Naslovna » Bio Bašta » Biodinamička Bašta » Tlo osnov života
Bio Bašta Biodinamička Bašta

Tlo osnov života

Hranljive materije za život i razvoj, biljke uzimaju najvećim delom iz zemlje. Ostatak svojih potreba biljke zadovoljavaju uzimanjem iz atmosfer. Pošto je razumljivo da zdravlje zavisi, pre svega, od ishrane kako kod životinja tako i kod biljaka onda je jasno koliku ulogu igra zdravo tlo.
Pod zdravim tlom se ne podrazumeva samo ono tlo koje ima potpun hemijski sastav, već su od prvorazrednog značaja i fizički i biološki kvalitet zemljišta.

Hemijski sastav tla -Poznato je preko sto hemijskih elemenata u satavu zemljišta za ishranu bilja, a najvažniji su: Ugljenik(C), Kiseonik(O), Silicijum(Si), Aluminijum(Al), Gvožđe(Fe), Magnezijum(Mg), Kalcijum(Ca), Natrijum(Na), Kalijum(K), Fosfor(P), Sumpor(s), Azot(N), Hlor(Cl), Jod(I), Bor(B), Mangan(Mn), Bakar(Cu), Kobalt(Co), Nikl(Ni).

Fizičke osobine tla – Zemljište se sastoji od čestica različitih veličina. Prema veličini izdvajaju se komadi koji su veći od 2cm, zatim, čestice kamena od0,2-2cm, čestice peska veličine 0,05-2cm i čestice ispod 0,05cm. Prema količini glinenih čestica koje su vrlo bitne za opštu plodnost tla, zemljišta delimo na: glinena, glinasta, ilovasta, ilovasto-peskovita, peskovito-ilovasta i peskovita. Za obradu su najteža glinena i glinasta zemljišta. U fizičke osobine se ubraja i nagib zemljišta.

Biološke osobine tla – Tlo nije samo skup fizičkih i hemijskih faktora, već je to velika životna zajednica u kojoj egzistiraju mnogobrojne biljke i životinje. Grubo ih možemo podeliti na makro(vidljive) i mikro(nevidljive) organizme. Njihov broj može dostići i nekoliko milijardi u samo jednom gramu zemlje. Najvažnijitj. Najbrojiniji organizmi pripadaju sledećim taksonomskim kategorijama: bakterije, alge, gljive, protozoe, insekti.

Bakterije: obuhvataju više od 70% svih živih organizama u zemljištu. U jednom gramu ih može biti i više od dve milijarde. Jedan broj je patogen, ali je veliki broj korisnih bakterija. Pomenimo samo bakterije truljenja, bez kojih ne bi bio moguć kružni tok materije u Prirodi. Neke bakterijske vrste učestvuju u fiksaciji azota iz atmosfere.

Alge: veliki je broj zemljišnih vrsta koje se naglo razvijaju posebno u proleće kad je najveća vlažnost zemljišta. Mogu se prepoznati po zelenoj boji jer sadrže hlorofil. Obogaćuju tlo organskim materijom. Neke alge vezuju atmosferski azot.

Gljive: izlučuju enzime koji su tesno vezani sa ostalim biljkama i stvaraju zajednice koje nazivaju simbioza.Razgranatim micelijumom doprinose poroznosti tla. Učestvuju u izgradnji humusa.

Protozoe, insekti kao i neki drugi orgnizmi učestvuju u fizičkoj i hemiskoj transformaciji zemljišta i stvaranju humusa.

Izuzetno važni organizmi su i kišne i ostale vrste glisti. Na površini od jednog hektara može ih biti i nekoliko miliona. U okviru hektara kišne gliste prerade oko osamdeset tona zemlje za godinu dana. Gliste su značajne jer mešaju tlo, čine ga rastresitim, a hodnicima koje buše kroz zemlju omogućavaju prodiranje vazduha. Pored ovih čisto mehaničkih efekata gliste obogaćuju tlo mikroelementima, fosforom, magnezijumom, azotom itd. Broj glista je u direktnoj proporciji sa plodnošću tla. Jedno biološki zdravo tlo sposobno da pruži razvoj zdravih biljaka mora posedovati bogatu flori i faunu zemljišta. Metodama biodinamičke poljoprivrede to se postiže u potpunosti. Savremena agrohemija, međutim, ima razorno dejstvo na mnoge mikro i makro organizme i time uveliko narušava preko potrebnu ravnotežu.

Đubrenje – Osnove đubrenja leže u primeni organskog đubriva. Cilj je stvaranje humusa- plodnog pokrivača pogodnog za život širokog spektra organizama čija je brojna ravnoteža ključ zdravog zemljišta i biološki ispravnih proizvoda. Osnovni načini obogaćivanja zemljišta su stajskim đubrivom i kompostom.