Bio Bašta Biodinamička Bašta Praktični Saveti

Biodinamički preparati

Biodinamički preparati su na poseban način fermentisane organske i prirodne supstance, koje se koriste za pokretanje životnih procesa u humusu tla, vitaliziraju rast biljaka i uravnoteženja života na farmi u neposrednoj okolini i udaljenom okruženju.

Biodinamički preparat 500

U spravljanju ovog preparata pojavljuju se neki pomalo ne očekivani zahtevi u izboru materijala i tehnologije izrade. Po Dr Steineru ovaj preparat aktivira životnu snagu zemljištai zamenjuje upotrebu đubriva. Pravi se tako što se u goveđi rog naspe kravlja balega a rog zapuši svinjskim mehurom. Tako napunjen rog je potrebno zakopati u zemlju. To treba sprovesti u septembru i osatviti u zemlji sve do proleća kad se rogovi vade iz zemlje. Preparat iz roga se naspe u tegle i dobro začepi. Potrebno ga je čuvati u sanduku koji je napunjen tresetom. Poput načina izrade, Dr Steiner je preporučivao korišćenje preparata koje bi smo, blago rečeno, nazvali čudnim ili neuobičajnim. Upotreba se sastoji u tome da se uzme 120 grama preparata i stavi u bure sa 60 litara vode. Preparat treba dobro izmešati. Posle toga preparatom se pomoću prskalice može vršiti prskanje zemljišta i to je preporučljivo raditi pre svake obrade neke parcele. Količina od 60 litara je dovoljna za tretiranje jednog hektara.

Biodinamički preparat 501

Ovaj tzv. Mineralni preparat pravi se od kvarca (silicijum dioksid). Kvarcni kristal je potrebno staviti u avan i tucati dok se ne pretvori u prah. Fini prah se polako sipa u posudu sa vodom i ne prestano meša. Treba dodavati toliko praha dok se ne stvori srednje gusta smeša koju treba mešati još neko vreme. Smeša se naspe u pripremljen kravlji rog i zatvori se kao preparat 500. Rog se, takođe, zatrpava u zemlju. To je potrebno učiniti u aprilu i ostaviti ga zatrpanog tokom celog leta. Početkom jeseni gotov preparat se vadi iz zemlje i sipa u tegle koje je potrebno čuvati na dnevnom svetlu, a još bolje na mestu gde će biti obasjane direktnom sunčevom svetlošću. I ovaj preparat se upotebljava dosta razređen. Po rečima Dr Steinera nerazređen preparat bi zbog svoje preterane koncentracije i jačine izazvao velike štete. Upotrbljava se 2-3 grama preparata na 10 litara vode. Potrebno je intezivno mešanje u roku od najmanje pola časa. Preparat se upotrebljava kao sredstvo protiv napada nekih štetočina i posebno protiv gljivičnih oboljenja. Krastavce ovim preparatom ne treba prskati, jer je to biljna vrsta kojoj ovaj preparat ne godi. Značajan je uticaj ovog preparata na ukus voća jer se pokazalo da posle prskanja dolazi do stvaranja aromatičnih plodova. Po Dr Steineru preparat se dopunjuje sa preparatom 500, ali dok je preparat 500 oličenje oličenje „energije zemlje“, preparat 501 je predstavnik „pobuđene energije Sunca“. Prskanje treba sprovoditi isključivo rano ujutru. Treba koristiti prskalicu sa što finijim mlazom. Pri tom ne treba prskati direktno u biljke već nešto iznad njih. Preparat se može koristiti i za prskanje voća u skladištu u cilju dužeg čuvanja.

Biodinamički preparat 502

Preparati obeleženi brojevima od 502 do 507 su tkz. Preparati za konpostiranje. Preparat 502 se pravi od biljke Achillea milefolium čije je narodno ime hajdučka trava. Potrebno je uzeti samo cvetove ove biljke koji se beru u toku leta po sunčanom vremenu. Cvetove je potrebno sušiti u hladu i spakovati ih u papirne kese. Kese se na suvom i hladnom mestu čuvaju do proleća. U proleće je porebno skupiti mladu hajdučku travu. Treba sakupljati još potpuno nerazvijene cvetove. Staviti ih u sud i preliti ključalom vodom. Da bi čaj bio potpuno gotov sud treba poklopiti i ostaviti da ostoji pola časa. Tim čajem preliti osušene cvetove koje smo čuvali od prošle godine. Sad je potrebno uzeti mehur jelena i navlažene cvetove hadučke trave staviti unutra. Mehur dobro zavezati i okačiti na sunčano mesto gde treba da ostane do početka jeseni kada se skida i zakopava u zemlju bogatu humusom. Preparat se može smatrati gotovim tek početkom proleća. Tada ga treba izvaditi iz zemlje. Do mehura jelena nije lako doći. Neki praktičari izveštavaju da su ga uspešno zamenili mehurom starijeg ovna. Ukoliko se nekome ovakav način spravljanja preparata učini isuviše komplikovanim, što on, u stvari, i jeste, onda se ceo postupak može uprostiti tako što se ostavljaju osušeni buketi hajdučke trave. Umesto, da se prskanje komposta obavlja kompletnim preparatom 502 mogu se samo ti buketi stavljati u kompost i povremeno izvoditi prskanje čajem od spremljenim od suve hajdučke trave.

Biodinamički preparat 503

I preparat503 spada u kompost preparate. Glavna sirovina za njegovo dobijanje je kamilica, Matricaria chamomilla. Cvetove treba skupljati i sušiti kao i za upotrebu u medicini tj. brati krupne zdrave cvetove i sušiti ih u hladu na blagoj promaji. Osušeni cvetovi se čuvaju do početka jeseni. Tada se skuva blag čaj kojim se nakvase preostali cvetovi. Skuvanim čajem treba pokvasiti pripremljena i očišćena creva govečeta. U creva se natrpaju nakvašeni cvetovi pa se sve dobro uveže. Crevo je posle toga potrebno zatrpati u zemlju i ostaviti da prezimi. Gotov preparat se vadi početkom proleća.

Biodinamički preparat 504

Kompost preparat 504 se pravi od koprive, Urtica dioica. Beru se, a još ih je bolj kositi, mlade biljke koje nisu izrasle više od dvadesetak santimetara. Bitni je da se upotrebe biljke koje nisu započele sa cvetanjem. Neki praktičari upotrebljavaju cele biljke, sa korenom. Ubrane ili košene biljke se ostave malo da počnu da venu, a za to vreme se u plodnoj zemlji iskopa kanal dubok 40 santimetara. Biljke se cele polažu na dno kanala, a preko njih se stavi sloj treseta i zaspu se zemljom. Biljke ostaju u zemlji celu godinu. Izvađene biljke predstavljaju preparat 504. Posle vađenja na njihovo mesto treba staviti sledeću turu koprive. U literaturi se pominje da je ovaj preparat moguće praviti i u drvenim sanducima dubokim pola metra.

Biodinamički preparat 505

Ovaj, od strane biodinamičkih praktičara, mnogohvaljen preparat se pravi od kore hrasta lužnjaka, Quercus robur. Ovo je najveći od svuh hrastova, može porasti do 50 metara i imati u prečniku više od 2,5 metara. Kora mu može biti deblja od 10 santimetara. Listovi su od 8 do 20 cm dugi i 3 do 8cm široki. Nalaze se na okruglim, dosta debelim, golim, 0,2-1cm dugim peteljkama. Plod (žir) je dug 0d 1.5 do 5cm. Lužnjak uspeva na plodnim i vlažnim zemljištima. Široko je rasprostranjen. Ima ga u gotovo celoj Evropi. Za pravljenje preparata 505 treba sakupljenu koru hrasta sitno izmleti, po mogućstvu što sitnije. Takođ, treba pripremiti jednu lobanju od govečeta koju treba dobro očistiti. U tu lobanju treba nasuti mlevenu koru hrasta i glinom začepiti sve šupljine da strugotina ne bi ispala. Pripremljenu lobanju treba zakopati na mesto koje je u blizini tekuće vode. Taj postupak treba sprovesti u jesen, a gotov preparat vadi se u proleće. Umesto lobanje govečeta može se upotrebiti i lobanja konja. Ovo je, takođe, prparat za kompostiranje. Njegovu upotrebu ćemo objasniti u članku o pravljenju biodinamičkog komposta. U izradi preparata 505 Dr Steiner je savetovao upotrebu sveže lobanje i preporučivao je da se pri čišćenju ne skine unutrašnja opna.

Biodinamički preparat 506

Ovaj se preparat pravi od malih cvetova maslačka, Taraxacum officinale. Potrebno je uzeti sasvim mlade i još ne otvorene cvetove. Posle branja cvetovi se suše u hladu na prozračnom mestu. Početkom jeseni se priprema kravlja trbušna opna. Prvo je treba oprati, a posle toga potopiti u čaj napravljen od suvih cvetova maslačka. Čajem je potrebno ovlažiti i preostale cvetove i odmah posle toga ih uviti u opnu. Opnu treba zašiti kudeljnim ili pamučnim koncem i zakopati u vrtu. Preparat se može upotrbljavati od početka proleća.

Biodinamički preparat 507

Ovaj preparat, pored korišćenja pri kompostiranju, ima još neke primene. Koristi se, pre svega, za prskanje voća u periodu kada postoji opasnost od promrzavanja. Takođe, se može upotrebiti za tretiranje semena pred setvu, jer intezivira klijanje. Pravi se od biljke koja nosi stručno ime Valeriana officinalis, dok je u narodu poznata kao odoljen. Biljkune treba sušiti već od prikupljenih jedinki cediti sok odmah posle branja. Isceđeni sok se razređuje vodom u odnosu 1:1. Zatim ga treba staviti u boce od tamnog stakla i ostaviti na hladno mesto. Preparat se pre upotrebe razređuje sa vodom. Uzme se 0,5dl soka odoljena i naspe u sud sa 10litara vode.

Biodinamički preparat 508

Preparat se pravi od, već pominjane biljke Equisetum vulgare, preslice. Potrebno je napraviti čaj od ove biljke i rastvorom od 5% prskati useve u proleće.

Skladištenje preparata

Biodinamička poljoprivreda priznaje drvo, staklo i prirodne tkanine za najbolje materijale od kojih treba praviti posude za čuvanje preparata. Takođe je povoljna upotreba zemljanih sudova. Posude od stakla ili pečene zemlje se čuvaju, uredno poređane, u drvenom sanduku. Prostor između posuda treba da je popunjen tresetom.