Naslovna » Unapređenje Zdravlja » Prirodni Lekar » A čemu služe limunova trava, zelena špargla i pitaja
Prirodni Lekar Unapređenje Zdravlja

A čemu služe limunova trava, zelena špargla i pitaja

Zelene i bele špargle, limunova trava, valerijana, crveni bosiljak, jestivo cveće, žuti mango, crni avokado. Ovo su egzotične vrste voća i povrća koje možete naću na domaćem tržištu, a mi vam otkrivamo kako možete da ga koristite.

LIMUNOVA TRAVA

Limunova trava ili matičnjak ima opuštajuće i smirujuće dejstvo. Tako na primer šolja čaja od matičnjaka donosi smirenje, a ponekad i blago euforično raspoloženje. List matičnjaka koristi se kao dodatak kupkama protiv neuralgije i reumatizma, a pomešan s gorkim travama (kičicom, lincurom, gorkom detelinom, hajdučicom) kao sredstvo za jačanje apetit. Etarsko ulje od matičnjaka (dobija se destilacijom s vodenom parom matičnjaka pokošenog u fazi cvetanja), je izvanredno prijatnog mirisa, koristi se ne samo u farmaciji već, još više, i u industriji parfema, i kozmetike. Posebno se preporučuje trudnim ženama koje pate od mučnine. Čaj od matičnjaka zaslađen medom idealan je lek protiv nesanice, izazvane fizičkom ili psihičkom iscrpljenošću. Matičnjak se upotrebljava kao začin u salatama i čorbama, ili dodatak marinadama za ribu i divljač. Bogat je vitaminom C. Listove matičnjaka možete da iskoristite kao oblogu za meso i ribe kako biste ih tako zaštitili od muva.

ZELENE I BELE ŠPARGLE

Bele i zelene špargle imaju skoro iste sastojke s tim što zelena sadrži više hlorofila, pa utiče na bolje pamćenje i pozitivno deluje protiv stresa. Bela ima više asparagina i daje više snage.

Sadrži dijetetska vlakana koja pomažu kod problema sa opstipacijom, smanjuju nivo lošeg ili LDL holesterola i regulišu nivo šećera u krvi. Pored toga, velike količine dijetetskih vlakana pomažu u smanjenju rizika od pojave raka creva, tako što sprečavaju apsorpciju toksičnih jedinjenjenja iz hrane. Dobar je izvor antioksidanata (lutein, zeoksantin, karoten). Zajedno ova flavonoidna jedinjenja pomažu uklanjanje štetnih slobodnih radikala iz organizma, štiteći ga tako od mogućih kancera, neurodegenerativnih bolesti i virusnih infekcija. Bogata je folatima, vitaminima B grupe, kao što su tiamin, riboflavin, niacin, vitamina B6 (piridoksin) i pantotenska kiselina. Izdanci špargle su takođe dobar izvor vitamina K. A od minerala naročito je bogata bakrom i gvožđem. Pored toga, ima i male količine nekih drugih esencijalnih minerala i elektrolita kao što su kalcijum, kalijum, mangan i fosfor. Kalijum je važna komponenta ćelija i telesnih tečnosti.

VALERIJANA

Ova lekovita biljka se koristi za lečenje mnogih bolesti i ublažavanje tegoba već više hiljada godina. Biljka se zbog svog lekovitog svojstva i primene koristila u Starom Rimu (Dioskurides) i Staroj Grčkoj (Galen), a u 18. i 19. veku je bila jedan od najupotrebljavanijih lekova.

U našim krajevima valerijana je poznata pod više naziva: macina trava, odoljen, odolen, baldrijan, majčina trava, majca trava, kozlić…  Pored toga što valerijanu ljudi koriste kao lek, poznato je da je mačke koriste (pasu travu ili koren) kada imaju neke „zdravstvene probleme“, pa se zato za valerijanu koristi i naziv macina trava. Za lečenje se koristi koren od koga se spravljaju: čaj, kapi, razne tinkture i ulja. Obično se koriste čajevi ili tinkture mešavine valerijane i drugih lekovitih biljaka. Čaj od ove biljke deluje kao sedativ, ali ima i detoksikaciono dejstvo. Povoljno je što valerijana, za razliku od ostalih sedativa, ne izaziva zavisnost. Pošto deluje kao sedativ, treba voditi računa prilikom samoinicijativne upotrebe, naročito kod dece i trudnica.

PAPAJA

Poreklom je iz tropskih krajeva Amerike. Prvi put je kultivisana u Meksiku, a trenutno se uzgaja u većini tropskih zemalja, i u Sjedinjenim Američkim Državama. Raste kao drvo, sa stablom visine 5–10 m. Listovi rastu na gornjim delovima grana, dužina liske je 50–70 santimetra. Plod je jestiv, ima glatku koru žute ili zelenkaste boje, ovalnog je oblika. Mesnati dio ploda je jarko narandžast, mekan i sladak. Unutar mesnatog dela ploda nalazi se veliki broj crnog, naboranog semenja. Papaja se koristi za pripremu voćnih salata i sokova. Kora se mora ukloniti, jer sadrži štetne materije. Papaja sadrži proteolitički enzim papain, koji se koristi za proizvodnju lekova za lečenje gastrointestinalnih poremećaja i resorpciju hematoma. Nutricionisti preporučuju papaju za ishranu, jer je bogata likopenom (u proseku 3,39 mg na 100 g), vitaminom C, kao i mineralima važnim za ljudsko telo. Što je zrelija, to je veća koncentracija hranjivih materija. Papaja je prvo voće, čiji je genom bio sekvenciran.

PITAJA

Zovu je i zmajevo voće. Zbog ružičastih izraslina često se koristi kao ukras. Voćnim salatama daje blago kiselkast ukus. Pitaju ili pitahaju ohladite, prepolovite i izdubite kašikom. U većim količinama ima dejstvo laksativa. (Izvor: blic.rs)