Biodinamička proizvodnja vina

 

Čini korak dalje – upotreba hemikalija u proizvodnji strogo je zabranjena, kako u vinogradu, tako i u proizvodnji vina i zasnovana je na ideji da ekosistem vinograda i celog gazdinstva treba da ostane u idealnoj ravnoteži. Utemeljivačem ideje formalne biodinamičke prakse smatra se Austrijanac Rudolf Stainer, koji je dvadesetih godina XX veka zastupao tezu da idealan balans ekosistema predstavlja prirodnu zaštitu od bilo kakvih bolesti gajenih biljaka, potencirajući prirodan odbrambeni mehanizam biljaka sve dok se ne postigne balans, kada nijedan insekt, trava, gajena biljka, životinja, vektor bolesti ili bakterije ne mogu povećati aktivnost, a da ih prirodni predator ne spreči u tome. Dakle, cilj je postići i održavati balans ekosistema, aktivirajući zemljište prirodnim đubrivima, na primer pregorelim stajskim.
U biodinamičkoj proizvodnji prati se i uticaj nebeskih tela na životni ciklus biljaka. S obzirom na to da se veruje da Mesec ima značajnu ulogu na promenu energije i život na Zemlji, pridaje mu se veliki značaj za uticaj na godišnji ciklus loze.
Biodinamička proizvodnja zasnovana je na verovanju da priroda nudi remedijaciju za svaki nastali problem, odnosno promenu u ravnoteži ekosistema. Poštujući ovu ideju, vinogradari se ne bore protiv bolesti vinove loze, već rade na sprečavanju njihove pojave održavajući ekosistem u ravnoteži, što podrazumeva permanentno prisustvo u vinogradu i reakciju i na najmanji znak na lozi. Praćenje se mora odvijati na dnevnoj osnovi, pri čemu pažnja ne ostaje samo na lozi, već se promene prate i na ostalim okolnim biljkama. Tako, na primer, iznenadna pojava odredenih biljaka na medurednim površinama može predstavljati deficit nekog od mikroelemenata. Ukoliko vinogradar nastoji da razume prirodu, vremenom ce postati sposoban da klasičan tretman zameni prevencijom, recimo biljnom infuzijom koja se uglavnom koristi da aktivira zemljište.