Deset razloga zašto je organska proizvodnja bolje rešenje od klasične

O čemu je reč i koje su prednosti takvog načina proizvodnje hrane?

Naravno, mnogi ljudi zapitati će se koja je korist od organskog uzgoja, kada se ponekad čini kako samo trošite vreme i novac, bez ikakvih opipljivih rezultata. Pa, pogledajmo što bi mogli dobiti time što ćete prestati koristiti razne pesticide i veštačka đubriva i pokušati ostaviti koliko toliko čistu prirodu za generacije koje slede.

Organska ili ekološka poljoprivredna proizvodnja u načelu obuhvata sve sisteme održivog gospodarenja u poljoprivredi i šumarstvu, koji obuhvata uzgoj biljaka i životinja, pri kojem se koriste metode i sredstva koja u najmanjoj mogućoj meri  štete okolini. Ako govorimo o proizvodnji za vlastite potrebe, organska proizvodnja obuhvata razne metode i sredstva, poput organskog semenja, sakupljanja kišnice za potrebe zalivanja, korišćenja prirodnih sredstava za zaštitu bilja, pa do korišćenja prirodnih đubriva, vrhunskog prirodnog humusa proizvedenog pomoću kalifornijskih glista.

Sa sve većim brojem ljudi koji žive na zemlji, povećava se potreba za hranom, odnosno za površinama na kojima će se hrana uzgajati. Zbog toga se iskrčuju šume, koje su glavni izvor kiseonika. Jedno od mogućih rešenja ovog problema je uzgoj hrane u malim dvorištima, urbanim vrtovima, terasama i na krovovima, a organski uzgoj je u takvim slučajevima savršeno rešenje.

Možda ste se odlučili za organsku hranu, ali je kupujete u trgovinama ili na tržnici. Na žalost, taj način ne garantuje da ste doista dobili organski uzgojenu hranu. Iako doista ima proizvođača koji rade organski, često je jedino organsko na jabuci ili krastavcu koji ste kupili u supermarketu nalepnica koja to tvrdi. Ako sami uzgajate svoju hranu, sa sigurnošću ćete znati što jedete, a ako ste ikad napravili salatu od plodova koje ste ubrali pola sata pre konzumacije, znate koja je razlika od one čiji su sastojci kupljeni u trgovini, čak i ako su organski.

  1. Ugljični otisak je mera koja koja pokazuje ukupnu emisiju stakleničkih gasova koje izravno ili neizravno proizvodi neka osoba, firma, proizvod ili događaj. Dakle, ako svoje rajčice kupujete u trgovini, vrlo je verojatno da su putovale stotinama kilometara pre nego ih je netko složio na policu u vašem supermarketu. Isto tako, vaš put do trgovine i natrag također povećava emisiju stakleničkih gasova, odnosno ugljični otisak. S druge strane, organska poljoprivreda koja podrazumeva dosta ručnog rada, prirodno đubrivo i sredstva za zaštitu, te šetnja do vrta koji se u pravilu nalazi odmah do kuće ovaj otisak mogu čak i smanjiti.
  2. Čak i ako kupujete povrće koje nije pojedinačno zapakirano, i verujete kako na taj način razmišljate ekološki, stvari nisu toliko jednostavne. Naime, kao što smo već rekli, povrće u vašem supermarketu putovalo je stotine kilometara ne bi li stiglo do vašeg frižidera. Te stotine kilometara nije prošlo nabacano u neku hladnjaču. Ne bi li stiglo u dobrom stanju, mora se pakirati u kartonske ili kutije od stiropora, prekriti folijama ili najlonom i tako dalje. Ako uzgajate svoje povrće, direktno smanjujete količinu otpada koji polako, ali sigurno guši našu planetu.
  3. U današnje vrijeme, kada mnogi ljudi svu hranu pronalaze u trgovinama, nije ni čudo da deca misle kako rajčice rastu u frižideru, a mleko se proizvodi u tetrapaku. Zajednički rad u vrtu ima toliko prednosti da ih je teško nabrojati u jednom kratkom paragrafu. Osim očitih, poput uzgoja vlastite hrane i pomoći koju pritom dobijate, prednosti uključuju i zbližavanje članova porodice, kao i nadilaženje generacijskog jaza. Osim toga, deca će mnogo naučiti o prirodi, o tome odakle hrana zapravo dolazi. Naučiti će se strpljenju, jer će videti da je nemoguće danas posaditi semenku lubenice, a već sutra uživati u svežim plodovima. Naučiti će koliki je trud potrebno uložiti u uzgoj hrane i koliko ta hrana vredi.
  4. Kada svoju hranu jednostavno bacate u kolica sa polica u trgovini, teško je shvatiti njenu pravu vrednost. Doduše, poznata vam je njena vrednost koju plaćate na kasi, ali to je sve, i zato nimalo ne čudi što se u današnje vreme velike količine hrane bacaju. Tako se procenjuje kako se u Sjedinjenim Američkim Državama baci gotovo jednaka količina hrane kao što se pojede. U drugim razvijenim zemljama situacija je tek nešto bolja. Istovremeno, prema procenama Ujedinjenih naroda, skoro milijardu ljudi pati od posledica neuhranjenosti. S druge strane, dokazano je da kada sami uzgajate hranu i kada ste svesni koliko truda i vremena treba uložiti u to, da ćete se prema toj hrani odnositi s većim poštovanjem i manje ćete je bacati.
  5. Vrt koji se bazira na organskom uzgoju veliki je plus u održavanju ekosistema. Pogotovo će profitirati vaš mini ekosistem u koji će stići razne bube, leptiri, drugi kukci i ptice. Njihova je važnost iznimna, jer su korisni u oplođivanju i uništavanju štetočina. Biljke su korisne i u proizvodnji kiseonika i trošenju ugljen dioksida, što vaš vrt čini dobrim faktorom u ekosistemu.
  6. U večnom krugu života na zemlji, otpaci od hrane koju ste uzgojili u svom vrtu mogu i trebaju biti pretvoreni u kompost koji će se koristiti za prehranu novih biljaka. Proizvodnja komposta vrlo je jednostavna, a ako vam vlastita proizvodnja nije dovoljna, postoje mnoge kvalitetne ekološke opcije. Jedna od njih je ekološko đubrivo proizvedeno uz pomoć kalifornijskih glista.
  7. Ako još nikad niste vrtlarili, verojatno ćete morati potrošiti nešto novca na alat i druge potrepštine. Isto tako, svaki oblik poljoprivrede nosi sa sobom potencijalni rizik, jer ovisi o vremenskim prilikama i neprilikama. Ipak, kada se sve zbroji i oduzme, vaš će vam vrt, osim svih već navedenih prednosti, doneti još jednu, a to je finansijska. Osim svežeg voća i povrća, viškove možete iskoristiti za zimnicu, a možete ih i pokloniti prijateljima. Na kraju, kada sve zbrojite i oduzmete, nema sumnje kako ćete biti u plusu.
  8. I za kraj, organska poljoprivreda je dobra za vas, iz kojeg god ugla gledali. Ovaj način uzgoja iz vaše će prehrane u velikoj meri izbaciti razne pesticide, herbicide i druge tvari koje nisu ni malo dobre za vaš organizam. Tako ćete povećati šanse da sačuvate zdravlje. Osim toga, rad u vrtu telesna je aktivnost koja će vam također pomoći u tome. Znanstveno je dokazano kako je ovakav rad jedan od najvećih eliminatora stresa koje možete smisliti, a promatranje biljaka kako rastu stvara snažan osećaj povezanosti između vas i prirode, pa bez sumnje možemo reći kako je vrtlarenje jedna od najboljih aktivnosti za vaše telo, um i dušu.

Eto, u ovom članku naveli smo vam neke od najbitnijih razloga zašto bi se trebali početi baviti organskim uzgojem hrane. Sa koje god strane pogledali, ta je aktivnost dobra za vas, vašu porodicu, vaš novčanik, planet na kojem živimo i čovečanstvo uopšte. Ako se već bavite ovakvim vidom uzgoja hrane, javite nam svoja iskustva. Izvor: http://www.mojvrt.eu/