Naslovna » Bio Bašta » Bio vrt nije proizvodnja, već filozofija života
Bio Bašta Biodinamička Bašta

Bio vrt nije proizvodnja, već filozofija života

Dobro došli u hram prirode, carstvo Demetre i Flore. Ovim rečima Mariana Lelea iz srednjobanatskog sela Torak, koje se nalazi na području opštine Žitište, dočekuje svoje goste. A u njenom bio vrtu vatromet boja, mirisa i aroma.

Ovde svaka biljka ima svoje mesto, a sve je proizvedeno po principima ekološke proizvodnje. I što je veoma bitno, na minimalnoj površini zemlje, gde se za jednu porodicu može proizvesti sve što je potrebno, od začinskog bilja do voća.

Začinsko i lekovito bilje u skladu sa cvetnicama

Na samom početku bio vrta nalazi se začinsko i lekovito bilje. Ono je u savršenom skladu sa cvetnicama. Nekoliko minuta predaha ovde i duša je opijena mirisima i bojama. Ništa ne raste nasumice i slučajno. Vladasavršen red i tačno se zna zbog čega je neka biljka baš na određenom mestu.

Na ulazu u bio vrt nalazi se začinsko i lekovito bilje

Žalfija, matičnjak, selen, menta, origano, lavanda, pelin rastu u harmoniji sa nevenom, kadificom i raskošnim jesenjim ružama. Cvetnice su tu da bi privukle korisne insekte koji uništavaju predatore. Ovo je nepromenljiv deo bašte u kojem se čuju samo cvrkut ptica, zujanje pčela i huk vetra. Iako je jesen, ovde uvek ima života. Čak i zimi može se naći neka travčica, začinska ili lekovita. Sadaubiramo rabarbaru, koju mi zovemo zelenom jabukom i kod nje se jede lisna drška. Ova biljka je jako korisna i predstavlja vitaminsku bombu, a od nje pravimo sokove, slatko i kolače, baš kao što koristimo i jabuku. Tu je i lavanda, mediteranska biljka, ali mi Banaćani imamo našu lavandu koja se zove kaloper. Ona je autohtona biljka sa ovih prostora, jako je retka i u mojoj bašti je kao muzej. Nekada su je devojke stavljale u njedra zbog izuzetno lepog mirisa, objašnjava Mariana.

Špargla, smilje, slatki moraš, sve jedno do drugog. Slatki moraš se koristi za lečenje stomačnih bolesti. Timijan i majčina dušica sada se popularno nazivaju origani, kao što je slučaj i sa još tridesetak začinskih biljaka koje su jako slične, ali ipak različite. Mirišu na citruse, limun ili narandžu, a u jelima se koriste umesto soli. Tu je i smilje, koje osim lekovitih svojstava ima i simboliku. Tamjan, zlato i smilje nosili su kraljevi kada su išli da se poklone tek rođenom Isusu Hristu. Kulinari smilje zovu i kari biljkom, jer miriše poput ovog začina. Izgledom podseća na ruzmarin ili belu lavandu. Ne može se zaobići ni luk vlašac, neizostavan dodatak salatama, kuvanim jelima i sendvičima.

Poštovanje plodoreda neophodno u promenljivom delu bašte

Promenljivi deo vrta podeljen je na njivice u kojima se poštuje plodored. Tačno se zna koje biljke mogu da rastu u prijateljskim odnosima, a koje se jednostavno ne trpe.

Vinograd i voćnjak takođe su deo ove eko priče

Važno je i koje biljne vrste se sade, odnosno seju naredne godine. Paradajz voli kupusnjače, a paprike se rado nalaze u društvu bosioka. Luk se sadi u zajednici sa celerom, šargarepom, peršunom, dok se boranija savršeno slaže sa mirođijom, baš kao i u loncu. U ovom delu bašte postojidinamika proizvodnje i uvek je neka biljka na početku, a druga na kraju vegetacije. Paradajz i paprike su na kraju, a beli luk, zelena salata i spanać na početku vegetacije. U značajnoj meri su prisutne i efemere koje spavaju i sada nisu vidljive poput lala, zumbula, narcisa. Odmah iza povrtnjaka nalaze se vinograd i voćnjak. Zastupljene su autohtone sorte voća, poput nekih sorti šljiva ili višanja. Itebejska šljiva je dokazala da može da rađa i bez primene hemije. Sve u svemu u bio vrtu je zastupljenoviše od 100 biljnih vrsta, kaže Lelea.

Ova bio bašta je poznata po tome što se u njoj čuva stari biodiverzitet. To znači da od jedne biljne vrste postoje najmanje pet ili šest varijateta, naprimer 13 vrsta paradajza, 5-6 vrsta boranija, isto toliko vrsta pasulja. To je i osnovna svrha, sačuvati ono što su naši preci od vajkada uzgajali na ovim prostorima.

Organsko đubrivo i zaštita biljem

Kao i u svakoj drugoj biljnoj proizvodnji, đubrenjezemljišta je neizostavno. U bio vrtu koriste se biljni ostaci, zemljište se može pokrivati travom, slamom ili debelim slojem komposta, kao što je to ovde slučaj. Mariana svoju baštu nekoliko puta godišnje đubri kompostom, jer kako kaže, onoliko koliko oduzmete zemlji, toliko joj morate i vratiti. I u organskoj proizvodnji postoji zaštita bilja. Ali, ne koriste se sintetički preparati. Prave se razni macerati, čajevi. Osim što svojim bojama i mirisima ulepšavaju bio vrt, cvetnice su i njegove zaštitnice.

Najbolji primer je neven. Ova biljka preko svog korenovog sistema emituje korisne materije koje eliminišu one druge, štetne. Sličan je slučaj i sa kadificom, koja preko korena uništava nematode koje napadaju korenje povrća i voća. I travnate staze nisu tu slučajno. Ako u zemljištu ima štetočina one ih privlače, te umesto korena povrća grickaju korenje trava, kaže naša domaćica.

Priroda u špajizu

U jesen bio bašta Mariane Lelea seli se u ostavu i u špajiz. Začinsko i lekovito bilje se suši, nešto se čuva u presnom stanju, a dobar deo završio je u teglama.

Mariana Lelea ponosna je na svoj špajz

Trudimo se da sve što ovde gajimo uvek bude prisutno u loncu, a viškovi završavaju u teglama. Od ranog proleća, pa do kasnih jesenjih dana, uvek nešto uberemo i čuvamo za zimski period. Mi smo oaza prirode i mira i nastojimo da harmoniju sa prirodom sačuvamo u što većoj meri i da uživamo u tome što imamo, čak i kada se postavi sto. Sve ima svoj red. Ujutro se prvo nahrane životinje, zatim se sprema doručak za ukućane, pa sledi rad u bašti. Taj rad ispunjava i ne može se porediti sa preznojavanjem u fitnes centrima, trčanjem ulicama kojima prolaze automobili. Reč je o direktnom kontaktu sa prirodom, ona vam prolazi kroz prste, reči su ove specifične žene.

Vrt jedinstven u regionu, ali i mnogo šire

Primarna profesija Mariane Lelea je inženjer zaštite bilja. Ipak, ona je posvećena proizvodnji hrane bez primene hemije i kaže da nije reč o proizvodnji već o filozofiji života. Ono što proizvede ne prodaje, većpoklanja prijateljima i poznanicima, a znanje deli sa svima onima koji to žele. Sebe doživljava kao vodiča kroz eko proizvodnju i smatra da svi oni koji žele hranu da proizvode po organskim principima, sebe mogu pronaći i na malom prostoru, jer se ekološka proizvodnja i ne može ostvariti na ogromnim površinama, osim ako nije uključen veliki broj ljudi.

U toku je izgradnja edukativnog centra

Priroda je promenljiva i nepoznata. U njoj za svaku čovekovu bolest postoji biljka koja će ga izlečiti. Samo životom u prirodi i radom na zemlji čovek može da bude ono što jeste, za šta je predodređen. U ovom poslu se vidi ta veza između čoveka, neba i zemlje. Nebo daje vodu, svetlost i toplotu, zemlja nesebično pruža podlogu biljkama, a čovek sve to povezuje svojim radom. Zemlja nesebično uzvraća i čoveka oplemenjuje svojim plodovima. Bio vrt je nastao kao produkt saradnje sa prof. dr Brankom Lazić koja je jedan od najvećih zagovornika organske proizvodnje kod nas. Ona, kao i studenti koji pišu diplomske i master radove, dolaze nekoliko puta godišnje. Često me posećuju i ljudi koji prolaze različite vrste edukacije za ovaj vid proizvodnje. Ovo je vrt jedinstven, ne samo u Vojvodini već i u regionu i mnogo šire. Iz tih razloga posetile su me i mnoge delegacije poput onih iz Japana i Gvatemale, kaže Mariana.

Predviđeno je da u sklopu ovog imanja bude i edukativni centar, a najveća želja ove žene vizonarke je da se kroz formiranje dečijih bio bašta posveti edukaciji najmlađih, posebno dece koja žive u gradskim sredinama. Ideja je da deca nauče čitav proces proizvodnje povrća i cveća, od sadnje, odnosno setve, pa sve do ubiranja plodova. Direktan kontakt sa prirodom naučiće ih ne samo da raspoznaju biljne vrste, već da se sa njima razvijaju i rastu, a pomoći će im i da formiraju veoma važnu crtu ličnosti strpljenje.Izvor: https://www.agroklub.rs/