Bio Bašta Organska Bašta

Bitka za baštu počinje u jesen

Ovaj naslov je vrlo važan kao objašnjenje povrtarima, koji žele da imaju uvek rodnu baštu, bez mnogo truda oko obrade samog zemljišta i oko suzbijanja korova, koji zagorčava život mnogih zemljoradnika. Gledajući moju baštu, ljudi najčešće razmišljaju, da smo ja ili moja supruga nepopravljivi radoholičari, jer pokušavamo, da nađemo bar nekoliko korova u lejama naše bašte, što je malo verovatno. Ustvari, mi nikada ne palimo korov sa leja, jednostavno – tamo ga nema.

Brinući o obnavljnju i povećanju plodnosti zemljišta leja, primenjujući agrotehniku prirodne zemljoradnje, pruža se mogućnost da se oslobodimo korova u lejama bez njegovog plevljenja, što znači – bez gubljenja vremena i ulaganja fizičkog rada za tu operaciju. U prirodi, kako je smatrao V. V. Dokučajev, svaka biljka ima svoj doprinos – više organike za zemljište, mnogo više nego što uzima iz zemljišta. Ovu organiku priroda daruje u jesen. Zbog toga, ako poštujemo prirodu, i vratimo zemljištu u jesen barem polovinu onoga šta je na njemu raslo, dobićemo više plodnosti, tle se neće iscrpljivati, već, naprotiv, njegova će se plodnost iz godine u godinu povećavati, bez ikakve potrebe da se u njega unose sa strane razna kupovna „đubriva“ (sirovi stajnjak i mineralne mešavine). Zbog svega ovoga, ja svu baštensku organiku, koja otpada posle gajenja povrća, slažem u kompostne gomile. Tamo prosipam i sve otpatke sa kuhinjskog stola, korov, koji je rastao na prolazima između leja, kokošiji izmet. Dodajem na gomile malo aromatskih i lekovitih biljaka. Kompost pravim uz pomoć preparata „Bajkal“ ili „Tamir“, koji omogućavaju da se dobije zreo kompost za 2,5-3 meseca, bez protresanja sadržine gomila.

U jesen, baš na dan skidanja useva sa leja, ja brižljivo tretiram površinu zemljišta ploskorezom, na dubinu, ne veću od 5-7 cm. Na taj način ja prerežem ostalo posle berbe korenje kultura i korova i tog istog dana nanosim na površinu leja kompost, ne zakopavajući ga, i polivam ga rastvorom „Bajkala“. Proizvođač „Bajkala“ preporučuje da se ujesen poliju leje rastvorom 1:100. Ja rastvorim u vedru vode jednu supenu kašiku šećera ili starog slatkog (od bilo kog voća,osim maline) i jednu supenu kašiku preparata. Šećer omogućuje brži razvitak u zemlji populacije mikroorganizama preparata, koji pronalaze u tlu ostatke korenja, posle kultivisanja ploskorezom, talože se unutar tog korenja i pojedu ga u potpunosti. Na taj način mikroorganizmi još ujesen drobe zemlju na svim (prema tome i na velikim) dubinama, što obesmišljava upotrebu ašova ili motike. Na ovaj način zemlja se oslobađa od korova, razmnoženog izdancima korenja i popunjava se na račun organike ovog korenja humusom, garantom plodnosti zemljišta, sakupljačem i čuvarem zemljišnih mineralnih rastvora, koji su hrana kulturama. Osim toga, efikasni zemljišni mikroorganizmi onemogućavaju u zemljištu delovanje truležnih bakterija, mikroba i virusa, koji izazivaju oboljevanja biljaka.

U jesen, ispod sloja komposta, počinje da klija seme korova. Izdanci ovog korova, ne uspevši u jesen da procvetaju, dolaze pod uticaj mraza i bivaju uništeni. Tle se bogati ostacima ovog korova i oslobađa ih se. Iz tih razloga na mojim lejama korova jednostavno – nema.

U jesen, jednom u 3-4 godine, korisno je u leje zasejati ozimu raž. Prilikom razlaganja njenog korenja od strane zemljišnih mikroorganizama, tle se struktuira na dubini većoj od jednog metra, što omogućava bolji razvoj korenja kultura kojim izvlače iz dubine zemlje retke zemljišne mikroelemente, koji su neophodni kulturama za davanje većih prinosa.

Zemljište leja, u jesen pokriveno slojem komposta, manje je podložno lošim uticajima kosmosa, manje se isušuje pod dejstvom vetra i sunca, ne stvrdnjava se posle kiša ili otapanja snega, brže se u proleće zagreva. Kompost je onaj organski dodatak zemlji, pomoću kojeg se u nju vraća pet puta više organskih hemijskih elemenata, koji su neophodni za život i razvoj sledećeg pokolenja biljaka na baštenskim lejama. Pet puta više nego što je potrebno biljkama, zato je humus potreban ne samo biljkama, već i kao hrana zemljišnim živim organizmima, bez kojih zemljište ne može biti plodno.

Ako se u jesen sa zemljištem ovako ne uradi, kako je gore rečeno, onda je izlišno očekivati maksimalni prinos. Baš o tome i govori naslov ovog članka. (Izvor: zdravasrbija.com)