Naslovna » Bio Bašta » Devet zlatnih pravila plodoreda u organskoj proizvodnji
Bio Bašta Organska Bašta

Devet zlatnih pravila plodoreda u organskoj proizvodnji

Devet zlatnih pravila plodoreda u organskoj proizvodnji
Plodored predstavlja smenu biljnih vrsta u prostoru i vremenu, odnosno organizovano smenjivanje useva na istoj parceli u toku određenog broja godina. Plodored je uz obradu zemljišta i đubrenje jedna od najvažnijih agrotehničkih mera. Osnov za izbor plodoreda su biološke specifičnosti biljaka kao i predusev.

Poštovanje plodoreda veoma je važno u svim oblastima poljoprivredne proizvodnje, međutim poseban značaj ima za organske proizvođače. Poštovanjem plodoreda povećava se prinos, kvalitet zemljišta a smanjuje upotreba pesticida.

Nekada se u praksi koristi gajenje nekoliko biljnih vrsta u zajednici što je karakteriticno za bio-baštu. Plodored u organskoj proizvodnji dobija posebnu ulogu, jer značajno smanjuje pojavu biljnih bolesti, štetočina i korova. Tu se uvodi čvrsti plodored sa značajnim udelom jednogodišnjih i višegodišnjih leguminoza koje obogaćuju zemljište azotom. Kada je u pitanju plodored, dr Nicolas Lampkin preporučio je „zlatna“ pravila kojih se pridržava veliki broj proizvođača organske hrane.

Zlatna pravila plodoreda

  • Biljne vrste sa dubokim korenovim sistemom treba uzgajati nakon onih sa plitkim, kako bi se održala dobra struktura, provetrenost i rastresitost zemljišta;
  • Smenjivati biljne vrste koje proizvode malu i veliku biomasu korena – one sa velikom biomasom obezbeđuju minerale organizma zemljišta (travno-detelinske smese);
  • Smenjivati biljne vrste koje fiksiraju azot iz atmosfere sa onima koje ga troše, ovim će se obezbediti veliki deo potreba u azotu;
  • Gde god i kad god je moguće, treba primenjivati predsetvu, podsetvu, naknadnu setvu, međusetvu i zelenišno đubrenje, kako bi zemljište bilo stalno pod zelenim pokrivačem (npr. setva repice posle žita). Ovim se sprečava zakorovljenost, stvaranje pokorice, sprečava ispiranje đubriva, poboljšava struktura zemljišta i sprečava njegova erozija;
  • Biljne vrste koje sporo niču i koje su osetljive na korove, treba uzgajati posle onih koje sprečavaju razvoj korova (npr. lucerka, travno-detelinske smese, biljne vrste za zelenišno đubrenje);
  • Smenjivati lisnate i korenaste biljne vrste sa žitima, kako bi se smanjila pojava korova;
  • Gde god postoji opasnost od zaraze određenim biljnim bolestima ili štetočinama, treba izbegavati setvu ili sadnju biljnih vrsta koje su na njih osetljive. Ovde treba poštovati pravila o minimalnom broju godina posle kojih neka biljna vrsta može ponovo doći na isto mesto;
  • Upotrebljavati različite sorte iste biljne vrste, kako bi se povećala genetička i ostala raznovrsnost;
  • Smenjivati jare i ozime biljne vrste, jer se time postiže bolja kontrola korova i raspored rada.

Izvor: agromedia.rs