Naslovna » Zelena Planeta » Srbija i region » Eko selo – podizanje i upravljanje
Srbija i region Zelena Planeta

Eko selo – podizanje i upravljanje

Šta se podrazumeva pod konceptom EKO sela u svetu i Evropi ?

Za poštovanje su pokušaji pojedinaca i grupa koji promovišu principe „zdrave arhitekture, prirodnog građenja, svete geometrije, samoodrživog sela, vrednosti Vinčanske kulture“, i još svega pomalo…. Promovišu hrabrost odlaska u prirodu i gradnje zemljodomova, kuća od starih guma i slame, formiranje brigada za gradnju eko sela itd. Na stranu što su stare automobilske gume kancerogene i najskuplje za reciklažu pa se zato običnom narodu nude po belom svetu kao građevinski materijal. Kao hobi ili lični stav to je simpatičan pokušaj. Ali to nije dobra osnova za razvoj i promociju ideje eko sela u Srbiji. Takav pristup nije sistematizovan i usaglašen sa uslovima u Srbiji i može biti kontraproduktivan.

Eko selo u svetu i Evropi

Eko selo je naselje funkcionalno integrisano sa prirodnom okolinom sa namerom da obezbedi zdrav, dugoročan, harmoničan i održiv razvoj njegovih stanovnika (Roberta i Dianne Gilman, 1991).

EKO selo treba da se zasniva na četiri principa koji su u interakciji; ekološkom, ekonomskom, socijalnom i civilizacijsko-kulturnom

Za eko selo kao ljudsku zajednicu bitno je da svi zajedničkim snagama utiću na svoju budućnost kroz pozitivne promene. Dobre namere i kreativnost članova zajednice su jedan od najvažnijih resursa, koji se na žalost danas nedovoljno koriste. Četiri principa su zapravo osnov harmoničnog razvoja eko sela. Svaka od ove četiri dimenzije sadrže pet modula- dvadeset ukupno po predmetnim oblastima.

Treba znati i prihvatiti da su četiri principa konstante, ali da sadržaj pojedinačnih modula može evoluirati tokom vremena zavisno od specifičnih lokalnih potreba i okolnosti.

U tekstu koji sledi pokušao sam predstaviti principe eko sela koji su prihvaćeni u Evropi i svetu ) uvažavajući uslove u Srbiji.

Princip 1;

Promena vrednosnog sistema kao komponenta eko sela (Worldview)

Definitivno u civilizacijskom, kulturnom, ekonomskom i socijalnom pogledu svet se nalazi na velikoj prekretnici. Suverene države treba da samostalno odlučuju kako žele da žive jedni sa drugima i da prema svom prirodnom okruženju postupaju ekološki i ekonomski odgovorno kroz životne aspekte ljudskog postojanja prikazanih u sledećih pet modula:

– Holistički pogled na svet je u civilizacijskom kontekstu nov i podrazumeva povezivanje prirode sa naukom i duhovnošću.

– Ponovno povezivanje sa prirodom je mogućnost povezivanja ljudskih bića sa prirodnim okruženjem između ostalog i kao vid duhovne prakse.

– Transformacija Svesti treba da bude posledica posvećenosti ovom intelektualnom i duhovnom preobražaju.

– Briga o ličnom i Planetarnom zdravlju podseća na jedinstvo i blisku vezu između Planetarnog i ličnog zdravlja.

– Društveno angažovanje pozitvno utiće na duhovni život pojedinca pogotovo u ovim vremenima otuđenosti kada se zaboravlja na solidarnost i činjenicu da se dobro i loše bolje podnosi u zajednici.

Princip2;

Socijalna komponetna eko sela (Social)

Društvene vrednosti uključuju učešće svih članova eko sela. To učešće se manifestuje kroz pravo da stanovnici eko sela definišu kako žele da žive sa prirodom, i jedni sa drugima. Ali takođe treba da se znaju prava i obaveze svakog stanovnika u eko selu. Ova izuzetno značajna ali i osetljiva komponeta predstavljena je kroz sledeće module:

– Izgradnja zajednice kroz prihvatanje različitosti pretstavlja osnov izgradnje zajednice, i uči nas vrednostima i veštinama koje pomažu negovanje atmosfere poverenja.

– Veštine komunikacije i donošenje odluka treba da pomognu u odlučivanju i upravljanju svakodnevnim, ali i konfliktnim situacijama kako bi društvene grupe lakše opstajale.

– Rukovođenje i upravljanje eko selom zahteva određene liderske sposobnosti sa jasnim razlikovanjem „moći iznutra“ i „moći nad“. Razvijanje liderskih veština, predstavlja važan deo preuzimanja odgovornosti za ostvarenje zajedničkih ciljeva, a ne izvor ličnog bogačenja i sebične koristi.

– Negovanje i podsticanje umetnosti, tradicije i narodnih običaja su značajna komponeta društvene transformacije zajednice, a kod članova eko sela treba da probude kreativnost.

– Obrazovanje, povezivanje i umrežavanje znanja i iskustva, daje sasvim novu dimenziju poimanju znanja i svesti da ne postojimo od juče, tj da se razvija svest o vezi između bivših i budućih generacija, kao i veza sa drugim zajednicama.

Princip3;

Ekološke vrednosti kao komponeta eko sela (Ecological)

Podrazumevaju čistu zemlju, vazduh i vodu, dom i svežu domaću hranu, uvažavajući raznolikost ekosistema u datim uslovima okruženja u okviru dozvoljenog tzv „ekološkog otiska“. Uspostavljanje ekoloških vrednosti kao komponente eko sela ima za cilj harmonizaciju odnosa između dugoročno korisnih i trenutno profitabilnih ciljeva i mera u okvirima sledećih modula:

– Učenje o „zelenoj gradnji“ i kako da se grade zdraviji objekti, više ekološki i humaniji, i energetski efikasni, ali poštujući lokalne uslove i prisutne regionalne stilove.

– Korišćenje lokalne hrane zarad ličnog zdravlja i planetarnog blagostanja.

– Voda, energetika i infrastruktura (sa odgovarajućom tehnologijom) su veoma važni u podizanju eko sela i treba da se koriste na efikasan i racionalan način.

– Oporavak životnog okruženja koje je ljudskom nemarnošću devastirano (jalovišta, klizišta, otklanjanje posledica eolske erozije u poljoprivredi itd), primenom organske poljoprivrede i ekoloških agro metoda u skladu sa lokalnim uslovima.

– Jedinstven i celovit pristup u procesu kreiranja i obnove urbanih celina i to u ekonomskom, ekološkom i socijalno-kulturnom pogledu, predstavlja potrebu da prostor u kojem čovek živi treba biti u organskoj vezi sa prirodom, a ne da priroda služi samo kao izvor sirovina.

Princip4;

Ekonomske vrednosti kao komponeta eko sela (Economic)

Obuhvataju lokalne ekonomije pod upravom koja uvažava koncepciju da ekonomska opravdanost proizilazi iz ekološke održivosti a ne obratno. Savremeni čovek veoma često i pogrešno životnu okolinu doživljava kao neiscrpnu banku resursa u funkciji industrijskog razvoja. Zadatak je kako obrnuti ovaj proces da bi se ljudske aktivnosti stavile u funkciju prirodnog okruženja.

Postoji alternativa neoliberalnim globalističkim trendovima koji su stvorili neprirodan i neodrživ civilizacijski okvir. Alternativa je prikazana kroz sledeće module:

– Potrebne su strukturne promene na globalnom nivou. Postoji potreba za alternativnim lokalnim ekonomijama, i tu eko selo ima značajno mesto.

– Naše ponašanje treba da bude zasnovano na tri moguća pitanja: Koliko je dovoljno? Kakav je odnos između nivoa materijalne potrošnje i ljudskog blagostanja? Da li naše bogatstvo zavisi od siromaštva drugih? Vrednosti zasnovane na odgovoru na ova pitanja čine suštinu shvatanja da je ekonomski odgovorno = ekološki održivo.

– Lokalne ekonomije treba da se razvijaju kroz socijalno odgovorno lokalno preduzetništvo. Socijalna preduzeća i angažovanje oko zapošljavanja marginalizovanih socijalnih grupa, briga o deci, siromašnima i pogotovo starim ljudima je nužna potreba i može postati realnost.

– Finasijski sistem pogotovo banke kroz novi ekonomski koncept treba da kanališu finansijske tokove ne prema spekulativnim poslovima već prema razvoju i podršci lokalnim iniciijativama i lokalnom preduzetništvu.

– Zakonskom regulativom podržati razvoj sela kako bi se stvorila nova poslovna i opšte društvena klima na principima poštovanja raznovrsnosti, a ne monopola i korporacijskog pristupa kome je zarada i cilj osnovna svrha.

Šta je činiti nama?

Treba koristiti tuđa iskustva i znanja, ali ne slepo ih kopirajući zbog pomodarstva ili politikanstva.

Tradicionalno selo u Srbiji ima dosta elemenata onog što se danas naziva EKO selo. U prvom redu to je koncept zadrugarstva, koji se može razvijati u proizvodnom i socijalnom, ali i kao ekonomski model međusobnog povezivanja i samofinasiranja.

Pokušati povezati seljaka sa direktnim kupcem, sa što manjom ulogom posrednika. U svetu se razvijaju tzv grupe solidarne razmene. U našem okruženju postoje primeri dobre prakse u Hrvatskoj.

Veoma intenzivno se razvijaju u Francuskoj AMAP (Association pour le Maintien d’une Agriculture Paysanne). Postoje dobri pokušaji međunarodnog umrežavanja.

Koncept gde se uspostavlja direktna veza između proizvođača i potrošača na tržišnim osnovama gde grupe potrošača neposredno kupuju proizvode od seljaka na principu solidarnosti, tj indirektno finansirajući seljaku njegovu proizvodnju i učestvujući zajedno sa njim u proizvodnim rizicima (mogući umanjeni prinosi zbog suše, leda i slično) je poželjan i realan.

Za uzvrat po povoljnoj ceni korisnici dobijaju zdravu hranu od poznatog proizvođača, a ne preko posrednika, a još manje preko velikih trgovinskih lanaca u kojima ne znate šta kupujete, ali dobro znate koliko skupo platite!

Država zakonima i pametnim ekonomisanjem da podstiće proizvodnju, a ne da ide na ruku uvozničkim lobijima.

Velika je zabluda pojedinaca da se eko selo može i treba razvijati maltene na principima prvobitne zajednice. Zato tehnološka dostignuća primenjivati optimalno uz poštovanje prirodnog okruženja.

Treba dati mesta kreativnim ljudima, individulacima da primene svoje ideje, veštine i znanja, ali stanje na selu zahteva ozbiljan i disciplinovan pristup.

U Srbiji termin „eko selo“ uglavnom se koristi za promociju etno naselja ili pojedinačnih objekta čija je prvenstvena namena pružanje turističkih usluga i ta iskustva su dragocena. Međutim, eko selo ili naselje može biti i edukacioni centar mesto gde se dolazi do novih znanja i mesto gde se razmenjuju iskustva.

Moguće je da služi i kao specijalizovani centar za obuku u gradnji prirodnim materijalima, primeni novih tehnologija koje su ekološki prihvatljive, o primeni organske proizvodnje, po želji upoznavanje i sa metodama permakulture koja postaje ponovo „moderna“, iako je poznata više od pedest godina.

Kombinovanjem iskustava i znanja iz Evrope i sveta, i to ne samo u vezi eko sela, sa našim tradicionalnim znanjima moguće je unaprediti i očuvati sela u Srbiji.

Međutim ne selektivnim pristupom, prihvatanjem svega i svačega zdravo za gotovo i to samo zato što dolazi iz inostranstva, može biti samo gubljenje vremena i energije što je za nas izuzetno štetno, čak opasno u ovom trenutku našeg postojanja.

U ostalom ako pogledamo mapu na kojoj je prikazana mreža eko sela u Evropi, na toj mapi nema tačke u Srbiji, iako je potencijal srpskog sela u ekološkom pogledu izuzetno velik, ali je očigledno ljudski faktor zatajio. Da li je razlog nesloga, lutanja u traženju konačnog rešenja, izostanak timskog rada, nedovoljno anagažovanje struke, svaštarenje, zaista je teško reći. Bilo kako bilo ne postoji opravdanje. (Izvor: zdravasrbija.com)