Biodinamička poljoprivreda

Temelji se na antropozofskim učenjima Rudolfa Steinera, posebno na njegovih osam predavanja iz 1924. god. na imanju Schloss Koberwitz u tadašnjoj Silesiji (Nemačka), današnja Poljska (u blizini Wrocława). U to vreme Steiner je verovao da je prelazak na modernu, veštačkim hemikalijama tretiranu poljoprivredu veliki problem.

Steiner je bio uvjeren da je kvaliteta hrane u njegovom vremenu pala i vjerovao je da su uzrok problema veštačka đubriva i pesticidi. Međutim, on nije verovao da je tome tako isključivo zbog hemijskih ili bioloških osobina upotrebljenih supstanci, nego i zbog duhovnih nedostataka hemijskog pristupa poljoprivredi. Steiner je smatrao Svet i sve u njemu kao duhovno-materijalnu jednost, simultanost, pristup nazvan monizmom. Isto tako je verovao u razliku između žive i mrtve tvari, pristup koji se naziva vitalizam.

Pojam “biodinamika” su skovali Steinerovi naslednici. Svi biodinamički proizvodi su ujedno i organski. Biodinamička farma funkcionira jednako kao i organska utoliko što ne koristi pesticide, herbicide itd.; ali postoje razne poljoprivredne metode svojstvene samo biodinamičkoj poljoprivredi. One uključuju različit način pripreme polja i komposta te uporabu astrološkog kalendara pri određivanju vremena sadnje i žetve.

Biodinamičke proizvode sertificira Demeter. Ideja vodilja biodinamičke poljoprivrede je da celu farmu treba gledati kao jedan organizam, pa bi ona prema tome trebala biti zatvoren, samo-održiv sistem.

Poljoprivredni rad temeljen na učenjima Rudolfa Steinera započeo je u Goetheanumu u Dornachu, Švajcarska. Uskoro nakon Steinerovih predavanja 1920-ih pokrenuta je poljoprivredna grupa za istraživanje tvrdnji Steinera i ostalih o prirodi zdravlja zemlje, biljaka i životinja.

Demeter International je udruga za certificiranje farmi i prerađivača koji slijede biodinamičku metodu, a osnovana je 1928. U S.A.D.-u i Australiji upotreba biodinamičkih metoda započela je ’20ih i ’30ih godina prošlog veka. Danas se biodinamička metoda koristi u preko 50 zemalja sveta.

Osnovna Steinerova teza je postojanje „životne snage“ u poljoprivrednim kulturama i tlu, kao i u mineralima i hemijskim elementima, koji utiču na živa bića. Čovek putem ovako uzgojene hrane u organizam unosi „kosmičke sile“ koje imaju svoje delovanje na biljke i životinje. Zvezde navodno imaju svoje međudelovanje na Zemlju i na pojave na zemlji posredno preko planeta.

Steiner opisuje specifične načine đubrenja, koji trebaju postaknuti ispravnu vezu kosmičkog i hranidbenog. Iako se navedene „snage“ i „sile“ ne mogu naučno utvrditi ni izmeriti, biodinamička poljoprivreda, je pozitivno prihvaćena u praksi, kao poseban oblik ekološke poljoprivrede.

Rudolf Steiner je smatrao da je hranjljivost životnih namirnica u padu, tvrdeći da mineralna đubriva i pesticidi „oduzimaju životnost bilju.“ Na ovom predavanju date su upute za izradu biodinamičkih pripravaka, koje su kasnije razvijali i primenjivali napre sami antropozofi, a kasnije i svi ostali. Ovi pripravci, namenjeni uglavnom đubrenju i zaštiti od nametnika, izrađuju se od isključivo prirodnih materijala i imaju specifičan način izrade.

Uskoro nakon ovih predavanja u Koberwitzu je osnovana skupina pod nazivom Pokusni krug antropozofskih poljoprivrednika, za ispitivanje zacrtanih sernica i načela. Savez Demeter je udruga osnovana 1928., koja izdaje licence za farme i proizvode koji slede biodinamičku metodu. Nekoliko godina nakon kobervickog tečaja biološko-dinamički pokret počeo se širiti i izvan Nemačke u ostale evropske zemlje, i u ostatak sveta.

Nemački antropozofi Maria Thun i Matthias K. Thun, čitavu su drugu polovicu dvadesetog veka razvijali i istraživali osnovne postavke biološko dinamičke poljoprivrede. Ogledno su vršili setvu i sadnju u vremenskom skladu sa kretanjima i pozicijama zvezda u odnosu na planete. Na ovaj način su uspostavili određene zakonitosti.

Proučavali su hranjljivost, ukus te kakvoću hrane. Dalje su razvili i konkretno ispitali Steinerovu tvrdnju o uticaju nebeskih tela na pojedine delove biljke. Na temelju dobijenih rezultata svake se godine objavljuje setveni kalendar, sa raznim uputstvima za sve grane poljoprivrede, pogotovo za pogodno vreme setve i sadnje.

Biodinamička poljoprivreda funkcioniše kao zaseban samo-održiv organizam. Biodinamičke proizvode sertifikuje Demeter; postoje i druge licence, ali ih može sertifikovati i bilo koja organizacija za sertifikovanje ekoloških proizvoda.