroda heljde. Osetljiva je na sušu i vrućine, a problem kod uzgoja predstavlja poleganje koje se može dogoditi radi previše dušika u tlu ili nakon letnih oluja – tad postoji mogućnost da korov ispod brzo naraste dok se heljda polegne.    Od setve do žetve obično treba 3 (ali i više) meseca. Heljda dozreva neujednačeno i dugo, stalno iznova stvara nove cvetove u grozdu. Žetva počinje kada je većina plodova zrela (preko 75%), a da se zrna me rasipaju. Žetva se obavlja kombajnima za žito, bitno je samo da imaju sito odgovarajuće za heljdu. Heljda je kultura koja nema jako velike prinose, pa je nažalost to bio jedan od razloga zašto su je druge kulture kroz nekoliko zadnjih desetleća istisnule s naših polja.

Nekad kao regija s tradicijom uzgoja heljde (Međimurje) imali smo kašaru u Čakovcu. Kako je tradicionalan uzgoj heljde kod nas zamro, nema više niti postrojenja u kojima bi mogli oljuštiti heljdu, pa mnogi naši proizvođači iz severa Hrvatske voze heljdu na ljuštenje u Sloveniju. U drugim krajevima RH poput Istre i Gorskog kotara navodno postoje pogoni za ljuštenje heljde. Za ljuštenje heljde koriste se posebne industrijske linije. Dakle, treba maknuti tvrdu vanjsku ovojnicu oraščića da bi dobili hranjivo zrno. Najčešći postupak je ljuštenje heljde termičkom obradom. Rezultat toga je parena heljda i to zrnje je tamnije boje. Drugi način ljuštenja je bez termičke obrade, a rezultat toga je sirova heljda svetlije, blago krem boje kakvu najčešće možete naći u trgovinama zdravom hranom. Postoji razlika u okusu parene i termički neobrađene heljde. Sirova je heljda prilikom kuhanja pomalo sluzava. Mnogi (kao i ja) biraju parenu heljdu kao boljeg ukusa, ali na kraju krajeva, o ukusima se ne raspravlja. Osim kao zrnje, na tržištu se može naći i brašno od heljde koje se dobiva mlevenjem na mlinu. Može se mleti i oljušteno mleveno zrnje, ali češće i neoljušteno (integralno brašno), te se obe vrste koriste u prehrambenoj industriji. Brašno je dostupno i u trgovinama kao i kod mnogih proizvođača (uzgajatelja). Ljuske heljde, kao sporedni proizvod, bez ili nakon sterilizacije, koristi se za proizvodnju jastuka. Izrada jastuka od heljde vrlo je stara tradicija i ti jastuci imaju brojne prednosti – anatomski su (prilagodljivi za razne položaje spavanja), termostabilni (ne pregrevaju se), fleksibilni i antibakterijski (zbog sastava ljuski).

U kulinarstvu se dodaje u supe, priprema kao hajdinska kaša – prilog jelima, ali se od nje može napraviti i popečki, namaz i razne slastice. Brašno se koristi za izradu raznih jela, između ostalih i palačinke koje su tradicionalne u nekim svetskim kuhinjama. Za razliku od pravih žitarica, ne sadrži gluten pa je mogu bez problema konzumirati oboleli od celijakije te sve veći broj ljudi alergičnih na gluten. Iako je dugo bila smatrana sirotinjskom hranom i neopravdano zaboravljena, heljda se sve više vraća na naše tanjire. Neki ju čak nazivaju i superhranom radi svog sastava: oljušteno zrno sadrži oko 80 % skroba, 10 – 15 % belančevina, 1 – 2 % sirovih vlakana, 2 – 3 % masti i 1 – 2% mineralnih tvari; gvožđe, fosfor i jod te povećan sadržaj B1, B2 i B6 vitamina. Bogata je i rutinom koji je važan za jačanja stjenki kapilara i jačanje vezivnog tkiva te je antibakterijskog delovanja. Heljda ima lužnatu reakciju i alkalizira organizam, te je dakle odlična namirnica za smanjenje kiselosti organizma. Lako je probavljiva, a opet dovoljno hranjiva da vas obrok od heljde može kvalitetno nahraniti. Poslije konzumacije heljde duže se osećate sitima. Heljda je i lekovita biljka, a u te svrhe koristi se lišće i cvetovi, a prvenstveno kao izvor rutina. Beru se dok su listovi i stabljika mladi te suše i spremaju na tamnom mestu. Koriste se kod problema s cirkulacijom, visokog tlaka, reumatizma, dijabetesa, raznih krvarenja.  Izvor: http://biovrt.com