Gorki lek – Kičica

Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Tradicionalna medicina je koristi i za snižavanje temperature i groznice, zbog čega se i zove grozničava trava, ali i u slučaju malokrvnosti, za bolji rad jetre, naročito „masne“, izlučivanje žuči.

Jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, kičica ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva.

Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava.

Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu.

Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus. Cvetovi se, inače, otvaraju samo kada je vreme lepo i sunčano. Najvažniji sastojci su gorki sekoiridoidni glikozidi centapikrin, genciopikrozid i sverciamarin. Najviše ih ima u cvetovima.

Sadrži i flavonoide, triterpene, sterole i fenilkarboksilne kiseline, kao i manje količine alkaloida piridinskog i aktinidinskog tipa. Kičica podstiče lučenje sokova za varenje i enzima. Upotrebljava se u slučaju slabog apetita i želudačnih problema, koji su posledica manjka želudačnog soka.

Delotvorna je i za bolesti metabolizma, kožnih osipa, opšte slabosti i iscrpljenosti.

Upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo kod poremećaja krvnog pritiska i problema sa nervima.

Nakon hemoterapije i radioterapije preporučuje se čaj od ove biljke. Za spoljnu upotrebu čajem se natapaju obloge i stavljaju na rane koje sporo zarastaju. Travari kičicu pripremaju kao čaj, tinkturu i vino, a za efikasnije lečenje tegoba je često kombinuju sa drugim biljkama.

Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu. Kada biljka počne da cveta odsecaju se vršni delovi stabljike, listovi i cvetovi, i brzo suše u hladu i na promaji da bi se sačuvala prirodna boja. Biljka ne sme da se čupa, jer se na taj način uništava na prirodnim staništima.

U narodnoj medicini kičica se koristi za čišćenje krvi, u slučaju velikog kašlja, gorušice i bolova u želucu, da pospeši lučenje stomačnih sokova, protiv proliva, glista, gihta, groznice, temperature i da smiri nervozu.

Čaj

Vrhom punu kašičicu kičice preliti sa 250 ml hladne vode. Ostaviti 6-10 sati, uz povremeno mešanje. Procediti i ugrejati samo toliko da može da se pije. Ne treba ga zaslađivati, a najbolje je da se pije pre jela.

Rakija

Flašu od 750 ml napuniti listovima i cvetovima kičice, zaliti do vrha jakom domaćom rakijom, ostaviti na suncu ili na toplom 6-8 nedelja, pa procediti i piti 2-3 puta dnevno po 20 kapi.

Vino

Oko 30 g kičice i limun (narezan zajedno sa korom) preliti litrom blagog belog vina. Mešavinu ostaviti 10 dana, procediti i presuti u flašu. Čaša ovog vina pije se pre glavnog jela, jača telo, pospešuje probavu, smiruje žuč i podstiče apetit.

Za bolje varenje

Pomešati 30 g hajdučke trave, po 20 g petrovca i lista žalfije, po 10 g očajnice i kantariona i po 5 g nane i kičice. Kašiku mešavine sipatu u jedan litar hladne vode, kuvati 3 minuta, ohladiti i piti 3 puta dnevno po jednu šoljicu pre jela.

Nadutost

Napraviti mešavinu od jednakih delova kičice, angelike i pelina. Kašiku mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti 10 minuta. Popiti pred spavanje.

Smiruje kašalj

Pomešati kašiku kičice i kašičicu pelina, preliti sa 2,5 dl vrele vode i kada se malo ohladi dodati kašičicu meda.

Napomena: Ovaj čaj deca bi trebalo da uzimaju po kašičicu svakog sata, a odrasli svakih pola sata.

Izvor: agrosmart.net