Bio Bašta Cvetni Vrt

Piskavica

Narodni nazivi: Grohotuša, grčko sjeme, grčka detelina, kozji rog, prosenica, rožnjača. Latinski naziv: Trigonella foenum graecum

Opis biljke: piskavica je jednogodisnja biljka sa stupastim korenom sto uraste duboko u zemlju. Stabljika je okrugla i malo razgranjena. Listovi su trodelni i imaju peteljke koje su dlakave i odozgo odebljale. Žuti ili žuckasto-beli cvetovi pojedinačni su i bez peteljki, a nalaze se u pazušcima listova. Cela biljka ima jak i prepoznatljiv miris. Raste samoniklo na suvim proplancima, uglavnom iz tla krečnjačkog sastava.

Botanicki naziv predstavlja piskavicu kao „grčko seno „.  Naziv „jarčev rog“ je zbog karakterističnog mirisa, koju seljaci u Francuskoj i nemačkim zemljama mešaju u kašu ili varivo za jaču muškost.

Zadah i neprijatan ukus jarčeva roga – piskavice ublažava se dodavanjem mentola ili limunova soka. Piskavica je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Vec u Egiptu stavljali su istucano semenje na opekotine, a stari Kinezi i Indijci na skrofulozne rane. Starogrčka medicina i Hipokratovi učenici otkrili su delotvornost piskavice kod bronhijalne upale , jer pospešuje čišćenje od služi. Karlo veliki jednom je naredbom o uvozu proširio piskavicu po franackoj državi – dakle –gotovo celom zapadnoevropskim područjem. U narodnoj veterini se koristi kao lek protiv slinavke i za jačanje stoke. Iako su hemijski preparati potisnuli piskavicu, ne treba je zanemariti, jer ublažava upalne procese i jača organizam nakon dugotrajnog bolovanja.

Stanište: piskavica potiče iz Indije. U zemljama Mediterana uzgaja se kao lekovita i krmna biljka. U prirodi se nalazi u poludivljem stanju. Cvate u junu i julu, seme se bere u avgustu.

Lekoviti deo biljke: Za lekovite svrhe koristi se seme i to samo spoljnje ( iz mahune), koje je slicno lanenom semenu. Seme se može kuvati u kašu ili samleti u prah. Samleveno u prah je delotvornije.

Lekovito delovanje: piskavica je od davnina poznata kao dobro lekovito sredstvo za rastvaranje sluzi. Sprečava upale, smekšava, upija i pospešuje zarašćivanje rana. Seme stucano u prah koristi se za pripremanje obloga, sto ublažuju bolove gihta (uloga), neural-gije, išijasa i oteklina zlezda. Ti oblozi leče teške čireve na koži, stvaranje fistule, gnojenja kostiju, otvorene rane na nogama i čireve na stegnu.

Pomešana s drugim lekovitim biljem piskavica se koristi u lečenju mnogih drugih bolesti.

Kasika sveže samlevenog semena piskavice uzima se tri puta dnevno – prie jela sa pekmezom, marmeladom ili voćnim sokom – da se neutrališe miris – te služi za jačanje oslabljenog i iznemoglog organizma.

Posledica moždanog udara je i paraliza jezika, brzo će pomoći ovaj čaj od piskavice koji se pije dosta topao, 2-3 male kašikice dnevno, ili hladan, ali tada u gutljajima. Priprema se tako da se 1 kafena kašičica biljke kuva 5 minuta u 2 dl vode kojoj se doda 1 kašičica meda.

Protiv boli u vratu i grudima, čira na želucu i crevima, visoke temperature, sluzi u plućima, proširenja pluća i teške astme : caj od 1 kašikice semena piskavice, pola velike kšsike samlevenog semena komorača i 1 velika kašika meda, sve se prelije sa četvrt kipuce vode ( 2,5 dl), kuva se 2 minute, poklopljeno ostavi da stoji 10 minuta i procedi. Pije se svaki sat po 1 velika kašika. To seme koje je bogato fosforom, kalcijumom, lecitinom, nukleoalbuminima, zamenjuje riblje ulje u liečenju rahitisa, škrofuloze, iznemoglosti, osteomyelitisa i slabe mlečnosti dojilja. Sveže samleveno seme ukoliko se samo upotrebljava treba uzimati sa pekmezom ili voćnim sokom da se izgubi miris, koji se inače gubi kroz kožu.

Protiv šećerne bolesti: po 20 grama semena piskavice, dobričice, lista borovnice, gujine trave i mahuna pasulja usitniti i dobro izmešati. Četiri supene kašike smese kuvaju se pola sata u pola litre vode, pije se po čaša caja pre jela. Izvor: http://www.travarisrbije.com