Naslovna » Unapređenje Zdravlja » Rad na sebi » Capoeira – spoj veštine, ljubavi i volje
Blogovi Rad na sebi Sport i rekreacija Sportska strana priče Unapređenje Zdravlja

Capoeira – spoj veštine, ljubavi i volje

„Capoeira je za muškarce, decu i žene. Jedini koji je ne nauče su oni koji to ni ne žele.“ – Mestre Pastinha (1889-1981) Capoeira. Teško je preneti osećanje koje već i sam naziv izaziva među poznavaocima i poštovaocima ove igre, a kojih je svakim danom sve više. A „igra“ je termin koja savršeno pristaje capoeiri – ništa bolje ne može da opiše ovu veštinu, koja je u isto vreme sport, ples, borilačka veština i igranje, moglo bi se reći i poigravanje dvaju učesnika.

Capoeira je nastala u kolonijalnom Brazilu, među robovima dovedenim iz Afrike, da bi se razvijala kao ritual, oblik borbe za slobodu, zabranjena ulična veština i konačno, priznato kulturno-istorijsko nasleđe Brazila. Prvu zvaničnu capoeira akademiju osnovao je legendarni capoeirista Manoel dos Reis Machado – Mestre Bimba (1900-1974) 1937. godine u Salvadoru, zajedno sa prvim sistematskim metodom podučavanja capoeire. Za poslednjih pedesetak godina, capoeira je prešla put od van Brazila nepoznate veštine do planetarnog fenomena – inspiracije za muzičke spotove i kompjuterske igre. U njenom razvoju se mogu primetiti karakteristike i pojave uobičajene za tradicionalne borilačke veštine koje su se razvijale i definisale vekovima, ali i fenomeni tipični za savremene sportske discipline i načine vežbanja koji svakog dana niču i šire se brzinom plamena. Zbog toga je capoeira i drevna i moderna. Ona se uči, trenira, pokazuje, eksploatiše – poprimajući osobine pojedinaca i grupa koje je treniraju, na taj način prestajući da bude samo brazilska disciplina.

Kao borilačka veština, usredsređena je na borbu protiv nadmoćnijeg ili brojnijeg protivnika, i kao takva ne potencira snagu, već brzinu reakcije i adaptacije. Udarci protivnika se po pravilu ne blokiraju, već se izbegavaju kad god za to postoji mogućnost, a cilj je da se protivnik zavara, zbuni i nadigra, a ne da se porazi sirovom silom. Metod učenja capoeire podrazumeva učenja osnovnog koraka u capoeiri, žinge (ginga), iz koje zatim proizilaze tehnike izbegavanja (esquivas), udarci, kretnje i akrobacije (floreios), kao i sekvenci u koje se svi ovi pokreti povezuju. Učenje je praćeno brojnim vežbama razgibavanja, kondicije i snage, kako bi se telo osposobilo za napore koje capoeira od vas zahteva. Iako su tehnike manje-više jasno utvrđene, sekvenci može biti bezbroj, a svaka škola i svaki capoeirista daje svoj sopstveni pečat igri i formira sopstveni stil. Na kraju krajeva, igra će uvek zavisiti i razvijati se u skladu sa igrom vaših protivnika.

Capoeira se igra u krugu, tj. hodi (roda) uz muziku koju stvara „orkestar“ (bateria) koji je sastavni deo hode. Bateriju predvodi berimbau, žičani instrument koji svojim ritmom određuje dinamiku igre u hodi, ali i sam reaguje na promene u njoj. Pored berimbaua, u bateriji su i udaraljke – pandeiro, atabaque i agogo. Ovladavanje ovim instrumentima i učenje tradicionalnih capoeira pesama i njihovog značenja takođe predstavlja sastavni deo upoznavanja ove veštine. Sama igra između capoeirista može biti lepršava i atraktivna, lagana, oprezna i puna trikova, ali i brza i agresivna, tako da puki centimetri mogu da znače razliku između predivno izvedenog poteza i ozbiljne povrede – sve zavisi od znanja i iskustva capoeirista i komunikacije koju će uspostaviti u hodi.

Međutim, koliko god ona delovala ekstravagantno, naporno, a ponekad i opasno, istina je da capoeira stvarno jeste za svakoga. Svako od nas, bez obzira na godine i fizičku spremnost može da se oproba u cepoeiri. Zaljubljenicima u ples može delovati suviše agresivno, a poznavaocima borilačkih veština nedovoljno definisano i disciplinovano – bez jasne strukture koju nude druge borilačke tehnike – ali to je upravo ono što capoeiru najviše približava pravom životu. Pravila služe samo da vas usmere na pravi put, sve ostalo zavisi od vas, drugog capoeiriste sa kojim igrate i energije koju stvaraju ljudi u hodi. Osim što širi vidike, capoeira je odlična po zdravlje – iako su za savladavanje nekih fizičkih i duhovnih aspekata capoeire potrebne godine, prednosti capoeire po vašu fizičku spremnost su brzo i lako uočljive. Uz malo entuzijazma i truda, ova veština će učiniti čuda za vašu ravnotežu, snagu, izdržljivost i reflekse.

Prva capoeira škola osnovana je u Srbiji 2001. godine, da bi se do danas capoeira grupe širile nezaustavljivom brzinom. Trenutno postoje capoeira grupe u Novom Sadu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Novoj Pazovi, Šapcu, kao i velik broj grupa u Beogradu.