Naslovna » Unapređenje Zdravlja » Dijete i višak kilograma » Da li je post zdrav ili štetan?
Dijete i višak kilograma Prirodni Lekar Unapređenje Zdravlja

Da li je post zdrav ili štetan?

Post prečišćava organizam kad ga nadgleda stručno lice. Ali, šta se još događa u telu za vreme šestonedeljnog uzdržavanja, a šta tokom jednodnevnog života na vodi? Mnogo je nedoumica na ovu temu, pa verujemo da vas zanimaju dosadašnja saznanja.

Prestajete da jedete na određeno vreme iz duhovnih razloga, ali i da telu pružite priliku da se regeneriše. I ovako može da se tumači svesno gladovanje, postupak koji ne bi trebalo izvoditi na svoju ruku i bez saveta stručnjaka. Jer, odricanje od nekih jela jeste način da se izbace toksini ali, kad ostane usamljena, ova alternativna kura više nije tako efikasna. Da bi istinski „delovala“, treba je udenuti u promenjeni, zdraviji i prirodniji način života.

Hronična intoksikacija organizma

Cilj prirodne higijene je stvaranje uslova za zdravstveni oporavak ili obnavljanje kondicije kad je izgubimo. Njene udarne tačke su uravnotežena ishrana, izbacivanje toksina i – post.

Za zagovornike prirodne higijene sve bolesti imaju isti uzrok: trovanje organizma, poznato kao toksemija. Kad njega ne bi bilo, nestale bi i sve druge tegobe. Kad toksemija uzme maha, telo gubi sposobnost samoozdravljenja i tek mu uspostavljanje prirodne ravnoteže vraća šansu za oporavak.

Uloga apstinencije

Životinje instinktivno znaju kad je vreme da se uzdrže od hrane i odmore organizam. I među ljudima je post prisutan od davnina: u religijama, ritualima čišćenja i medicinskoj praksi. Tek je s potrošačkim bumom u jednom delu sveta većina tih običaja pala u zaborav. Zapad ne prestaje da se čudi tridesetodnevnom Ramazanskom postu kao da zaboravlja najduži Časni, Veliki ili Vaskrsni post, duhovnu pripremu pravoslavnih vernika za praznik Vaskrsenja Gospodnjeg. Post je počeo u Čisti ponedeljak 7. marta, a završava se u Lazarevu subotu 16. aprila. Svi hrišćani ove godine Uskrs slave 24. aprila.

Prema nekim teorijama, uzdržavanjem od jela telo se oslobađa bolesnih tkiva, posledice neumerene ishrane i nagomilanih štetnih materija. Budući da se hranimo neprekidno i loše, organizam najveći deo energije troši na varenje i ne ostaje mu dovoljno za eliminaciju toksina. Kad varenja nema, sve raspoložive snage koncentrišu se na – otrove.

Šta se događa u telu?

Kad prestane da prima hranu, organizam je primoran da se snabdeva iz rezervi koje je blagovremeno pripremio. U tom prirodnom procesu, zvanom autoliza (samoprobava), najpre će posegnuti za glikogenom, derivatom glukoze, koji se skladišti u jetri. Čim potroši prvu zalihu, napada najpre masne naslage, a zatim i nenormalna tkiva (ciste, tumore i apcese).

Kad apstinencija dostigne kritičnu tačku, na redu su poslednje rezerve: nervni centri i vitalni organi. Istini za volju, ono što telo koristi da bi podmirilo manjak hrane oduvek je bilo neka vrsta misterije kako za tradicionalnu medicinu tako i za pristalice prirodne higijene.

„Zvaničnici“ protiv „higijeničara“

Prema nalazima zvanične medicine, čim potroši rezerve glukoze organizam „kreće“ na mršavu telesnu masu, to jest mišiće, jer tako najlakše dolazi do proteina koje može da pretvori u šećer. Oni drugi se ne slažu i na kritike odgovaraju tvrdnjom da konvencionalna medicina, koja je protiv posta, nikad nije posmatrala i proučavala neku osobu za vreme apstinencije. Da je to učinila, kažu, shvatila bi da su na meti masne naslage, a ne mišići.

Samo pod stručnom kontrolom

Malo je onih kojima nije dozvoljena terapija gladovanjem, ali samo pod uslovom da je ne sprovode sami već uvek pod budnim okom stručnjaka. Izgladnjivanje bez pravila i kontrole za organizam može da bude ne samo štetno već i opasno. Ko želi da proba, mora da se posavetuje s lekarom, s tim što se izrazito neuhranjenim i drastično mršavim osobama preporučuje da odmah odustanu. Isto važi i za one koji piju mnogo lekova, imaju presađene organe ili teške bolesti srca, jetre ili bubrega. Podrazumeva se da o apstinenciji neće razmišljati ni trudnice i dojilje.

Jedan dan bez hrane

Ima lekara koji smatraju da je uzdržavanje od hrane jednom nedeljno, najčešće sredom ili petkom, korisno ako je osoba dobrog zdravstvenog stanja. Jednodnevni post prija, posebno kad se poštuju osnovna pravila. Važno je znati šta je cilj: baš pravi post ili dan za detoksikaciju. Ako je pravi post, pije se samo čista voda; ako je dan za detoksikaciju ceđeni sokovi od povrća i voća. Veče ranije treba jesti samo sirovo povrće i voće da bi se creva pripremila.

Kad se posti samo jedan dan, sve tegobe vezane za prazan stomak grupisane su u tih nekoliko sati: slabost, nervoza, nedostatak koncentracije. Najbolje je odabrati dan neopterećen poslom i obavezama. Povratak iz tako kratke apstinencije nije težak: sutradan se jede normalno, ali bez preterivanja. Poželjna je i jednodnevna vegetarijanska dijeta, po mogućnosti sa sirovim namirnicama.

Prednosti

Kad se pravilno uklopi u higijenu ishrane, post telu donosi značajne prednosti, a najvažnija je pražnjenje i detoksikacija crevnog kanala. Organi dobijaju zasluženi odmor. Ubrzava se topljenje masnih naslaga. Podmlađuju se ćelije i tkiva. Post pozitivno deluje i na um: jača ga i izoštrava. Malo li je?

Post kao terapija

Postiti tri dana mesečno i sedam dana uzastopno dva puta godišnje: to bi bili prvi koraci terapeutskog „gladovanja“ koje ne leči od bolesti već je samo instrument koji telu pomaže u oslobađanju od otrova i samoizlečenju. Važno upozorenje: ne postite na svoju ruku duže od jednog dana. Rizik je visok, a posledice mogu biti fatalne.

Kao sve drugo, i post mora da se „nauči“. Prva tri dana unosi se samo tečnost: voda, sok od grejpfruta, sokovi od limuna i ceđeni od mešanog povrća. Za osmodnevni terapeutski post važe sledeća pravila:

  • Odaberite mirnih osam dana kad nema mnogo posla (pod uslovom da posao nije izvor stresa i briga).
  • Obavite psihološku pripremu i počnite tek kad osetite da ste jaki i spremni. Prekid posta teško pada, pa sebi često zamerimo što smo „slab karakter“. Za razliku od, recimo, dijete čiji je cilj unapređenje telesnog zdravlja, crkveni post je način čovekovog odnosa prema Bogu i prirodi.
  • U prva tri dana posta, količinu hrane smanjujte postepeno. Sa čvrste pređite na tečnu (sokovi i ceđeni sokovi, potaži od povrća), sve do „tanke“ supice od povrća u poslednjim satima.
  • Na redu su dva dana potpunog uzdržavanja kad se pije samo voda.
  • U poslednja tri dana vraćate se sa tečne na čvrstu hranu.
  • Kad se post završi, dva dana jedite samo sirove namirnice (sezonsko voće i povrće). Ako je glad neizdrživa, uzmite jednu ili dve jabuke (s ljuskom) ili 5 kapsula spiruline (plava mikroalga bogata oligoelementima). Spirulinu možete koristiti u svim danima posta. Ponovo naglašavamo da su ovo samo osnovna uputstva i da vam je za svaku „posnu“ terapiju neophodan savet lekara ili stručnjaka za ishranu.( VIVA)