Naslovna » Abeceda Ishrane » Veganska Ishrana » Biti vegan
Abeceda Ishrane Veganska Ishrana

Biti vegan

 ISTORIJSKI OSVRT – Da bi se u potpunosti razumelo što znači biti vegan, nužno je osvrnuti se na istirijski koren i poreklo te reči. smatraju taj termin, i s njime povezan stil života, kao nešto novo i buntovno. U mnogim aspektima upravo je suprotno istina. Reč vegan formirao je Donald Watson 1944. godine u Leichesteru, u Engleskoj koji je s još nekoliko članova Vegetarijanskog društva (Vegetarian Society), a unutar njega, želio osnovati službenu podskupinu vegetarijanaca koji ne konzumiraju ni mleko ni mlečne proizvode. Kad je taj prijedlog bio odbijen, Watson i istomišljenici počinju osnivati vlastitu organizaciju. Nakon razmatranja raznih mogućnosti, odlučuju se nazvati rečju VEGAN koju izvode iz engleske reči vegetarian, uzimajući prva tri i poslednja dva slova što je Watson argumentirao izjavom da ‘veganstvo započinje vegetarijanstvom, ali nastavlja dalje prema njegovom logičnom zaključku’.

1944. godine osnovano je udruženje The Vegan Society koje zagovara potpunu biljnu ishranu, isključujući meso, ribu, jaja, mleko i mlečne proizvode (sir, maslac) i med te potiče i ohrabruje proizvođače hrane, odeće i obuće da koriste alternative životinjskim proizvodima. Novoosnovana skupina složila se da je prestanak bilo kojeg oblika iskorištavanja nužan za stvaranje mnogo razumnijeg i humanijeg društva. Od samog početka, veganstvo je definirano kao filozofija i način života i nikad se nije odnosilo jedino na prehranu; ono se i danas određuje kao način življenja i sustav uverenja koji opisuje samo poštivanje života.

1960. godine Jay Dinshah osniva American Vegan Society koje prihvata principe britanskih prethodnika, zagovarajući isključivo biljnu prehranu i potpuno odbacivanje životinjskih proizvoda. Pored toga, American Vegan Society prihvata filozofiju ahimse (reč sa sanskrta koja se prevodi kao ‘dinamična bezazlenost’, tj. ‘dinamična neškodljivost’) te potiče na služenje čovečanstvu, prirodi i ‘stvaranju’ (stvoritelj). Drugim rečima, da bi se prakticiralo veganstvo nije dovoljno samo izbegavati određenu hranu i određene proizvode – nužno je također aktivno sudelovati u korisnim i nesebičnim akcijama te postupcima. Izostavljanje životinjskih proizvoda iz života je pasivni postupak koji ne zahteva afirmaciju. On jedino uključuje izbegavanje nečega. Da bismo provodili ahimsu, moramo se uključiti u aktivni, pokretački deo ‘dinamične bezazlenosti’ – da bismo u potpunosti primenjivali vegansku etiku, nije samo potrebno činiti što manje lošega, nego smo obvezni činiti i što više dobra.

VEGANSTVO KAO PUT RAZVOJA

Biti vegan je ujedno i složeno, i izazovno i nagrađujuće jer je svaki element života jednog vegana izabran kroz svest i svesnost. Kad osoba odluči biti vegan, ona ima etičku obvezu poboljšavati sebe i svet oko sebe, na što nije jednostavno delovati. Ta odluka zahteva ozbiljno preispitivanje svih aspekata našeg života. Kad uđemo potpunije u bit veganstva, uočavamo da ono doseže puno dublje od materijalnog i opipljivog. Veganske perspektive prožimaju naše odnose s drugim ljudima, duhovna uverenja, zanimanja koja obavljamo i načine kako se zabavljamo. Zapravo, vrlo je malo područja naših života koja veganska etika ne dodiruje i na koja ne utiče u različitim stepenima. Postati vegan je proces; vrlo retko se preko noći prelazi u potpuno veganstvo i najčešći način je menjanje prehrane, u početku, a potom postupno menjanje odeće, kozmetike i neprimjerenih navika mnogo saosećajnijim opcijama.

U stvari, ne postoji kraj u ‘veganskom putovanju’; mi smo neprestano izazvani učiniti više od toga, stremiti višem cilju, više voleti i biti skromniji.

To je dar veganstva.

To je vodič za saosjećajno življenje.

To je put poštovanja naših korena, naše planete, svakog života i samih sebe.

ŠEST ‘STUBOVA NOSAČA’ PUTA SAOSEĆANJA

Da bismo u potpunosti primenjivali načela koja oblikuju vegansku praksu, nužno je razumeti ih u celosti. Vegan Socitey u Engleskoj definisalo je, u svom statutu, veganstvo na sledeći način:

Veganstvo označava filozofiju i način života koji teži isključiti – koliko god je to moguće i praktično – sve oblike okrutnosti i iskorištavanja životinja za hranu, odeću i bilo koju drugu svrhu te koji promoviše razvoj i korištenje neživotinjskih alternativa za dobro čoveka, životinja i okoliša.

Kao vodič za veganski način života, American Vegan Society skicira šest ‘stubova nosača’ puta saosećanja:

1) Suzdržavanje od životinjskih proizvoda

2) Neškodljivost i poštovanje života

3) Potpunost misli, reči i dela

4) Vladanje i upravljanje samima sobom

5) Služenje čovečanstvu, prirodi i ‘stvaranju’ (stvoritelj)

6) Unapređenje razumevanja i istine

Veganstvo nije samo pasivni otpor. Ono zahteva odabiranje promišljenih izbora u svakodnevnim aktivnostima u životu, kao i razmatranje uticaja i dobrobiti koje proizlaze iz tih postupaka.

ODNOS PREMA ‘BRATU ČOVEKU’ – PUT OSOBNOG RASTA

Budući da veganska načela poštuju sva živa bića, naša ljudska braća trebaju biti jednako poštovana i prihvaćena, premda ponekad to može biti jedan od najtežih aspekata veganske prakse.

Umesto da pokušamo promeniti ljude koji nam se ne sviđaju ili s kojima se ne slažemo, često je nužno raditi na vlastitim spornim pitanjima. Kako se ponašamo u konfliktnim situacijama ili kad smo izloženi kritici? Kako izlazimo na kraj s vlastitim osećajima besa? U svakoj izazovnoj ljudskoj interakciji moramo se zapitati: kako mogu izbeći činjenje štete sebi i drugima? Kako mogu pomoći da se situacija popravi?

Veganstvo, u svojoj jednostavnosti, omogućava vrlo profinjen put osobnog razvoja i unutarnjeg rasta. Veganstvo nas poziva da istražimo naše najdublje temelje i potencijale te priznamo našu snagu i našu slabost. Veganski život nije za klonulo srce i slomljeni duh. On zahteva hrabrost, posvećenost i spremnost da istražujemo duboko u sebi, ne bi li otkrili našu najveću nadu. To je stil života koji nam omogućava da utičemo na pozitivne promene za kojima žudimo, tako da ih sami primenjujemo i budemo trajni primer miroljubivog sveta koji nosimo u viziji.

VEGANSTVO

Veganstvo ne povlači za sobom samo što osoba jede ili ne jede – ono obuhvaća što osoba jeste. Osoba koja je vegan nastoji prožeti svaki aspekt svog života etikom saosećanja. To utiče na njezine svakodnevne izbore, političke poglede, društvene stavove i osobne odnose. Navedeno ne znači da su svi vegani jednaki, da se ponašaju jednako ili da gledaju na svet i svoje mesto u njemu na jednak način. No unatoč svim mogućim razlikama među njima, jedno je zajedničko – a to je zajedničko načelo koje provode i koje izgrađuje kolektivnu svest. Vegan nije čin niti amblem odličnosti. To je samo reč koja opisuje osobu. Osobu koja provodi duboko poštovanje prema svakom životu i koja je posvećena tom načelu.

VEGANSTVO KAO ŽIVOT SVAKODNEVNOG IZBORA

Osobe koje su dovoljno zrele da odlučuju o svom životu i njegovim detaljima – npr. što će jesti, što će nositi, što će govoriti, koga će birati za prijatelje – mogu se ponašati na veganski način. Ovisno o našem uzrastu, mi svi činimo svakodnevne izbore koji pozitivno ili negativno utiču na druge. Veganstvo vodi osobu, koja ga praktikujea, da odlučuje i odabire alternative koje donose mir, utehu, radost i sklad kad god je to moguće. Ono obuhvaća široku lepezu osećaja i postupaka; od ‘malih’ obzirnih postupaka, darežljivosti, poštovanja i sl., do osećaja koji uključuju opraštanje, nesebičnost i empatiju te koji vode do ‘velikih’ saosećajnih postupaka. Veganstvo ne zahteva činjenje herojskih dela.

Nema razloga ni smisla u zbrajanju ili merenju ‘dobrih djela’, ne bi li ih usporedili s nekim proizvoljnim brojem koji bi odredio bilo čiji veganski status. Takav broj niti takav status ne postoji. Mnogi ljudi osećaju u svom srcu što je ispravno i znaju kako bi trebali postupiti. No, mi često biramo drugi put samo zato jer su drugi izbori lakši, poznati ili ugodniji. U svakom trenutku našeg života, mi imamo mogućnost učiniti ispravno, učiniti pogrešno ili ne učiniti ništa. Pokušaj da činimo ispravno kad god to možemo jeste sve što ‘biti vegan’ zahteva.