Naslovna » Bio Bašta » Biodinamička Bašta » Biodinamička proizvodnja zaštita
Bio Bašta Biodinamička Bašta

Biodinamička proizvodnja zaštita

Biodinamička poljoprivreda je dala dobro poznatu formulu da osnov ekološke zaštite ne leži u upotrebi hemijskih otrova već u stvaranju i pospešivanju otpornosti biljaka i životinja, a to se može postići samo kompletnim poštovanjem bioloških zakona i razumnim mešanjem u prirodne lance ishrane.

U svetu se danas sve više izučavaju uzajamni odnosi živih sistema u poljoprivrednoj proizvodnji. Dosta daleko se otišlo u izučavanju i primeni  saznanja o tome kako same biljke međusobno deluju jedna na drugu.

Primećeno je da krompir zasađenu u blizini voća, naručito jabuka, dosta podbacuje u rodu. Istovremeno se menja i kvalitet voća i to na gore. Ustanovljeno je da samo jedna biljka kamilice štiti površinu od jednog kvadratnog metra od pojave belog crva. Sa ovakvim svojstvima kamilicu treba sejati gde god je to moguće jer ona pozitivno utiče na sve biljke. Za suzbijanje belog crva koristi se i neven, čija isparenja iz korena ova štetočina izbegava. Neven se posebno dobro pokazao u „simbiozi“ sa šargarepom čije krtole, u koliko su rasle u blizini nevena ostaju pošteđene mnogih napasnika. Kadifica se isto može koristiti protiv belog crva. Široko je primenljiva i može se saditi pored svih kulturnih vrsta.

Posebnu pažnju zaslužuje biljka koja se kao ukrasno cveće ponegde sreće u velikom broju – dragoljub (Tropaelum majus). To je jednogodišnja puzeća biljka duga do 3 metra. Cvetovi su žute ili u raznim nijansama do crvene. Spada u cenjene dekorativne biljke, a prirodno je rasprostranjena u Južnoj Americi, od Peru-a do Nove Granade. Seme se može naći u našim semenarama. Dragoljub je biljka koja ima izuzetno velik procenat prirodnih antibiotika i kao takva korisna je u ljudskoj i stočnoj ishrani. Može se jesti presna u obliku salate. Pored voćaka je korisno zasaditi 1-2 semenke dragoljuba i njegovo stablo omotati oko voćke jer se pokazalo da će na taj način biti uveliko smanjen rizik od napada biljnih vaši.  Biljke napadnute biljnim vašima je dobro prskati retkom kašom od od zgnječenih listova dragoljuba. Mnoge biljke izlučuju isparljiva jedinjenja koja se jednim imenom nazivaju fitoncidi. Ta jedinjenja su smrtonosna za mnoge mikroorganizme čak i u najmanjim koncentracijama.

  • Beli luk je poznat kao bogat ozvor fitoncida. Njegovo prisustvo pomaže proterivanju belog crva. U koliko se sadi između jagoda onda će plodovi biti čvršći, neće truliti i biti pogodniji za transport. U blizini ruža beli luk sprečava pojavu gljivičnih oboljenja.
  • Ren je biljka koja se pokazala korisnom, pored svog prehrambrenog efekta, u uzgoju krompira. Posađen po obodu krompirišta uticaće na dobijanje zdravih krtola. Promećeno je da prisustvo rena  u nasadu trešanja sprečava pojavu monolije. U blizini krompira može se posejati i malo kima. To će uveliko poboljšati ukus krtola.
  • Kalina tj. njene grančice ukoliko se njima pokrije zemlja ispod kupusa, dobro  su sredstvo protiv pojave leptira kupusara.
  • Peršun je dobro sejati u blizini paradajza jer dobro utiče na ukus plodova, ali i u blizini praziluka jer dobro deluje protiv prazilukovih parazita.
  • Đurđevak dobro deluje, ako je zasađen u blizinu ribizla i malina, na otpornost i na rodnost biljaka.
  • Kopriva (Urtica dioica). Ova svima poznata biljka našla je primenu u svim delovima biodinamičke poljoprivrede. Predstavlja izvrsno sredstvo protiv biljnih vaši. Da bi se mogla koristiti za prskanje biljaka kopriva se isecka i stavi u kofu ( ili bure, zavisno od potrebne količine) i prelije hladnom vodom. Ostavi se da ostoji dva dana. Posle toga se može koristiti u koncentraciji od 5%.
  • Preslica (Equisetum vulgare). Ovo je vrlo česta biljka u narodnoj medicine, a svoj ugled potvrdila je i u biodinamičkoj poljoprivredi. Čaj od preslice se koristi u borbi protiv manolije i krastavosti jabuka I krušaka.
  • Pelen (Artemisia absithium). Izuzetno je lekovita biljka koja se pominje i u narodnim pesmama. Poznata po svom izuzetnom gorkom ukusu ( “gorak kao pelen”- narodna izreka). Čaj od pelena, pripremljen tako što se određena količina prelije klučalom vodom, se koristi kao sredstvo protiv crvljanja jabuka, protiv biljnih vaši i gusenica.
  • Luk vlašac (Allium schoenoprasum). Ovaj luk sitnih glavica se kod nas još ponegde može naći. U jednom bokoru se obično naći po desetak glavica. Čaj od vlašca se koristi kao sredstvo protiv pepelnice na jabukama. Pri pripremanju čaja luk ne treba čistiti od ljuske već ga samo sitno iseckati I preliti vrućom vodom.
  • Postoje i izuzetno korisni insekti, bez kojih bi savremena industrijska proizvodnja bila nemoguća. Pri tome, pre svega mislimo na poznate oprašivače pčelu i bumbara. Sve više se javlja interesovanje i za korisne predatorske insekte koji se hrane drugim insektima, posebno štetnim.
  • Bubamara (Coccinella septempunctata) je vrlo koristan insekt jer se hrani biljnim vašima.
  • Bogomoljka (Mantis religiosa) je insekt koji je stekao veliku popularnost jer su mu omiljena hrana insekti, koje proždire u ogromnom broju. Postala je simbol pokreta koji je propagirao suprostavljanje insektima pomoću drugih insekata.
  • Crveni moljac unišzava korovsku biljku- veliki kostreš (Seneci jacobea).
  • Insekti iz roda Cicindela pripadaju hitri i proždrljivi insekti koji se hrane drugim insektima i njihovim larvama. Najčešća vrsta kod nas je Cicindela camepestris.
  • Ptice su drugi veliki potencijalni saveznik u zaštiti useva čije iskorišćavanje može biti dosta uspešno čak i u amaterskim uslovima.
  • Velika senica (Parus major) uništi za života oko trideset miliona insekata. Za jedan dan ova živahna ptičica pojede količinu insekata i do deset puta veću nego što je njena vlastita težina.
  • Lasta svakog dana preleti po 600 kilometara hvatajući insekte. Posebno je aktivna u period ishrane mladih.
  • Vrabac, naša najčešća ptica, može takođe biti koristan pod uslovom da se ne razmnoži previše.